Začin koji pomaže bubrezima

Začinska biljka ljupčac (Levisticum officinale) ne samo da jela čini ukusnijim, već je i vrlo lekovita. Aromom podseća na mešavine suvih začina, koje se dodaju u gotovo svako jelo, a listovi liče na celer. U odnosu na druge biljke je neupadljiva, ali karakterističnim mirisom neodoljivo privlači. To najbolje znaju Austrijanci, Nemci i Francuzi, kod kojih postoji duga tradicija uzgoja ove začinske biljke.

U sušenom ili svežem stanju dodaje se namazima, supama, sosovima, pečenjima i raznim jelima od mesa. Posebnu aromu daje ljutenici i ajvaru, ali ne treba preterivati, jer ima jak miris. Ovo se odnosi i na jela koja se dugo kuvaju.

Za ljupčac su znali stari Rimljani i Grci, gde je dospeo iz južnog Irana. Stari narodi su žvakali njegove semenke da olakšaju varenje, a taj običaj u srednjem veku su preuzeli monasi benediktinci. Oni su ga preneli na sever Evrope, gde je mirisom ispunjavao vrtove manastira. Postao je poznat kao "biljka sveštenika", od koje su pravili glavni začin i lek. Osim toga, u narodu je poznata i kao "biljka ljubavnika" zbog afrodizijačke moći.

Narodni lekari ga preporučuju kod problema sa bubrezima, lošeg varenja, nadimanja i drugih tegoba probavnog trakta. Ljupčac podstiče rad jetre, žuči i slezene. Pomaže kod otoka nogu, upale bešike, migrene... Posebno je delotvoran u sprečavanju neprijatnog i jakog znoja, kamena u bubregu i nervoze.

Ne preporučuje se trudnicama, jer ima jako diuretičko delovanje. Ne sme da se uzima ni kada je povišena temperatura.

Lekoviti su svi delovi biljke, posebno seme i koren koji se iskopava u rano proleće ili kasnu jesen. Koren sušenjem ne gubi miris, a sadrži mnoštvo korisnih sastojaka - eterično ulje, saharozu, skrob, tanin, gumu, smolu, jabučnu i anđelika kiselinu. U manjim količinama svi sastojci se nalaze i u drugim delovima biljke. Zanimljivo je da, ako se u malim količinama daje životinjama, mleko i meso poprimaju njegovu aromu.

ČAJ I VINO

Čaj za bolji rad bubrega pravi se tako što se dve kašičice suvog korena prelije sa 2,5 dl hladne vode, a zatim se zagreje do ključanja. Potom se pije dva puta dnevno, ujutru i uveče, bez šećera, u malim gutljajima. Takođe, umesto čaja može da se uzima prah od samlevenod korena, pola do jedne kašičice, sa malo vode.

Vino od ove biljke poboljšava rad jetre, žuči i slezine, a sprema se tako što se dve kašike smrvljenog semena stavi u litar belog vina i ostavi nedelju dana. Nakon toga, svakoga jutra, na prazan stomak, pije se mala čašica vina.

Iz semena može da se iscedi i ulje, koje pomaže kod bolova i grčeva u trbuhu. Da bi se otklonile tegobe, pije se 5et do osam kapi ulja dodatih u kašiku toplog belog vina. Postupak se ponavlja dok tegobe ne prestanu.

izvor: novosti