"Gledala me je s prezirom jer sam joj otvorio vrata": Lep gest ili seksizam? FOTO

O toj temi DW je pričao s mladim ljudima.

Završio je poslovni sastanak u jednoj IT firmi u Nemačkoj. Adi (24) iz Sarajeva je tamo na praksi. Ustao je i krenuo prema izlazu te otvorio vrata koleginici koja je na sastanku sedela pored njega.

Nasmešio joj se i pokretom ruke natuknuo da prođe, a ona je zastala i gledala ga izbezumljeno. Nakon nekoliko sekundi stajanja u mestu i pravljenja zbunjenih grimasa, prošla je kroz vrata. Adi nije znao šta da misli, bilo mu je žao što se iznenadila.

Student arhitekture, Luka (24) iz Zagreba, takođe ženama otvara vrata. Nedavno je na to jedna njegova koleginica negativno reagovala.

"Išli smo na predavanje i otvorio sam joj vrata slušaonice. Ona me je pitala da li mislim da ne može sama da otvori vrata. Osećao sam se glupo što sam joj uopšte otvorio vrata, gledala me je s prezirom", rekao je on.

Zašto muškarci otvaraju vrata?

"Od malena sam učen da dame imaju prednost. To mi je automatski, isto kao oprati zube ujutru", kaže Adi. Osim otvaranja vrata, normalno mu je da devojci sipa piće, pridržava jaknu i u restoranu naruči za oboje.

"Kada s nekom devojkom idem u kafić, prvo ulazim ja, a kada izlazimo, ona ide prva", dodao je.

Adi je rekao da takvim ponašanjem ne nastoji da iskaže nadmoć, već da su to lepi gestovi, znaci pažnje. Smatra da bi svaki muškarac trebalo da otvara vrata jer je to, kako kaže, "minimum".

Luka je vaspitan na sličan način. "Tata je uvek mami i njenim prijateljicama otvarao vrata, to je bio znak kulture i poštovanja, nikakav seksizam".

Student novinarstva Ivan (22) kaže da otvara vrata i ženama i muškarcima. "To je lep gest, nekome možda ulepša trenutak, popravi dan i slično. Otvaram vrata kome god stignem, to nam je u kulturi".

S druge strane, student biohemije Matija (22) ženama ne otvara vrata. "Svako bi trebalo da je u stanju da sebi otvori vrata, to je osnovna ljudska veština i po meni nije stvar bontona".

Dodao je da mu je to normalno u kontekstu sastanka i "udvaranja", ali da nema potrebe bilo kome otvarati vrata.

Gorgev/Shutterstock

DW je razgovarao s još nekoliko mladića i mišljenja su više-manje ista. Većina ih često otvara ili pridržava vrata, nevezano za pol. To smatraju znakom poštovanja.

Kažu da neće potrčati da otvore vrata, ali će to učiniti ako su blizu. Manji deo priznaje da najčešće ne otvara vrata drugima, ali ako je u pitanju devojka koja im se sviđa, otvoriće ih.

Sociološka pozadina

Branka Galić, profesorka sociologije s Filozofskog fakulteta u Zagrebu, objasnila je za DW da je otvaranje vrata ženama primer takozvanog benevolentnog seksizma. Naime, to je najblaži oblik seksizma, onaj "dobronameran".

"Tradicionalni bonton potiče iz patrijarhalne tradicije i mišljenja da su žene slabije, da im je potrebna pomoć muškaraca, da oni u svakom trenutku moraju da iskazuju fizičku snagu, iako bi to bio i najmanji napor poput otvaranja vrata", rekla je Galić.

Ona smatra da je otvaranje vrata čin koji bi trebalo da primenjuju i muškarci i žene, te da je to u skladu s ravnopravnim društvom.

Kritikovala je to što se neki muškarci ponašaju u skladu s bontonom samo kada im se neka devojka sviđa.

"Ima muškaraca koji prave selekciju. Tradicionalni bonton im je prihvatljiv samo kada im se neka devojka sviđa, kada žele da ostave utisak da su pristojni, kulturni, ali ako nemaju neki poseban interes, kultura ne igra ulogu".

Postoje i druge teorije o tome zašto ljudi otvaraju vrata. Istraživanje Frontiers in Psychology iz 2015. godine testiralo je kako trud oko otvaranja vrata utiče na verbalnu zahvalnost i recipročnu pomoć.

U prvoj situaciji jedna osoba je drugoj držala vrata otvorena s "malo truda" - lenjo, gledajući poruke na mobilnom telefonu, a u drugoj je to bilo s "visokim nivoom truda" - osoba je nasmešeno držala vrata otvorena.

U obe situacije bi osobi koja je držala vrata hemijska olovka koju je držala u ruci pala na pod. Ispitanici su mnogo češće pomogli da se hemijska olovka podigne s poda osobi koja je držala vrata "s visokim nivoom truda". Dakle, moglo bi se reći da se "dobro dobrim vraća", što bi nekima mogla biti motivacija.

Otvaranje vrata može služiti i za smanjenje napora grupe. Ako jedna osoba, nezavisno od pola, otvori vrata za sebe i drugu osobu ili njih više, time se smanjuje napor koji bi grupa uložila kada bi svako otvarao vrata sam za sebe, pokazuje istraživanje Santamarije i Rozenbauma (2011) sa Univerziteta Pensilvanija stejt.

Posmatrali su ljude koji su prolazili i uočili da bi nastavili da drže vrata za osobe iza sebe. Zaključili su da je veća verovatnoća da će osoba pridržati vrata ako je osoba iza nje bliže. Takođe, osoba koja otvara vrata verovatnije će ih pridržati ako iza nje stoji više od jedne osobe.

A šta kažu devojke?

"Danas mi je jedan dečko u teretani otvorio vrata i to me je jako obradovalo, ulepšalo mi je dan. Nažalost, većina to više ne radi, bukvalno se guraju da prvi prođu kroz vrata, prvi sednu negde i žao mi je što je tako", rekla je Klara (22), studentkinja medicine u Zagrebu.

Dodala je da to nikako ne smatra seksističkim, a da žene koje to tako vide "imaju želju za dokazivanjem".

Studentkinja Fakulteta elektrotehnike i računarstva u Zagrebu, Iva (20), slaže se da je to lep gest i kaže da joj je žao što je "zastareo". "Nema tu nikakvog seksizma, žene mogu sve, pa naravno i same da otvore vrata, ali to je znak poštovanja", rekla je ona.

Njeno mišljenje deli i studentkinja politikologije Magdalena (21), ali kaže da razume zašto bi neko mislio da je to seksistički, jer se radi o „zastareloj tradiciji koja je ranije, u drugačijem društvenom kontekstu, bila mnogo ustaljenija“.

Dodaje da mladi ne otvaraju niti pridržavaju vrata starijim osobama, da većina ne obraća pažnju na to i da uopšte u društvu nedostaje bontona.

To je primetila i profesorka Galić, koja kaže da su ljudi postali egoistični, da se svako "bori za sebe". "Ljudi su bezobrazni, naročito kada nastane gužva, ne reaguju na vidljive oblike nasilja na ulici, neki kao da namerno ne pridržavaju vrata drugima, već ih puste da im se zatvore pred nosom", zapazila je ona.

Adijeva koleginica s posla prišla je njegovom radnom stolu nekoliko sati nakon neprijatne situacije s otvaranjem vrata i zahvalila mu se. Rekla mu je da je u tom trenutku bila zbunjena i otkrila da joj druge kolege ne otvaraju vrata.

Ispričala mu je da je jednom prilikom sama propustila četvoricu muških kolega da prođu kroz prva vrata, a kada su prošli i druga vrata, oni je nisu sačekali. Rekla je da ga zapravo veoma poštuje zbog njegovih manira.