Naučnici prave najsitnije leteće mašine na svetu, manje od zrna peska

Tim inženjera sa Univerziteta Northvestern napravio je sićušne “mikro letače“ koji bi mogli da posluže u nadgledanju zagađenja, zaraznih bolesti i drugih zagađivača životne sredine u vazduhu nakon izbacivanja iz aviona ili sa visoke zgrade.

Rojevi sićušnih jedrilica mogli bi da formiraju masivnu bežičnu mrežu, prikupljajući važne i vredne podatke o okolišu bez nedostataka glomazne opreme za nadzor.

Dizajn je inspirisan drvećem koje raspršuje sitno seme sposobno za okretanje kako bi se usporilo njihovo spuštanje i omogućilo im da pri letu pokriju šire područje.

To znači da mali mikročipovi nemaju svoja pogonska sredstva ili motore. Ali uprkos njihovoj sićušnoj veličini, inženjeri su uspeli da u njih ubace senzore, izvore napajanja, pa čak i antene za bežičnu komunikaciju.

TTokom milijardi godina, priroda je dizajnirala seme sa vrlo sofisticiranom aerodinamikom", rekao je John Rogers, tim u Northvestern-u i koautor rada o mikro letačima objavljenom u Nature-u ove nedelje. "Pozajmili smo te koncepte dizajna, prilagodili ih i primenili na platforme elektronskih kola."

Činjenica da mogu da klize kroz vazduh duže vreme omogućava im da prikupe mnogo više podataka o životnoj sredini tokom svog spuštanja, prema izjavi članova tima.

Rogers i tim su takođe bili inspirisani knjigama sa iskačim fotografijama - dvodimenzionalne knjige koje se lako mogu pretvoriti u trodimenzionalne strukture kada se otvore, a kako bi došli do novog procesa proizvodnje uređaja.

Tim je uspeo da “iskoristi najnaprednije materijale i proizvodne metode koje koristi industrija potrošačke elektronike“, štampanjem uređaja u “ravnim dezenima, nalik na čipove“, prema Rogersu.

Inženjeri su u testove mogli da uključe sprave koje prikupljaju energiju iz okruženja za napajanje bežične antene za prenos podataka na pametni telefon.

Na ovaj način, prototipovi su mogli da otkriju čestice u vazduhu ili da očitaju pH, nešto što bi se moglo koristiti za praćenje kvaliteta vode.

Inženjeri sada rade na potpuno “bioresorbirajućoj“ verziji koja se rastvara u vodi kada padne na tlo, ne ostavljajući za sobom nikakav trag.