Kravlje mleko - da ili ne?

Za kravlje mleko - Prof. dr Jagoda Jorga, Institut za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu

Mleko (ovaj termin se odnosi na kravlje mleko, za svaku drugu vrstu mleka mora da se naglasi poreklo, bilo da je životinjsko ili biljno) predstavlja najbolji izvor kalcijuma i fosfora koji postoji u prirodi. Upravo zato se preporučuje u ishrani kako osoba koje rastu (dece i adolescenata), tako i onih kod kojih postoji potreba za bržom obnovom tkiva (postoperativni i posttraumatični tokovi). Preporuka za sve ljude je da piju od pola litra do litar obranog mleka dnevno.

U 100 ml mleka ima između 100 i 150 mg kalcijuma. Dnevna potreba organizma je između 700 i čak 1.200 mg, u zavisnosti od godina starosti, pola i zdravstvenog stanja. Ako ne bismo konzumirali mleko i sireve, teško bi bilo u organizam uneti dovoljno kalcijuma, jer su sve druge namirnice kalcijumom znatno siromašnije i ta količina ne prelazi dvadesetak mg, koliko ima i sojino mleko.

Iskoristljivost kalcijuma iz mleka je izrazito dobra, što se ne odnosi na namirnice biljnog porekla, jer je kalcijum kod njih u obliku soli koje se veomo teško iskorišćavaju iz creva i većim delom se izbacuju iz organizma. Mleko ima i relativno veliki sadržaj proteina (3 - 4 g na 100 ml). Ti proteini su visoko vredni. Njihova iskoristljivost u organizmu je veoma velika, gotovo 90 odsto može da se iskoristi. Oni sadrže i značajne aminokiseline, neophodne za normalnu obnovu tkiva, rast i razvoj, održavanje imuniteta, stvaranje uobličenih krvnih elemenata (eritrociti, leukociti), odnosno za sve ono što čini odbranu organizma od bolesti.

Najnovija preporuka je da ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska piju bar 750 ml mleka, zbog viskog sadržaja kalcijuma, koji utiče na snižavanje pritiska.

Šta nije dobro u mleku?

Mleko je namirnica oko koje često postoje neke kontroverze. Osamdesetih godina 20. veka postojala je kampanja protiv mleka, sve dok  se nije razlučilo šta je u njemu dobro, a šta loše. Zapravo, ono što u mleku ne valja jesu mlečne masti, koje su visoko aterogene – one su te koje najlakše i najbrže dovode do ateroskleroze. Zbog toga se u svim preporukama kaže da treba unositi obrano mleko koje ima sadržaj masti manji od 1 posto. To važi i za sve druge mlečne napitke.

Da li se mleko preporučuje baš svima?

Postoje kategorije ljudi  kod kojih o tome treba voditi računa. To su oni koji imaju intoleranciju na laktozu (mlečni šećer). U svetu se proizvodi mleko kome se odstranjuje laktoza – volela bih da takvu vrstu mleka vidim i u našim prodavnicama. Drugi slučaj su deca insulin zavisnih dijabetičara, kod koje može da se javi alergija na belančevine iz mleka. Tu su i ljudi koji imaju stomačne probleme, bilo da je reč o  akutnoj upali, gastritisu ili čiru, kojima se preporučuju acidofilni napici (jogurti) i kefir pre nego mleko, pošto sadrže mlečno-kiselinske bakterije, koje poboljšavaju crevnu floru i sprečavaju razvoj bakterija koje mogu dovesti do oboljenja. Ti napici se preporučuju i osobama koje imaju visok holesterol, jer ove bakterije u svojoj ishrani  koriste holesterol.

Ko bi trebalo da unosi povećanu količinu mleka?

Posebna kategorija koja treba da unosi više mleka nego što je opšta preporuka su sportisti, zbog toga što mleko spada u namirnice koje imaju tzv. baznu reakciju, odnosno neutrališe kisele produkte (npr. mlečna kiselina), koji dovode do brzog zamora mišića i organizma.

Devojčice i devojke bi, zbog rizika od osteoporoze, takođe trebalo da unose dovoljno mleka, odnosno kalcijuma, da bi kosti napravile dovoljnu gustinu, koja sa godinama postepeno opada (pa se troši iz zaliha).

Zašto dati prednost kravljem mleku?

Postoje za to dva važna razloga:

1. belančevine iz biljnih izvora su nepotpune, nemaju sve esencijalne aminokiseline, i

2. sadržaj kalcijuma u sojinom mleku je pet do šest puta manji nego u kravljem, pa bi trebalo toliko puta više piti to mleko, što je kalorijski mnogo za organizam.

Sličnosti i razlike između različitih vrsta mleka

Mleko raznih životinja se po svom sadržaju razlikuje od kravljeg. Kozje i ovčije mleko je bogatije mašću, ali u drugim elementima, zbog kojih je mleko bitno, kao što su sadržaj proteina i belančevina, kalcijuma i vitamina A, postoje razlike. Što je mleko nemasnije (obrano) manji je i sadržaj vitamina A, pa se takvo mleko u fabrici obogaćuje, dodaju mu se vitamini A i D, jer se preporučuje u ishrani dece, kojoj su neophodni. Vitamin A, inače,  utiče na poboljšanje imuniteta i odbranu od infekcija.

Tablice hemijskog sastava prehrambenih proizvoda, dr Nedeljka Jokića i saradnika, izdanje Zavoda za ekonomiku domaćinstva Srbije, 1999.

Mleko

Sastav i energetska vrednost na 100 g

Naziv       Energija  Proteini   Masti  UH  Ca   Vitamin A       

Jedinica    kcal        g            g        g     mg     mg

Kravlje

(obrano)    35,6        3,2         0,5     4,8  117,5  22,5

Sojino       37,0        3,0         1,8     2,2    20,5   8,0 Protiv kravljeg mleka  - Snežana Jandrlić-Momčilović, makrobiotičar

Mleko i mlečni proizvodi su namirnice koje ljudski rod konzumira vekovima, ali ne na svim kontinentima. Postoji jedna velika zabluda da ljudi ne mogu bez mleka. Dokazano je da mleko sadrži enzim (kazein) koji naš organizam ne može da vari i vremenom on kod mnogih ljudi izaziva znatne probleme. Ti problemi nisu vidljivi posle petnaest ili dvadeset godina, ali dešava se da u starosti ljudi postaju alergični na mleko i mlečne proizvode.

Kravlje mleko nije namirnica koju treba da konzumira ljudsko biće, ono je predviđeno za tele, kao što je i ljudsko mleko predviđeno za bebe. Litar kravljeg mleka sadrži 1.200 mg kalcijuma, a litar majčinog mleka 300 mg. Međutim, koeficijent iskoristivosti kalcijuma iz majčinog mleka je četiri puta veći. Razlog tome je odnos kalcijuma i fosfora, jer višak fosfora u kravljem mleku sprečava apsorpciju kalcijuma i drugi razlog slabe apsorpcije kalcijuma je taj što kravlje mleko ima tri puta više belančevina nego majčino. Takođe, postoji problem i u količini masnoća koje se nalaze u kravljem mleku, koje ljudski organizam teško vari. Nepotpuna probava belančevina iz mleka izaziva proces truljenja u crevima i pri tom nastaju kisele supstance: fenoli, indoli, amonijak itd. Samim tim povećavaju kiselost krvi, od koje se uzimaju minerali,a  na prvom mestu kalcijum. Iz tog razloga se pojavljuje i povećanje osteoporoze kod žena koje konzumiraju velike količine mlečnih proizvoda. Čovek je jedini sisar koji sisa celog života.  To je zbog čulnog nivoa svesti, koji traži neko zadovoljstvo. Mleko sadrži masnoće koje su pogodne za pravljenje preliva, pavlake, putera... Zloupotreba tih masnoća stvara probleme u krvnim sudovima i crevima. Kod žena dolazi do poremećaja na reproduktivnim organima i na mlečnim žlezdama (pošto je mleko inače produkt žlezde).

Ljudi često misle da ne mogu bez mleka pošto ono sadrži kalcijum. Trebalo bi više da se okrenu zelenom lisnatom povrću – kupusu, kelju, brokulama. Takođe, zamena može da bude sojin sir, jogurt od žitarica, prosa ili soje i razni namazi. Sojino mleko sadrži belančevine i dobro je za žene u postmenopauzi, jer sadrži hormone (fitoestrogene), koje organizam počinje da gubi. Smatra se da je jogurt bolja varijanta budući da je fermentisana namirnica i da prija crevima. To predstavlja zabludu i ne preporučujem konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda.

Onima koji brinu da bi izbacivanjem mleka iz ishrane mogli biti lišeni kalcijuma, treba reći da na primer hidžiki alge u 100 g sadrže 1.400 mg kalcijuma, a susam 887 mg. Mleko u 100 g sadrži 112 mg kalcijuma. 

Srbija je prva u svetu po broju pacijenata koji imaju kancer debelog creva upravo zato što se zloupotrebljavaju mlečni proizvodi, koji su nezadovoljavajućeg kvaliteta. Prvo, krave ne pasu prirodno bilje, a zatim se u pasterizovano mleko (koje traje 60 i 90 dana) dodaju industrijski dodaci, konzervansi, koji su teška hemija.