Testirali smo Ubuntu 11.10

Dakle, pred nama je verzija koja bi trebalo da korisnicima, uz razuman nivo stabilnosti, pokaže kako će naredno izdanje raditi, a da programerima ukaže na to koje je sve sitne probleme potrebno dotegnuti kako bi verzija 12.04 LTS bila (skoro) savršena. A sudeći po našem relativno kratkom testu, utisci se mogu sumirati sa – već viđeno.

Naime, i ova verzija, kao i praktično svaka prethodna, odmah po objavljivanju pokazuje raznovrsne „dečije bolesti“ koje su ranije uglavnom bile preležane. Redovno se ponavlja da ono što je u jednoj verziji radilo, volšebno ne radi u novoj, dok se programeri ne sete da problem isprave. Ne znamo zbog čega nije moguće raniju funkcionalnost zadržati i dodati tome nešto novo, ali ovaj tip tradicije nije nešto što upućuje na preterani optimizam.

Doduše, na računaru aktuelne generacije (Intel Sandy Bridge platforma), Ubuntu 11.10 radi stabilno i brzo, samo nabavite model bez Nvidia Optimus rešenja, jer ono uglavnom ne radi. Verujemo da će Nvidia i/ili nezavisni programeri naći način da se to ispravi, ali za sada ništa od kombinovanja integrisane i dodatne grafike.

Značajnije novosti

Najveća promena u odnosu na Ubuntu 11.04 jeste to što je kao osnova za Unity interfejs iskorišćeno Gnome 3.0 okruženje. Nakon instalacije, korisnici mogu koristiti standardnu verziju ovog interfejsa, što podrazumeva određeni nivo 3D efekata, a mogu se odlučiti i za Unity 2D koji je brži, ali vizuelno manje upečatljiv. Oni koji su navikli na standardno Gnome okruženje podršku moraju dodatno instalirati.

Pritom, to u slučaju verzije 11.10 znači upotrebu aktuelnog Gnome Shell interfejsa ili Gnome Classic interfejsa koji imitira Gnome 2 okruženje.

No, podrazumevano okruženje Unity je lepo osmišljeno nastalo najpre kao alternativa za one koji Ubuntu koriste na netbukovima. Na laptop i stonim računarima ono takođe dobro radi, nakon početnog navikavanja može biti zgodnije od ranijeg načina rada, a Ubuntu svakako čini vizuelno i konceptualno drugačijim od konkurencije.

Osnova ovog okruženja je Launcher, linija s prečicama koja se nalazi na levoj strani ekrana. Launcher je vizuelno doteraniji, a ikonice smeštene na njemu možete slobodno uklanjati i dodavati, osim što kanta i ikona za menjane radne površine na dnu, te Ubuntu ikona u vrhu uvek ostaju tu. A ta ikona s vrha otvara Dash, osnovni način za pronalaženje i otvaranje programa i fajlova.

Dash se pojavljuje i pritiskom na tzv. super taster (koji svi zovu Windows taster). Odmah po otvaranju moguće je uneti ključnu reč, a ponuđeni rezultati se menjaju dok kucate. U dnu Dasha nalaze se prečice za pristup aplikacijama, dokumentima i muzičkoj kolekciji. A desno od polja za pretragu nalaze se filteri kojima možete suziti rezultate pretrage.

Među pretežno vizuelne promene spadaju i novi login ekran, i donekle unapređen način prelaska između aktivnih programa i prozora. Kombinacija Alt+Tab radi kao i do sada, a Alt+` (taster odmah iznad Taba), omogućavaju prikazivanje sadržaja prozora u koji želite preći, odnosno sadržaj svih otvorenih prozora iste aplikacije i prelazak između njih.

Nov je i Software Center, koji je sad postao prava prodavnica aplikacija (i drugih sadržaja) za Ubuntu.

U verziji 5 on izgleda upečatljivo, pretraživanje dostupnih i instaliranih sadržaja je lako i brzo, kao i pokretanje instalacije. Doduše, nije ni sve savršeno; tako nam se desilo da nakon unosa novih repozitorijuma (izvora za instalaciju softvera), ne dobijemo mogućnost ažuriranja baze dostupnog softvera.

Pored toga, povremeno Software Center nakon instalacije ne registruje odmah da je taj posao završen i željena aplikacija ostane označena kao dostupna, a tek nakon nove pretrage ili kretanja kroz druge prozore programa, status instaliranog programa biva ažuriran.

To možda jesu sitnice, ali iskusnog korisnika će odmah „poterati“ u Terminal, dok će oni kojima bi Ubuntu trebalo da bude lak za upotrebu na trenutak biti u najmanju ruku zbunjeni.

Podrazumevane aplikacije

Ubuntu 11.10, kao i njegovi prethodnici, dolazi s velikim brojem aplikacija koje omogućavaju da odmah krenete da radite, umesto da se bavite instalacijom dodatnih programa. Za ovo izdanje u spisku su brauzer Firefox 7, LibreOffice paket kancelarijskih aplikacija (umesto ranije upotrebe OpenOffice.org aplikacije), dok je Thunderbird zamenio Evolution na polju e-mail klijenta.

Za uređivanje fotografija tu je Shotwell, koji omogućava i direktno postavljanje slika na Flickr, Facebook i druge sajtove. A za društvene mreže, tu je integrisan Gwibber koji olakšava proveru i postavljanje statusa direktno iz Ubuntu okruženja. Aplikacija Deja Up je nova u spisku podrazumevanih, a olakšava čuvanje podataka bekapovanjem na drugi disk ili particiju, odnosno na Ubuntu One servis.

Treba istaći još program Banshee za puštanje muzike, Totem za video reprodukciju i šest unapred instaliranih igara.

U odnosu na prethodno izdanje, dve aplikacije su nestale: PiTiVi video editor više neće biti odmah instalirani (možete ga dodati iz Software Centera, možete odabrati i OpenShot), a nema ni Synaptic aplikacije za upravljanje instaliranim softverom (pošto već pomenuti Software Center predstavlja osnovno mesto za te poslove).

(Ne)izvesna budućnost?

Mark Šatelvort je u proleće ove godine postavio cilj da u naredne četiri godine Ubuntu poveća broj korisnika na 200 miliona. Trenutni pokazatelji su negde između 10 i 20.

Potrebno je izmeniti brojne stvari u procesu kreiranja ovog operativnog sistema kako bi Ubuntu postao spreman za takvo brzo širenje. Peglanje bagova je jedna od njih, a druga, verovatno bitnija, tiče se mnogo bliže saradnje s proizvođačima hardvera.

Ne sme se desiti da izostane komunikacija s Nvidiom koja priprema neko novo grafičko rešenje, a ako to ne urodi plodom korisnicima se mora jasno reći koji tip hardvera treba izbegavati. Najbolje je definisati idealan set hardverskih rešenja koji bi zainteresovani proizvođači računara primenili i tako privukli korisnike Ubuntua.

To je samo deo onoga što je potrebno uraditi da bi brojka od 200 korisnika bila realna, ali bez toga Ubuntu će ostati „samo“ najpopularnija GNU/Linux distribucija.

Autor: Marko Herman