Promenom ponašanja do manje bolesti srca

Svake godine u svetu od srčanog i moždanog udara umre približno 14 miliona ljudi, a više od 18% umre pre 60. godine života. Naučno je dokazano da se 2/3 prevremenih smrti od nezaraznih bolesti, uključujući i smrtnost od srčanog i moždanog udara može sprečiti unapređenjem zdravlja i sprečavanjem nastanka bolesti. Preostala trećina prevremene smrtnosti može da se spreči unapređenjem sistema zdravstvene zaštite. Zbog toga postoje velike razlike u učestalosti prevremene smrtnosti koje se kreću od 4% u visoko razvijenim zemljama do 42% u nisko razvijenim zemljama, saopšteno je iz Instituta Batut u Beogradu

Republika Srbija pripada grupi zemalja u razvoju, koje karakteriše visoka stopa umiranja i obolevanja od kardiovaskularnih bolesti. U našoj zemlji se epidemiološka slika ove grupe bolesti ne menja od 80-ih godina prošlog veka. I dalje su to bolesti od kojih oboleva i umire najveći deo stanovništva Srbije. Tokom 2012. godine od bolesti srca i krvnih sudova umrlo je 54.972 osoba (25.307 muškaraca i 29.665 žena). U Srbiji svakog dana od različitih oblika bolesti srca i krvnih sudova umre 151 osoba, a svaka druga umrla osoba je ženskog pola. Svakog dana u Srbiji se registruje 60 srčanih udara, a 16 osoba dnevno umre od posledica ove bolesti.

Međunarodni autoriteti ukazuju na značaj negovanja zdravih stilova života kao najefikasnijih u sprečavanju nastavka ovih bolesti u svim uzrasnim kategorijama.

Sa sticanjem znanja i usvajanjem zdravih stilova života treba započeti u najranijem detinjstvu, jer se tada formira lični odnos prema zdravlju. Decu treba naučiti da je duvanski dim opasan po zdravlje, da je za njihov uzrast i dobro zdravlje tokom života potrebna svakodnevna fizička aktivnost i pravilna ishrana.

Radno aktivno stanovništvo i stari su u visokom riziku za pojavu srčanih bolesti, posebno žene čiji je rizik generalno podcenjen, a istina je zapravo sasvim drugačija. Najveći broj žena umire od kardiovaskularnih bolesti. Rizik od nastanka srčanog udara je 25% viši kod žena pušača nego kod muškaraca pušača, a žene obolele od dijabetesa imaju nesrazmerno veći rizik umiranja od kardiovaskuklarnih bolesti nego muškarci.

Procena ukupnog kardiovaskularnog rizika i kod žena i kod muškaraca postiže se redovnim zdravstvenim kontrolama kod izabranog lekara. Većina prisutnih faktora rizika je promenjivog karaktera, jer su posledica ponašanja. Među najznačajnije faktore rizika koji su odgovorni za smrtnost od kardiovaskularnih bolesti ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13 % smrtnih slučajeva na globalnom nivou), upotreba duvana (9 %), povišen nivo šećera u krvi (6 %), fizička neaktivnost (6 %) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5 %).

Foto: freedigitalphotos.net/tungphoto