Lečenje depresije luksuz: Teško bez novca do psihoterapeuta

Ova usluga ne dobija se kroz redovno zdravstveno osiguranje, postoji u malom broju državnih ustanova, zakazuje se nekoliko nedelja unapred i tretman najčešće traje kraće nego što je propisano standardima, kažu iz Udruženja za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije.

Nepostojanje zakona o psihoterapiji, registra stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja i zanimanja psihoterapeuta u zvaničnoj nomenklaturi, dodatne su prepreke koje otežavaju pronalaženje adekvatne stručne pomoći za 400.000 ljudi u Srbiji koji boluju od depresije i anksioznosti.

"U državnim ustanovama pomoć je potrebna velikom broju ljudi, a kapacitet ustanova je ograničen. S druge strane, samo određeni broj psihoterapeuta privatno naplaćuje visoke cene psihoterapije, dok se većina bori da dođe do klijenata, jer građani uglavnom nisu u mogućnosti da plate usluge. Zbog toga rešenje jeste proširenje kapaciteta, zapošljavanje i omogućavanje ove usluge o trošku fonda", kaže za "Novosti" Nebojša Jovanović, predsednik Udruženja za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije i Evropskog saveta za koučing i mentorstvo u Srbiji.

Velike razlike u cenama između privatnih psihoterapeutskih ordinacija pravdaju se razlikama u titulama i zvanjima, ali umnogome zavise i od ličnih i marketinških faktora, potvrđuje za "Novosti" Ivan Jerković, predsednik Društva psihologa Srbije. Ovakve varijacije najčešće nisu opravdane.

"Postoji utisak da ima nešto više uslužnosti i predusretljivosti u administraciji koja prati privatne usluge. Ipak, nemam nemam utisak da postoji razlika u kvalitetu usluge psihologa, koja potiče iz činjenice da li je ustanova privatna ili državna", kaže prof. Jerković.

Jedno od rešenja problema građana kojima je potrebna stručna pomoć psihoterapeuta, a nemaju finansijska sredstva za privatne tretmane, jeste proširenje mreže centara za mentalno zdravlje, u kojima građani mogu besplatno, bez zakazivanja i zdravstvene knjižice, da obave razgovor sa psihoterapeutom, kaže za "Novosti" docent doktor Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora klinike "Dr Laza Lazarević" u Beogradu.

Po jedno ovakvo savetovalište postoji u Beogradu, Nišu, Vršcu i Kikindi.

"U skladu sa novom strategijom razvoja, u planu je širenje mreže centara za mentalno zdravlje u celoj Srbiji. Klinika "Dr Laza Lazarević" u februaru je otvorila prvi ovakav centar u opštini Savski venac u Beogradu, kroz koji je do sada prošlo 3.500 građana. Nameravamo da na sličan način, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, ovakvim centrima pokrijemo i druge beogradske opštine", kaže dr Ivana Stašević Karličić.

U ovoj ustanovi zaposleni su psihijatri koji su sertifikovani psihoterapeuti, psiholog, defektolog, socijalni radnik i medicinske sestre.

"Građani mogu da dobiju uslugu psihoterapije i farmakoterapijsku pomoć, uz podršku i savetovanje. Prvi dolazak se ne zakazuje i nije potreban uput ili knjižica. Jedan razgovor u zavisnosti od problematike traje i sat vremena, u skladu sa stručnim standardom", objašnjava dr Ivana Stašević Karličić.

Na pitanje postoje li razlike u kvalitetu usluge psihologa u državnim i privatnim ustanovama, i na šta se one odnose, direktorka ove ustanove kaže da mnoštvo privatnih savetovališta nije u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti, kao i da njihov kvalitet ne može niko da garantuje.

"U ustanovama čiji osnivač je država, Ministrastvo zdravlja redovno kontroliše kvalitet rada zdravstvenih radnika i saradnika", naglašava dr Stašević Karličić.

Najčešći starački i roditeljski problemi

Centru za mentalno zdravlje u Beogradu za psihoterapijsku pomoć najčešće se obraćaju osobe sa poremećajima raspoloženja, napetošću, nesanicom, porodičnim ili partnerskim problemima.

"Stariji sugrađani se najviše žale da probleme sa pamćenjem i simptome neuroloških poremećaja, a nisu retki ni roditelji koji se suočavaju sa problemima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod dece", potvrđuje doc. dr Ivana Stašević Karličić.