Kako lekovi deluju na jetru?

Najpre se resorbuje u gastrointestinalnom traktu ulazeći tako u krvotok, a odatle se „šalje“ na mesta u organizmu na koja treba da deluje.

Iz organizma se oslobađa reakcijama metabolizma i izlučivanjem. U tome glavnu ulogu imaju jetra i bubrezi.

Sve dok se lekovi piju u propisanim dozama, jetra, bubrezi i ostali organi neće značajno da trpe. Ali, ako se lekovi piju na svoju ruku i u preteranim dozama, može da dođe do ispoljavanja neželjenog dejstva leka.

Tako npr. stalna i prekomerna upotreba nesteroidnih antireumatika (diklofenak, ibuprofen) može kod nekih osoba da izazove oštećenja želuca ili bubrega.

"Većina lekova se primarno metaboliše u jetri", kaže dr Katarina Vučićević sa Katedre za farmakokinetiku i kliničku farmaciju na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.

"Tu se odvijaju različite hemijske reakcije kojima dolazi do transformacija u strukturi leka i nastanka metabolita. Ređe, lekovi se mogu metabolisati u gastrointestinalnom traktu, plućima, mozgu, srcu, koži, bubrezima".

Kada se lek metabolizuje (delimično, u potpunosti ili u retkim slučajevima uopšte ne podlegne reakcijama metabolizma), izlučuje se, najčešće putem bubrega. Osim putem urina, lekovi mogu da se izluče i putem žuči, izdahnutog vazuha, putem kože.

"Određeni faktori mogu da utiču na metabolizam lekova i da smanje efekat leka, ali i da postanu manje bezbedni za korišćenje. Na primer, ukoliko se lek primarno metabolizuje na nivou jetre, a pacijent ima oslabljenu funkciju jetre usled ciroze, verovatno je da će u ovakvoj situaciji doći do neželjenih reakcija", objašnjava dr Vučićević.

Isto se događa kada se uzima lek koji se primarno izlučuje putem bubrega, a pacijent ima oslabljenju bubrežnu funkciju.

Ovo su situacije o kojima se vodi računa u praksi i prilikom propisivanja lekova bira se najoptimalniji lek i režim doziranja koji odgovara datom pacijentu i njegovom stanju.

"Svi hronični bolesnici koji piju više lekova treba redovno da odlaze na lekarske kontrole. Ukoliko se lek primarno metabolizuje u jetri (kao npr. neki lekovi za epilepsiju) potrebno je kontrolisati funkciju jetre", kaže dr Vučićević.

Tok metabolizma može da promeni i interakcija više lekova ako se istovremeno piju, ili lekova i preparata koji se izdaju bez lekarskog recepta:

Pojedini lekovi predstavljaju induktore (neki antiepileptici, neki antibiotici) ili inhibitore (pojedini antibiotici, antidepresivi, antimikotici) određenih enzima. To znači da oni mogu da ubrzaju ili uspore neku metaboličku transformaciju, a posledica je da lek koji se kombinuje sa prethodno pomenutim, uopšte nema efekta, da dođe do pojačanog terapijskog efekta, ali i do izraženijih neželjenih reakcija.

I pomoćna lekovita sredstva, biljni preparati koji se izdaju bez lekarskog recepta, sastojci hrane takođe mogu da promene metabolizam lekova.

"Različita oboljenja i spoljašnji faktori kao što su uticaj policikličnih aromatičnih ugljovodonika iz duvanskog dima, alkohol, sok od grejpfruta mogu da dovedu do promenjenih efekata leka", kaže dr Vučićević. "Zbog toga što veliki broj faktora može da utiče na metabolizam lekova neophodno je da se pacijenti pridržavaju uputstava o njihovoj pravilnoj upotrebi".

Sok od grejpfruta može da dovede do neželjenih reakcija kada se piju pojedini lekovi za kardiovaskularne bolesti i lekovi koje koriste pacijenti posle transplantacije organa. Zbog toga bi pacijenti koji svakodnevno koriste grejpfrut u svojoj ishrani, trebalo da to naglase lekaru ili farmaceutu prilikom propisivanja leka.