Naslednici žrtava Holokausta tuže muzeje u Los Anđelesu i Aušvicu: Traže povraćaj dela

Ove dve tužbe su prve podnete nakon što su Kalifornija i američki Kongres nedavno usvojili zakone kojima se jačaju pravni zahtevi u SAD za povraćaj umetničkih dela prinudno oduzetih od jevrejskih porodica tokom Drugog svetskog rata, prenosi Gardijan.

Jednu tužbu su u ponedeljak pred Višim sudom u Los Anđelesu podneli Jevrejska federacija šireg područja Los Anđelesa i predsednik njenog upravnog odbora, Danijel Gricman.

Tužba je usmerena protiv Muzeja Norton Sajmon u Pasadeni i zahteva povraćaj slika "Adam" i "Eva". Reč je o dva remek-dela u tehnici ulja na drvenoj podlozi, u prirodnoj veličini, koja je 1530. godine naslikao Lukas Kranah Stariji.

Drugu tužbu je istog dana pred saveznim sudom u Los Anđelesu podnela ćerka pokojne Dine Gotlib Babit, preživele žrtve Holokausta i animatorke iz Kalifornije koja je bila zatočena u Aušvicu. 

Ovom tužbom se od muzeja Aušvic-Birkenau u Poljskoj zahteva povraćaj akvarela sa likovima sapatnika iz logora, koje je umetnica bila prinuđena da naslika za Jozefa Mengelea, nacističkog lekara poznatog pod nadimkom "Anđeo smrti".

Portparoli oba muzeja naveli su da muzeji imaju zakonito pravo svojine nad tim delima i da nameravaju da nastave sa njihovim izlaganjem javnosti. U tužbama nije navedena novčana vrednost slika.

Pitanje umetničkih dela koja su nacisti opljačkali predstavlja temu koja nosi snažan emotivni, pravni i etički naboj, navodi Gardijan.

Između 1933. i 1945. godine, nacistički režim je sproveo najveću pljačku umetničkih dela u svetskoj istoriji, oduzevši više od 600.000 umetničkih dela širom Evrope od jevrejskih porodica, kolekcionara i muzeja. 

Decenijama kasnije, mnoga od tih remek-dela nalaze se u uglednim muzejima širom sveta, zbog čega je proces njihovog povraćaja daleko složeniji od običnog imovinskog spora.

Rabin Noa Farkaš je predsednik i izvršni direktor Jevrejske federacije Los Anđelesa, organizacije na koju je Marej fon Saher, jedina naslednica holandsko-jevrejskog trgovca umetninama Žaka Gudstikera, prenela svoja prava. 

Slike je iz Gudstikerove kolekcije zaplenio je drugi čovek u hijerarhiji Adolfa Hitlera, Herman Gering, a one su promenile više vlasnika pre nego što su šezdesetih godina prošlog veka prodate Muzeju savremene umetnosti u Pasadeni, koji je kasnije preimenovan u Muzej Nortona Sajmona u čast svog dobrotvora.

Farkaš je izjavio da federacija planira da iskoristi veći deo neto prihoda od povraćenih umetničkih dela kako bi pružila preko potrebnu pomoć za oko 2.500 preživelih u Holokaustu koji žive na području Los Anđelesa.

Von Saher je u saopštenju navela da je zahvalna jevrejskoj organizaciji što je preuzela slučaj njene porodice.

"Ovaj poduhvat predstavlja značajan korak ka pravdi za preživele u Holokaustu i žrtve zločina iz nacističkog doba", rekla je ona.

Muzej Norton Sajmon objavio je saopštenje u kojem se ističe da je savezni sud 2018. godine jednoglasno utvrdio da muzej ima zakonito pravo svojine nad Kranahovim slikama. 

Vrhovni sud SAD je u maju 2019. godine odbio da se uključi u slučaj, čime su potvrđene presude nižih sudova.

Naveli su da je Sovjetski Savez 1931. godine na nezakonitoj aukciji u Berlinu ponudio na prodaju Kranahove slike, koje su prvobitno pripadale porodici Stroganov, a na toj aukciji ih je kupio Gudstiker. 

Nakon složenog puta, slike je muzeju prodao jedan od potomaka porodice Stroganov. Muzej je kasnije restaurirao i konzervirao ta dela.

"Skoro 50 godina bila su izložena u muzeju 'Norton Sajmon' i ostaće dostupna javnosti i u godinama koje dolaze", navodi se u saopštenju.

Portparol muzeja Aušvic-Birkenau, Pavel Savicki, izjavio je da akvareli sa prikazima romskih žrtava, koje je Gotlibova Babit bila prinuđena da naslika po Mengeleovom nalogu radi dokumentovanja njegovih užasnih eksperimenata i rasnih istraživanja, moraju da ostanu u memorijalnom centru, kako bi svedočili o zločinima tog čoveka. 

On je dodao da te slike ne smeju pogrešno da se okarakterišu kao umetnička dela koja su nacisti opljačkali, jer ih je Gotlibova Babit naslikala protiv svoje volje dok je bila zatvorenik, pa stoga nije ni polagala pravo svojine na te akvarele.

"Uz puno poštovanje prava ljudi koji su ovde kreirali pojedine dokumente, smatramo da bi svaki gubitak iz zbirki memorijalnog centra predstavljao nenadoknadivu štetu", rekao je Savicki.