Sve kraći radni vek računara i telefona

Da li se Vaš štampač ili aparat za kafu opet pokvario, ubrzo po isteku garancije? Da li ste već pokušali da promenite bateriju na Vašem pametnom telefonu? Kod Appleovih uređaja ta mogućnost fabrički nije predviđena. Ili Vam se možda više isplatilo da kupite novi laptop nego da platite opravku i zamenu dotrajalih delova?

Ako imate takva iskustva‚ znate šta je ‚planirano raspadanje' – proizvodnja uređaja sa ograničenim rokom trajanja. Proizvođači time štede na proizvodnji, a potražnja se stvara gotovo automatski, piše “Dojče Vele”.

Istovremeno, potrošači, životna sredina i veliki broj stanovnika manje razvijenih zemalja trpe posledice tog načina poslovanja: Mušterije stalno kupuju nove aparate, prirodni resursi se troše bez ograničenja, i u nerazvijenim zemljama gomila se elektronski otpad.

Namerno zabrljati

Štefan Šride odgovoran je za sajt www.murks-nein-danke.de, na kome ljutite mušterije razmenjuju iskustva o proizvodima koji su napravljeni da se pokvare. Planiranim raspadanjem proizvođači žele da skrate radni vek svojih uređaja. Uglavnom se radi o električnim aparatima, kaže Štefan Šride za Dojče vele: „Struja može da uradi svašta.“

I zaista, najviše pritužbi na ovom sajtu dobijaju firme koje proizvode elektronske naprave za zabavu, računare i telefone.

Beta/AP

Tačke loma nalaze se na važnim mestima, i imaju, kako primećuje Šride, nešto zajedničko: to su mali i jeftini delovi koji su zbog štednje često izrađeni od plastike, a ne od metala. Ekonomista Dominik Enste sa Instituta nemačke privrede u Kelnu potvrđuje da "preduzetnici ne prave uvek dugotrajne proizvode".

Štefan Šride se slaže da je dugotrajnost proizvoda zanemarena. Zapravo, proizvođači ulažu „tačno toliko novca da uređaj preživi tri godine“. Posle tri godine garancija ističe, a sa njom i odgovornost proizvođača. Pored toga, uređaj je zastareo, a novi model već je na tržištu.

Globalni problem...

Sve kraći radni vek, naročito kod elektronskih proizvoda, predstavlja opasnost za novčanike mušterija, ali ne samo za njih. Za elektronske komponente koriste se metali poput zlata, srebra i bakra i druge supstance koje su jako skupe. Tokom proizvodnje iscrpljuju se sirovine, troši se puno energije i često se u prirodnu sredinu ispuštaju otrovi. A posle isteka roka trajanja, aparati često završe u trećem svetu. Da bi izvukli metale iz smeća, stanovnici trećeg sveta spaljuju elektronski otpad i tako se oslobađa mnogo otrova.

… sa kulturnom pozadinom

Stručnjak za etiku u ekonomiji, Enste, ipak smatra da nisu samo preduzetnici krivi za taj način rada. Na kraju su tu, kaže on „uvek mušterije“. Očigledno je da mnogi ljudi „uvek žele ono što je novo. Hoće da ostanu u trendu".

Ilustracija (sxc.hu)

Štefan Šride i Dominik Enste bore se protiv slogana “pohlepa je dobra”. Želja za jeftinim proizvodima stalno povećava pritisak na proizvođače i njihove partnere, kaže Enste. Zbog toga se i štedi na proizvodnji, na primer, ugrađuju se jeftini plastični delovi umesto metalnih.

To svima škodi

Jedno od načela ekonomije glasi: visoka potražnja povećava proizvodnju, visoka proizvodnja donosi privredni rast, a visok privredni rast dovodi do blagostanja. Međutim, „planirano raspadanje“ ne pomaže privrednom razvoju, zato što se troškovi iscprljivanja sirovina i prerade otpada ne uzimaju u obzir. Štefan Šride ovako vidi situaciju „Planirano raspadanje škodi svima. Pa i samoj privredi.“

Postoji nada

Dominik Enste, prvi čovek „Akademije za privredu sa integritetom“ kaže da je „optimista, koji veruje da u ovoj oblasti ima prostora za promene“. Tržišna ekonomija može da stvori globalne probleme te vrste, ali postoji i rešenje – moć mušterija. Jer svaki potrošač može „da kupi proizovode za koje misli da će mu najbolje pristajati“.

Kriterujum „održivosti“, kaže Enske, mora da igra veću ulogu pri kupovini. U to spada način proizvodnje, potrošnja energije i mogućnost reciklaže. Tako mušterija može da donese pravu odluku “da li da kupi dva proizvoda u pet godina, ili jedan aparat koji traje pet godina”.