Mad Head Games: Srbi zaista mogu da urade velike stvari

Mad Head Games je novosadsko-beogradski studio za razvoj video igara, osnovan 2011. od strane trojice kolega i najboljih prijatelja Alekse Todorovića, Nenada Tomića i Uroša Banješevića. Tim je do sada obajvio 5 mističnih avantura za portal Big Fish Games, koje su bile nagrađivane prvim mestima na svetu kao i nagradama za igru godine 2012. i 2013.

"Tim veliku pažnju pridaje detaljima, a sve je to oslikano kroz jedinstveni stil i uz puno rada i truda iza kog stoji ono najvažnije – srce svih ljudi uključenih u projekat, kao i malo ludila," priča osnivač studija Uroš Banješević.

U kom trenutku ste shvatili da ste sposobni i da želite da započnete sopstveni posao i zašto ste se odlučili baš za igre?

Nas nekoliko drugara je krenulo da se bavi pravljenjem igara još pre 9 godina, kada to nismo mogli ni nazvati poslom, već pasijom prema video igrama i željom da u toj grani digitalne umetnosti napravimo nešto veliko… Na kraju je to postalo posao, ali u isto vreme i pomoglo da postane uspešan posao, jer bez strasti sigurno ne bi bili tu gde jesmo.

Koliko ste vremena i energije morali da uložite u kompaniju pre nego što ste uopšte mogli da započnete sa početnom fazom razvoja igara?

Zapravo, samim tim što u posao nismo ušli kao biznismeni već kao grupa developera – sačinjena od umetnika, programera i game dizajnera - prvo smo zapravo užasno puno energije uložili u to da naučimo da pravimo sjajne igre, a svi aspekti koji se dalje mogu povezati sa poslom su došli prirodno, na neki način kao nagrada što smo tako dugo izdržali, verovali u to što radimo i pregurali i najteže periode kao najbolji prijatelji. Zvuči filmski, a kada iz ove perspektive pogledam unazad, zaista mi tako i izgleda.

Koliko ste bili optimistični na samom početku, a koliko sad?

Na samom početku bili smo dečački preoptimistični, potom su usledila teška vremena u kojima nam je optimizam bio poljuljan ali vera nije nestala, a sada sa svim iskustvom koje imamo i svim novim izazovima koji dolaze, mogu reći da smo još optimističniji nego na samom početku. Umesto straha, konačno jedva čekamo nove izazove!

Šta je najveća prepreka bavljenju ovim poslom u Srbiji, i da li ima i nekih prednosti u poređenju sa okruženjem?

Kao glavnu manu bih istakao nepostojanje adekvatnog školovanja za bilo koju od pozicija koje su aktuelne u game developmentu. Kod nas trenutno rade ljudi iz potpuno različitih branši, od arhitekata, preko etnologa, matematičara do slikara, i na nama je da im pružimo naše znanje i iskustvo i od njih jednostavno stvorimo ljude koji mogu da se takmiče ravnopravno sa timovima iz najrazvijenijih zemalja koji su imali sve blagodeti školovanja u pravcu razvoja igara. Na kraju krajeva, očigledno nam ne ide tako loše...učeći se ljudi najbrže zbližavaju i postaju više porodica nego samo kolege.

Sa druge strane, kod nas očigledno standard nije na nivou najrazvijenijih država, što kao pozitivnu stranu ima da strani izdavači u nama vide najbolji odnos uloženog novca i znanja i truda uloženog u naše projekte.

Kada je konkurencija u pitanju, kako izgleda situacija kod nas, a kako u svetu i da li ona uopšte postoji i da li je to dobra stvar?

Sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da se u odnosu na period pre devet godina situacija na domaćem tržištu dramatično promenila... Od momenta u kom smo praktično potpuno usamljeni bili na mapi srpskog razvoja igara, do toga da imamo gomilu primera jako uspešnih i timova i igara sa naših prostora. Konkurencija nikada ne može biti loša, gura te napred, daje ti ideje i pokreće te da napreduješ. Sa druge strane, s obzirom da smo prošle godine osvojili nagradu World's Best Casual Developer of 2013, trenutno smo samo fokusirani na to da tu nagradu odbranimo i ove godine, i zašto da ne, i konkurenciju i prijatelje sa ovih prostora inspirišemo da svi zajedno budemo sve bolji iz godine u godinu.

Da li postoji razlika između pravljenja klasičnih igara i onih namenjenih igranju na internetu?

Iza kreacije svake igre je potpuno drugačiji i misaoni i realizacioni process… Praviti igru za drugačiju ciljnu grupu, igru drugog žanra, ili igru koja je predviđena da se igra preko drugog medija mahom iziskuje potpuno drugačiju organizaciju tima, ali na kraju krajeva, sve se svodi na zabavu. Bilo da pravite igru za decu ili odrasle, povremene ili zagrižene igrače, internet ili igranje sa svog računara - jedina moneta uspeha je zabava koju ste pružili igračima.

Da li je potrebno praviti kompromis između grafike i izgleda igre na račun igrivosti i koliko toga je potrebno žrtvovati zarad opšteg zadovoljstva osobe koja će igru igrati?

Igra mora da bude jedno zaokruženo multimedijalno iskustvo koje je dobro onoliko koliko mu je najslabija karika jaka. Naše igre su i proglašavane najboljim igrama u žanru na svetu već dve godine unazad jer ni jedan aspekt igre nismo prepustili slučaju – na igrama su radili sjajni crtači, 3d modeleri, programeri, muzičari i game dizajneri, svi su disali kao jedan, i stvorili koherentnu celinu za koju ljudi koji odigraju igru samo želimo da pomisle – "Ovo je bilo jedno divno iskustvo."

Da li mislite da možete da budete konkurentni, nametnete se i opstanete na tržištu kojim dominiraju igre velikih studija, posebno kada je veliki broj kompanija to takođe probao ali nije uspeo?

Filozofija kojom se vodimo još od osnivanja studija je bila da idemo korak po korak, uvek grabeći taman toliko veći zalogaj od onoga što možemo da sažvaćemo, da na tom putu mnogo toga naučimo, uznapredujemo i u žanru u kom smo trenutno napravimo nešto što će biti priznato na svetskom nivou. Sa te strane smo više nego konkurentni, a samim time i gradimo sebi poziciju da budemo konkurentni u budućnosti i mnogo većim studijima na još većim projektima.

Kako uopšte izgleda raditi u jednom razvojnom studiju u Srbiji naspram sličnih u svetu i da li je uopšte moguće napraviti paralelu sa kompanijama kao što je Google kada je radna sredina u pitanju?

Kod nas je, što bi rekli zaposleni, jaaaako intenzivna atmosfera, u najpozitivnijem smislu... A mislim da je čak i to deminutiv za to koliko se zabavljamo i uživamo na poslu. Za razliku od Google-a i studija za razvoj igara koji kopiraju njihov način poslovanja, mi smo malo pobegli od korporativnog uređenja i trudili se da ostanemo više nalik porodici (vrlo ludoj porodici, dodao bih). Studio je nastao iz ogromnog drugarstva nas trojice osnivača, a želeli smo da svi osete kako je lepo raditi sa ljudima koje obožavate, na projektima u kojima uživate. Mislim da nam jako dobro ide.

Da li pravljenje igara u Srbiji može da bude full time posao ili ipak pored toga mora da postoji i drugi, "pravi" posao?

Hah, ovo je nalik priči u kom je jedna komšinica od 70ak godina pitala Nenada, jednog od osnivača i mog najboljeg druga čime se bavi...on rekao pravljenjem video igara a ona odgovorila "Dobro, bar nešto da se radi... ". J

Naravno da može, uprkos tome što je širim masama to i dalje strano. Ono što želimo da poručimo svima koje i ovaj tekst bar malo zaintrigira je, da bilo ko koželi da se upozna sa procesom pravljenja igara, sa timom, i sa generalno atmosferom unutar Mad Head Gamesa, može slobodno da nam se javi, najavi kada bi došao i druženje može da počne. Uživamo u širenju svesti o video igrama kao nečemu što zaista može i u Srbiji da bude životni poziv. Samo, ko god želi da svrati, mora da obeća da je bar upola lud koliko i mi :).

Da li ste u prilici da posećujete manifestacije kao Game Jam i koliko vam ta interakcija sa drugim ljudima u gejmingu pomaže u vašem radu?

Na proteklom Hakatonu u organizacije Startit smo bili mentori timovima koji su radili na razvoju aplikacija, sjajno se proveli i ostali u kontaktu sa mnogo studija koji nas i dan danas zivkaju kod njih i na druženje i na savetovanje oko njihovih novih projekata.

Upravo u ovim trenucima držimo predavanja svake nedelje deci na Komp Kampu kraj Novog Sada, praveći možda nove male developere koji će Srbiju još više urezati na karti svetskog razvoja igara..i ti klinci su neverovatni!

Takođe, na upravo završenom Exit festivalu smo bili kao i prošle godine prva IT kompanija koja je imala svoj štand na kojem su ljudi mogli da se druže sa nama, igraju naše igre i osvoje nagrade, te su i dešavanja na našem štandu bila prilično luda i intenzivna, oslikavajući studio u najboljem svetlu. Jednostavno, svaka interakcija i sa drugim developerima, ali i sa publikom, svakako je više nego zabavna, a neretko se mnogo toga iz njih može i naučiti.

Kakva je situacija u Srbiji kada su developeri u pitanju i da li možemo da kažemo da ne zaostajemo za vodećim studijima u svetu?

Naravno da uvek može bolje, ali mislim da krupnim koracima grabimo napred. Mnoga imena sa ovih prostora su već naširoko poznata u svetu, pa čak i mi sami imamo mnogo više publiciteta van naše zemlje nego u samoj Srbiji. Kao što spomenusmo, osvojili smo nekoliko najviših priznanja iz sveta game developmenta, što samo može biti potvrda da Srbi zaista mogu da urade velike stvari. Kao što sam prvog dana verovao u to da ćemo uspeti da opstanemo, i godinama kasnije se to obistinilo, i sada verujem – uradićemo nešto veliko.

Kako vidite budućnost vaših igara i same kompanije?

Trenutno se studio bazira pretežno na izradi takozvanih HOPA (hidden object puzzle adventure) igara, i na saradnji sa našim izdavačem Big Fish Gamesom. Iako su nam oni izdavač, celokupan proizvod od nule kreiramo mi – od početne ideje, preko crtanja, smišljanja, programiranja, pa sve do muzike i glasova. Sve igre koje smo do sada izdali (Rite of Passage, Nevertales, Cadenza) su bile prvoplasirane na listi najboljih igara, prve dve bile igre godine 2012 i 2013, i osećamo da konačno znamo kako da ponavljamo uspeh. Samim tim, kako naš moto kaže – ako nam je previše lagano, znači da nešto ne radimo kako treba. Osećamo da je vreme za nove izazove, i i pored toga što ostajemo i dalje većinski na ovakvim mističnim avanturama kakve smo do sada radili, krećemo u mnogo veće i zanimljivije projekte, koje se nadamo da čemo skoro u nekom novom tekstu i vašim čitaocima moći da pokažemo, siguran sam da će im biti vrlo interesantno. U svakom slučaju, sledeća godina je velika godina za nas