Naučnici počinju da shvataju zašto kovid izaziva gubitak mirisa

Istraživači konačno napreduju u razumevanju toga kako koronavirus izaziva gubitak mirisa. Mnoštvo potencijalnih tretmana za rešavanje ovog simptoma prolazi kroz klinička ispitivanja, uključujući steroide i krvnu plazmu.

“Poremećaj mirisa postaje sve ređi kako se virus razvija”, kaže Valentina Parma, psihologica u centru Monel kemical sensiz u Filadelfiji, koja je odgovarala na upite pacijenata tokom prve dve godine pandemije.

Studijom koja je objavljena prošlog meseca ispitano je 616.318 ljudi u Sjedinjenim Državama koji su imali kovid. Utvrđeno je da, u poređenju s onima koji su bili zaraženi izvornim virusom, ljudi koji su oboleli od alfa varijante imaju 50 odsto veću verovatnoću da će imati hemosenzorni poremećaj. Ta je verovatnoća pala na 44 odsto za kasniju varijantu delta te na 17 odsto za poslednju varijantu, omikron.

Ali vesti nisu sve dobre. Studija iz 2021. godine pratila je 100 ljudi koji su imali blage slučajeve kovida i 100 ljudi koji su više puta bili negativni. Više od godinu dana nakon infekcije, 46 odsto onih koji su imali kovid 19 i dalje su imali probleme s mirisom; nasuprot tome, samo 10 odsto kontrolne grupe imalo je gubitak mirisa, ali iz drugih razloga. Nadalje, 7 odsto zaraženih je i dalje imalo potpuni gubitak mirisa ili anosmiju na kraju godine. S obzirom na to da je u svetu potvrđeno više od 500 miliona slučajeva kovida, deset miliona ljudi verovatno imaju dugotrajne probleme s čulom mirisa.

Jednostavne aktivnosti poput isprobavanja hrane ili mirisanja cveća sada su “stvarno emocionalno uznemirujuće”, kaže Parma.

Genetske mutacije

Jasnija slika o tome kako kovid 19 izaziva ovaj poremećaj trebalo bi da pomogne u stvaranju boljih terapija za to stanje. Na početku pandemije, studija je pokazala da virus napada ćelije u nosu, koje osiguravaju hranljive materije i podršku neuronima.

Od tada su se pojavile informacije o tome šta se događa s olfaktornim neuronima nakon infekcije. Istraživači, uključujući biohemičara Stavrosa Lomvardasa sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, pregledali su ljude koji su umrli od kovida i otkrili da, iako su njihovi neuroni netaknuti, imaju manje receptora ugrađenih u membranu za otkrivanje molekula mirisa nego inače.

To je zato što su jezgra neurona bila isprepletena. Hromozomi u tim jezgrima organizovani su u dva dela. Ali kada je tim pogledao neurone, “nuklearna arhitektura je bila neprepoznatljiva”, kaže Lomvardas.

U januaru je istraživački tim izvestio kako je pronašao genetsku mutaciju kod ljudi koja je bila povezana s većom sklonošću gubitku mirisa ili ukusa. Mutacija – promena u jedno “slovo” ili bazu DNK – pronađena je u dva preklapajuća gena, nazvana UGT2A1 i UGT2A2. Oba kodiraju proteine ​​koji uklanjaju molekule mirisa iz nozdrva nakon što su otkriveni. Ali još nije jasno kako kovid stupa u interakciju s tim genima.

Takođe postoje dokazi o trajnim promenama u mozgu kod osoba s gubitkom mirisa. U studiji objavljenoj 6. marta, 785 ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu dvaput je skeniralo mozak. Oko 400 ljudi zarazilo se kovidom između skeniranja, pa su naučnici mogli da promatraju strukturne promene. Oni koji su preživeli bolest pokazali su višestruke promene, uključujući znakove oštećenja tkiva u područjima povezanim s olfaktornim centrom mozga. Nije jasno zašto je to bio slučaj. “Kada prekinemo unos iz nosa, mozak atrofira”, kaže Danijel Rid, genetičarka, takođe u Monelu. “To je jedna od najjasnijih stvari koje znamo o ukusu i mirisu.”