Marija Magdalena - pokajnica, svetica i miljenica umetnosti

Bila je apostolka, prostitutka, pokajnica i Isusova osoba od poverenja – tako se o Mariji Magdaleni pripovedalo još od ranog hrišćanstva. Umetnici od renesanse do baroka, među njima Ticijan, El Greko i Žorž de La Tur, slikali su je u 16. i 17. veku kao pokajnicu. Rembrant ju je prikazao kao svedokinju Hristovog vaskrsenja, dok ju je Maks Bekman, predstavnik nove stvarnosti, 1917. godine naslikao kao grešnicu.

Gotovo stotinu godina kasnije, 2011. otelotvorila ju je Lejdi Gaga u jednom muzičkom spotu. Dvanaest godina ranije, Doris Dragović je sa pesmom Marija Magdalena predstavljala Hrvatsku na Pesmi Evrovizije u Izraelu 1999. godine.

"Marija Magdalena je verovatno najslojevitija i najfascinantnija ličnost Biblije, ali i jedna od najzanimljivijih figura u istoriji evropske kulture", kaže Bastijan Eklersi, kustos izložbe "Marija Magdalena: Sin. Pray. Love." u muzeju Štedel u Frankfurtu.

"U istoriji umetnosti pojavljuje se bezbroj puta."

Šta znamo o Mariji Magdaleni?

Iz Biblije se o Mariji Magdaleni zna relativno malo, ali ona ima važnu ulogu u Novom zavetu. Jevanđelja navode da ju je Isus oslobodio sedam demona, da ga je pratila i prisustvovala njegovom raspeću i polaganju u grob. Ujutro u nedelju Uskrsa otkrila je prazan grob i postala prva svedokinja Hristovog vaskrsenja. Potom je Isusovim učenicima prenela vijest o vaskrslom Hristu.

"Tada je nazivaju Apostula Apostulorum, odnosno apostolkom apostola", objašnjava Bastijan Eklersi. "Time joj u istoriji spasenja pripada centralna uloga."

Ali tu se priča ne završava. Oko 600. godine papa Grgur Veliki naneo je trajnu štetu slici Marije Magdalene tako što ju je spojio sa još dve žene koje se pominju u Bibliji: s nepoznatom grešnicom iz Lukinog jevanđelja koja Isusu pere noge i sa Marijom iz Vitanije, koja mu takođe pere noge.

Papa je tvrdio da sedam demona od kojih ju je Isus oslobodio zapravo predstavljaju sedam smrtnih grehova. Time je presudno uticao na stvaranje slike Marije Magdalene kao pokajničke prostitutke - što Biblija ni na koji način ne potvrđuje.

Navodne mošti Marije Magdalene u Francuskoj

U kasnom srednjem veku pojavila se i legenda da je Marija Magdalena zajedno sa Lazarom i grupom svojih saputnica i saputnika ukrcana u čamac i ostavljena na Sredozemnom moru. Uz Božju pomoć navodno je stigla do obale francuske Provanse, gde je najpre propovedala, a potom još oko 30 godina živela u pećini i činila pokoru.

I danas dva francuska mesta tvrde da čuvaju njene mošti: Vizelaj u Burgundiji i Sen Maksimen-la-Sent-Bom u Provansi.

U 16. veku reformacija i humanizam doneli su promenu pogleda i protivljenje spajanju tri žene u jednu ličnost. Međutim, tek nakon Drugog vatikanskog koncila, održanog od 1962. do 1965. godine, na kojem su usvojene duboke reforme rimokatoličke liturgije, zvanično je ukinuto poistovećivanje Marije Magdalene s anonimnom grešnicom.

"To veoma široko polje uloga koje su joj tokom istorije pripisivane i koje su u izvesnoj suprotnosti jedna s drugom očigledno je iznova posebno privlačilo i izazivalo umetnike svih epoha i žanrova", objašnjava Bastijan Eklersi.

Promena slike zahvaljujući Marijinom jevanđelju

Ponovnim otkrivanjem Marijinog jevanđelja u modernom dobu slika Marije Magdalene ponovo se promenila. Taj spis, koji nije uvršten u biblijski kanon, prikazuje je kao jednu od Isusovih najbližih osoba od poverenja i pokrenuo je novu raspravu o njenoj ulozi.

Danas se smatra jednom od najuticajnijih žena ranog hrišćanstva i ključnom figurom feminističke teologije.

"Upravo je poslednjih decenija postala figura s kojom žene mogu da se identifikuju, dakle ženske posmatračice, ali posebno i savremene umetnice, koje u njoj vide element žene koja sama određuje svoj život", kaže Eklersi.

Lejdi Gaga otelotvorila je Mariju Magdalenu 2011. godine u spotu za pesmu "Judas" - "najuzbudljiviji umetnički trenutak moje karijere", napisala je tada na Tviteru.

Najnoviji portret na frankfurtskoj izložbi, na kojoj je predstavljeno više od sto prikaza Marije Magdalene, delo je španske umetnice Nives Gonzales i završen je 2025. godine. Slika "La sfida" (Izazov) gotovo u potpunosti dekonstruiše tradicionalne atribute koje su umetnici prethodnih vekova pripisivali Mariji Magdaleni.

Dok je ranije pokajnički gledala prema nebu, na ovoj slici apostolka samouvereno gleda odozgo prema posmatraču. Dok joj je kosa ranije slobodno padala niz telo i time upućivala na grešnu prošlost, ovde je pažljivo začešljana i poput šala obavijena oko vrata. A umesto obilja gole kože, njeno telo prekriva debeli crveni pernati kaput.

U rukama učenica drži jednako crvenu, poput krvi, lobanju - vekovima simbol prolaznosti - koja je ovde jasnim gestom postala izraz njene moći.

Marija Magdalena je u međuvremenu i zvanično dobila ravnopravan status u Rimokatoličkoj crkvi: papa Franja je 2016. godine njen spomendan, 22. juli, podigao na rang praznika, čime je u Rimokatoličkoj crkvi u liturgijskom i formalnom smislu izjednačena s muškim apostolima.

To verovatno nije poslednje poglavlje njene burne biografije.

Izložba "Marija Magdalena: Sin. Pray. Love." u muzeju Štedel u Frankfurtu otvorena je do 17. januara 2027. godine.