Čovek protiv mašine - stalni izazov

"Mašina me nikada neće pobediti“ - ova izjava bi mogla biti napisana na stranicama nekog naučno fantastičnog romana, međutim, njen autor je svetski prvak u šahu Gari Kasparov koji je izgubio od IBM-ovog kompjutera pod nazivom „Dip blu“ (Deep Blue).

Bila je to direktna bitka između ljudskog mozga i mašine. Poraz Kasparova je 1997. godine završio na mnogim svetskim naslovnim stranama, što je dodatno pojačalo strah i očekivanja javnosti od naučne fantastike.

Ovaj događaj je dospeo na scenu Međunarodnog festivala u Mančesteru 2013. godine. Dramski pisac Met Čarman se pozabavio porazom ruskog šahovskog majstora u predstavi nazvanoj „Mašina“.

Zašto nas toliko privlači konflikt čoveka i mašine?

"Ima nešto grčko u Garijevoj priči. U svom najčišćem obliku ona govori o tome da je jedan od nas gurnut napred da bi predstavljao čitavo čovečanstvo,“ kaže Čarman.

Futuristički izgled

Sećam se da sam to stalno gledao na vestima. Činilo se neverovatnim da se čovek takmičio s kompjuterom i da je izgubio,“ kaže Čarman.

„Bio je to izvanredan trenutak. Mislim da je to nešto što smo hteli da potisnemo jer nam nije bilo prijatno to što je najboljeg i najpametnijeg od nas pobedila mašina,“ objašnjava on.

„Dip blu“ je kompjuter koji je posebno dizajniran s ciljem da pobedi Kasparova. Prvi put u istoriji se desilo da je mašina pobedila svetskog prvaka u šahu.

Čarman veruje da je IBM bio svestan naučno fantastične podloge ovog događaja.

On kaže da izgled kompjutera „Dip blu“ podseća na Kjubrikov film „2001: Odiseja u svemiru“ iz 1968. godine u kojem se veštačka inteligencija okreće protiv ljudske posade svemirskog broda.

"Fizički je 'Dip blu' bio super kul,“ kaže Čarman. "Čak i sam naziv 'Dip blu' govori o njegovoj moći da misli. Sve ukazuje na inteligenciju i hladnoću.“ Bitka

IBM je odbio zahtev Kasparova za revanš. Međutim, trijumf kompjutera „Dip blu“ inspirisao je američki TV kviz pod nazivom „Opasnost“.

IBM-ov kompjuter "Votson“ je 2001.godine pobedio dva šampiona ovog kviza u znanju i razumevanju jezika.

Ovi izazovi će uvek privlačiti pažnju javnosti koja upija naučnu fantastiku, kaže predavač iz oblasti astrobiologije i zaljubljenik u naučnu fantastiku Martin Grifits.

"Mnogi od najuspešnijih filmova u istoriji kinematografije su dela naučne fantastike, a i knjige iz oblasti naučne fantastike su još uvek najprodavanije,“ kaže on.

Grifits koristi primere iz naučne fantastike na Univerzitetu Glamorgan kako bi teme svojih predavanja učinio zanimljivijim i pristupačnijim. On smatra da konzumacija naučne fantastike često može uticati na naša pozitivna ili negativna očekivanja vezana uz nauku u stvarnom životu. Robovi mašina

Konflikt čoveka i mašine je sveprisutan u filmovima i literaturi. Apetit za takve priče postoji još od 1818. kada je nauka oživela čudovište u "Frankenštajnu“ Meri Šeli.

Svaka generacija ima svoju priču. Šezdesete godine su donele Kjubrikovu "Odiseju u svemiru“, osamdesete Kameronovog "Terminatora“, a 1999. su se roboti okrenuli protiv čovečanstva u "Matriksu“ braće Vačovski.

Grifits kaže da se danas identifikujemo s ovom temom više nego ikad i dodaje:

"Kada razgovaramo jedni s drugima putem i-mejla i telefona, kada koristimo kompjutere i za najmanje transakcije i Fejsbuk za trivijalne razgovore, možemo da se zapitamo da li smo mi zapravo robovi mašina?“

"Naš evolucijski instinkt je da preživimo uprkos svemu. Čovek vs. mašina je svakodnevna ljudska drama sa stvarnim likovima u kojoj mi želimo da ljudski lik dospe na vrh. Poraz Kasparova od strane računara 'Dip blu' je učvrstio ovu borbu čoveka i njegove vlastite genijalnosti: možemo li je nadmašiti, možemo li je kontrolisati, možemo li je usavršiti,“ pita se Grifits. Potvrda čovečanstva

Savremeni napredak tehnologije znači da poraz Kasparova danas ne bi jednako odjeknuo u javnosti kao nekad, kako kaže Ričard Edvards, zamenik urednika naučno fantastičnog časopisa "SFX“.

"Mi smo danas navikli da budemo zapanjeni tehnologijom toliko da je i ne primećujemo,“ kaže Edvards.

"Prije deset godina bi iPhone izgledao kao nešto što je izašlo iz "Zvezdanih staza". Sada svu tu kompjutersku moć imamo u svom džepu.“

Razvoj tehnologije neće umanjiti naš apetit za dramom čoveka protiv mašine, kaže Edvards.

"Mi volimo takve priče jer su mašine izumljene da rade poslove koje mi ne možemo. Pobeda nad njima samo potvrđuje nas same, ona nas uzdiže iznad mašina,“ kaže on.

"Ove priče će uvek biti prisutne i nastavitće da se razvijaju. Uvek će biti dobrih pisaca koji će znati kako da ih uzdignu na sledeći nivo,“ zaključuje Edvards.

Foto: freedigitalphotos.net/pakorn