Od srca u Srbiji godišnje umre 50.000 ljudi

Taj broj umrlih predstavlja polovinu svih smrti, stoji u saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", koji ove godine zajedno sa Udruženjem kardiologa Srbije obeležava ovaj dan pod sloganom „Prenesi znanje - čuvaj svoje srce!"

U strukturi svih uzroka smrti od kardiovaskularnih bolesti, najviše osoba umire od moždanog i srčanog udara i posledica hipertenzije.

Prema podacima, od moždanog udara tokom 2016. godine umrlo je 11.348 osoba, od posledica ishemijskih bolesti srca 9.107, a od hipertenzije 6.639 osoba.

Zabluda je da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe, osobe muškog pola i ekonomski razvijeniji delovi stanovništva. Trećinu svih uzroka smrti u svetu čine bolesti srca i krvnih sudova, navodi se u saopštenju "Batuta".

Svake godine od kardiovaskularnih bolesti život izgubi 17,5 miliona ljudi od čega 8,7 miliona muškaraca i 8,6 miliona žena, a svaki deseti umrli je uzrasta od 30 do 70 godina.

Ukoliko se ne preduzmu mere unapređenja zdravlja srca i sprečavanja nastanka bolesti, procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona ljudi.

Prema podacima Registra akutnog koronarnog sindroma AKS Srbije, tokom 2016. godine registrovano je približno 19.000 slučajeva kod kojih je postavljena dijagnoza srčanog udara nestabilne angine pektoris i iznenadne srčane smrti.

Kao i svetu, i u našoj zemlji muškarci su pod većim rizikom obolevanja od ove grupe bolesti u odnosu na žene. Do 64. godine života, stope obolevanja kod muškaraca su dva i po puta veće u odnosu na žene.

I ove godine Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80 odsto prevremenih smrtnih ishoda može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika koji se mogu modifikovati ili lečiti.

Foto: Thinkstock

Među najznačajnije faktore rizika koji su odgovorni za smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova ubrajaju se povišen krvni pritisak, kome se pripisuje 13 odsto smrtnih slučajeva na globalnom nivou, zatim upotreba duvana (devet odsto, povišen nivo šećera u krvi (šest odsto), fizička neaktivnost (šest odsto) i prekomerna telesna masa i gojaznost (pet odsto).

Samo zdrav čovek može sve, a brojne su mogućnosti da se zdravlje srca očuva i unapredi: izbegavanje pušenja i pasivnog pušenja, fizička aktivnost umerenog inteziteta u trajanju od samo 30 minuta dnevno, unos soli do pet grama dnevno, korišćenje masti biljnog porekla, upotreba ribe dva puta nedeljeno, svakodnevni unos sezonskog povrća (200 grama) i voća (200grama), održavanje optimalne telesne mase.

U saradnji Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Udruženja kardiologa Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i Srpske akademije nauka i umetnosti, u petak, 29. septembra od 10 do 12 časova, u beogradskom Tašmajdanskom parku biće organizovana manifestacija "Klinika na otvorenom".

"Prenesi znanje, čuvaj svoje srce!" je glavna poruka svih lekara, studenata i ostalih partnera koji će građanima, pored osnovnih informacija i saveta o merama prevencije bolesti srca i krvnih sudova, omogućiti da izmere visinu krvnog pritiska i nivo šećera u krvi.

U noći između 28. i 29. septembra u znak podrške obeležavanju Svetskog dana srca i skretanju pažnje na ogromnu učestalost bolesti srca i krvnih sudova, crvenom bojom biće osvetljeni pojedini objekti u Beogradu (most na Adi, Avalski toranj, palata Albanija).

U više od 15 gradova Srbije (Subotica, Vršac, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Beograd, Šabac, Valjevo, Užice, Čačak, Kragujevac, Zlatibor, Niš, Niška Banja, Zaječar ), u saradnji instituta/zavoda za javno zdravlje i regionalnih podružnica Udruženja kardiologa Srbije biće organizovan veliki broj različitih manifestacija.