Fejsbuk protiv Gugla

Leri Pejdž, jedan od osnivača kompanije Gugl, imao je razloga za zadovoljstvo. U jesen 2007. Pejdž je otišao u petodnevni obilazak evropskih predstavništava svoje kompanije u Cirihu, Londonu, Oksfordu i Dablinu. Put je bio zabavan, ali mu je i omogućio da iz prve ruke bolje osmotri rastuću imperiju kompanije. Dodatno uzbuđenje unela je činjenica koja nije imala nikakve veze sa Evropom: Gugl je planirao veliku investiciju u Fejsbuk, najperspektivniju novu kompaniju u Silikonskoj dolini.

Gugl je najpre razmatrao kupovinu kompanije – za šta rukovodioci Fejsbuka nisu bili zainteresovani – ali je investiranje predstavljalo sledeću primamljivu opciju koja bi omogućila zbližavanje dve najznačajnije kompanije na internetu. Fejsbuk je predstavljao ne samo rastući servis za društveno povezivanje, već i ogroman potencijalni izvor ličnih podataka. Korisnici interneta imali su različite navike prilikom korišćenja Fejsbuka u odnosu na sve druge lokacije na mreži: koristili su svoja prava imena, povezivali se sa svojim pravim prijateljima, upisivali svoje prave email adrese i razmenjivali svoje misli, vesti i svoj ukus. Gugl je, sa druge strane, imao relativno malo podataka o svojim korisnicima osim njihove istorije pretraživanja i malog dela njihovog kretanja na internetu.

Međutim, u tom trenutku, dok se Pejdž ukrcavao u Guglov avion na putu iz Ciriha ka Londonu, izgledalo je da nešto nije u redu. Izgledao je neraspoloženo, priseća se jedan od njegovih saputnika. Ispostavilo se da je Pejdž upravo dobio vest da sporazum neće biti sklopljen. Umesto Gugla, investiciju će načiniti Mikrosoft, njegov zakleti neprijatelj – i to u iznosu od 240 miliona dolara za udeo od 1,6 procenata, što je značilo da Redmong procenjuje da Fejsbuk vredi neverovatnih 15 milijardi dolara.

Kada je avion poleteo, Pejdž je sažeto, ali smireno obavestio svoje saputnike o najnovijem razvoju događaja i odgovarao na njihova pitanja tokom sledećih 15 minuta. "Bilo je sasvim jasno da je Leri nezadovoljan zbog toga", kaže on.

Pejdž je uskoro preboleo ovaj neuspeh, ali je odbijanje Fejsbuka ipak predstavljalo udarac za Gugl; kompanija nikada ranije nije javno izgubila ovako veliko ulaganje. Međutim, sudeći po izjavama zaposlenih u Fejsbuku, Mauntin Vju nikada nije ni imao šansu – Mikrosoft je za njih u svakom trenutku predstavljao boljeg partnera. Ponuda Gugla iskorišćena je prevashodno kao mamac da se poveća vrednost ponude. Rukovodioci Fejsbuka nisu bili previše zainteresovani da se udruže sa Guglom – umesto toga, želeli su da ga osvoje. „Nikada nam se nisu sviđali“, kaže bivši inženjer Fejsbuka. „Bili smo puni sebe, 'Sve što Gugl uradi, mi možemo da nadmašimo'. Niko nije govorio o Majspejsu i drugim mrežama za društveno povezivanje. Razgovarali smo samo o Guglu.“

Danas, rivalstvo između Gugla i Fejsbuka nije samo veoma izraženo, već je preraslo u otvorenu borbu za budućnost interneta – njegovu strukturu, dizajn i upotrebljivost. Tokom poslednje decenije, internet su definisali algoritmi Gugla – rigorozne i efikasne jednačine koje proučavaju skoro svaki bajt aktivnosti na mreži i stvaraju objektivni atlas sveta interneta. Direktor Fejsbuka, Mark Zukerberg, zamišlja intimniji i humaniji internet na kojem primarni izvor informacija predstavljaju naši prijatelji, kolege, vršnjaci i porodica – upravo kao i u stvarnom svetu. Po njegovoj zamisli, korisnici će se ovom „društvenom stablu“ obraćati kada žele da pronađu pravog doktora, najbolju kameru ili dobrog radnika – umesto da za tu svrhu koriste hladan matematički mozak Gugla i njegovog pretraživača. U pitanju je potpuni preobražaj načina na koji koristimo internet koji bi smestio Fejsbuk u samo središte zbivanja. Drugim rečima, tamo gde se sada nalazi Gugl.

Sve ovo može izgledati kao razmetanje arogantnog novajlije. Naposletku, Gugl je na neki način nalik bokserskom šampionu sveta u teškoj kategoriji – svi žele da se domognu njegove titule. Međutim, tokom protekle godine, Fejsbuk je iz perolakog autsajdera izrastao u pravog izazivača. Postao je jedna od najpopularnijih destinacija na internetu. Više od 200 miliona ljudi – oko jedne petine svih korisnika interneta – ima nalog na Fejsbuku. Svakoga dana, oni u proseku provode 20 minuta na ovom sajtu. Fejsbuk je uspeo da preotme nekoliko dobro poznatih službenika Gugla, kao što su glavni operativac, Šeril Sendberg, ili šef, Džozef Desimon. Najmanje devet procenata njegovog osoblja nekada je radilo za giganta pretraživanja. Od prošlog decembra do danas, Fejsbuk je pokrenuo niz ambicioznih inicijativa sa ciljem da društveno stablo u još većoj meri postane integralni deo aktivnosti korisnika na internetu. Čak i pojedini službanici Gugla priznaju da Fejsbuk predstavlja sve veću opasnost. „Pre ili kasnije ćemo se sudariti sa njima“, kaže jedan od rukovodilaca.

Zanimljivo je da se najmoćnija kompanija na internetu može osetiti ugroženom od strane kompanije koja još uvek nije ostvarila profit. (Prošle godine, procenjuje jedan od poznavalaca, Fejsbuk je utrošio 75 miliona dolara, kao i 275 miliona ostvarenih prihoda; Gugl je ostvario profit od 4,2 milijarde dolara uz ukupni prihod od neverovatnih 15,8 milijardi.) I sami rukovodioci Fejsbuka priznaju da Gugl ima nedostižnu prednost u reklamiranju unutar pretraživanja – u pitanju su male tekstualne reklame koje se pojavljuju pored rezultata pretrage i koje čine oko 90 procenata neto prihoda Gugla. Ipak, oni objašnavaju da njihov cilj predstavlja još veće tržište: skupe kampanje poznatih brendova koje do sada nisu ostvarile značajno prisustvo na internetu. Gugl se nekada nadao da će mu savez za Fejsbukom pomoći da privuče te velike reklamne budžete. Danas, umesto saradnje koja bi im omogućila da zajednički stignu u obećanu zemlju reklamiranja velikih brendova na internetu, Fejsbuk i Gugl pokušavaju da prestignu jedan drugog.

Nalik na tipične razmetljive tinejdžere, izvori iz Fejsbuka tvrde da je njihova konkurencija zastarela i da nije u kontaktu sa situacijom na terenu. „Gugl ni na koji način ne predstavlja budućnost tehnologije“, kaže jedan od veterana Fejsbuka. „Fejsbuk predstavlja naprednu mrežu za komunikacije koja nudi veliki broj različitih oblika komunikacije. Skoro da nema smisla porediti ih međusobno.“

Fejsbukov plan od četiri koraka za dominaciju na internetu

Ilustracija: Brent Humphreys

Mark Zukerberg nikada nije smatrao svoju kompaniju za običan servis za društveno povezivanje. On i njegov tim upravo sprovode višegodišnju kampanju koja ima za cilj da promeni način organizacije interneta – i da postavi Fejsbuk u njegovo središte. Evo kako oni nameravaju to da ostvare.

1. Stvaranje kritične mase.
Tokom osam meseci zaključno sa aprilom, Fejsbuk je udvostručio svoju veličinu i dostigao broj od 200 milliona korisnika, koji svakog meseca unose 4 milijarde zasebnih podataka, 850 miliona fotografija i 8 miliona video snimaka. Rezultat: novi internet koji obuhvata najintimnije podatke korisnika i u potpunosti je smešten na serverima Fejsbuka.

2. Redefinisanje pretrage.
Fejsbuk veruje da će se njegovi članovi okrenuti svojim prijateljima – a ne algoritmima Gugla – u trenucima kada im je potrebna pomoć u navigaciji internetom. Već u ovom trenutku, Fejsbuk usmerava veliku količinu saobraćaja ka drugim lokacijama na internetu, što će sigurno dodatno uvećati kada Pretraga Fejsbuka (Facebook Search) omogući korisnicima lako pretraživanje podataka drugih korisnika.

3. Kolonizacija interneta.
Zahvaljujući dvema novim inicijativama – nazvanim Fejsbukova veza (Facebook Connect) i Otvoreni tok (Open Stream) – korisnici ne moraju da se uloguju na Fejsbuk kako bi komunicirali sa svojim prijateljima. Omogućeno im je da pristupe ovoj mreži sa bilo kojeg od 10.000 drugih vebsajtova ili aplikacija, čime neprestano unose još veću količinu vrednih informacija na servere Fejsbuka.

4. Prodaja usmerenih reklama na svakom koraku.
Fejsbuk se nada da će jednog dana prodavati reklamni prostor na svim svojim partnerskim vebsajtovima i aplikacijama, a ne samo na sopstvenom vebsajtu. Kompanija će moći da iskoristi ogromnu količinu ličnih podataka koje poseduje kako bi uputila izuzetno usmerene reklamne poruke. Izazov: kako time ne uplašiti i odbiti korisnike. Kako bismo bolje razumeli izazov koji Fejsbuk upućuje Guglu, pogledajmo primer mog prijatelja i suseda Vejna, doktora kompjuterskih nauka sa Univerziteta Berkli i veterana brojnih programerskih projekata. Prijatelji smo, i zato ga dobro poznajem. Još bolje ga poznajem zato što smo prijatelji sa Fejsbuka. Na njegovom profilu na internetu mogu da pronađem nešto više od standardnih ličnih informacija – dana rođenja, adrese, biografije i fotografija njegove žene, sina i usvojene dece. Takođe sam saznao da voli da pravi pivo, da je prošle nedelje večerao u mom omiljenom restoranu, i da voli da gleda crtane filmove. Zaista, tokom protekla dva meseca Vejn je napisao ponešto o svom životu skoro svakoga dana: pitao se da li će kiša upropastiti utakmice njegovog malog sina, ili je tražio od prijatelja da mu objasne čemu služi rotor u uređaju za centralno grejanje.

Međutim, ako Vejnovo ime otkucam u Guglovo polje za pretragu, saznaću vrlo malo o njemu. Biću usmeren ka njegovom starom ličnom vebsajtu, sa linkovima koji su uglavnom zastareli, i ka spisku informatičkih članaka koje je napisao tokom godina. To je sve.

Pretraga uz pomoć Gugla otkriva vrlo malo Vejnovih informacija sa Fejsbuka, zato što se sve one, zajedno sa informacijama o drugih 200 miliona korisnika Fejsbuka, nalaze na nekom od njegovih 40.000 servera. Svi ovi podaci obuhvataju ogromnu količinu aktivnosti – kao da se radi o još jednom internetu. Po procenama samog Fejsbuka, svakog meseca njegovi korisnici razmene 4 milijarde zasebnih informacija kao što su vesti, obaveštenja, rođendanske čestitke... Pored toga, oni svakog meseca unose i 850 miliona fotografija i 8 miliona video snimaka. Međutim, svako ko želi da pristupi tim podacima mora to učiniti preko Fejsbuka; kompanija ih tretira kao zaštićene podatke i većinu skriva od Guglovih pretraživača interneta. Izuzev najosnovnijih informacija koje su korisnici izabrali da načine javnim, sve ono što se događa na Fejsbukovim serverima ostaje na njima i ne napušta ih. To predstavlja veliku i rastuću slepu mrlju za Gugl, čiji cilj predstavlja „organizovanje svih informacija na svetu“.

Fejsbuk ne samo da sabotira Guglovo pretraživanje, već se i takmiči sa njim. Fejsbuk podstiče svojih 200 miliona korisnika da koriste Mikrosoftov pretraživač, koji je krajem prošle godine Fejsbuk postavio na svoju početnu stranicu kao deo sporazuma sklopljenog između njih. Pored toga, kompanija planira da pokrene i Fejsbukovu pretragu (Facebook Search), koja bi svim korisnicima omogućila da pretražuju informacije drugih korisnika. Da li želite da saznate šta je neki anonimus napisao o posledjnoj epizodi serije Krstarica Galaktika? Gugl će vam pomoći u tome. Međutim, ako želite da saznate šta vaši prijatelji misle o tome, upotrebite Facebook Search. Uz to, ovaj servis neće biti od koristi samo za pretraživanje unutar Fejsbuka. S obzirom na to da prijatelji sa Fejsbuka unose i linkove ka drugim vebsajtovima, bićete u mogućnosti da ga iskoristite kao kapiju prema ostatku interneta – što će predstavljati direktnu pretnju za Gugl. Ako vas zanimaju informacije o bankrotstvu Krajslera, zbog čega biste se ograničili na članke koje preporučuje pretraživački algoritam Gugla kada možete pročitati ono što preporučuju vaši prijatelji. Pored toga, Fejsbuk je već počeo da umanjuje Guglovu ulogu kao najvećeg usmerivača navigacije korisnika na internetu. Sudeći po podacima kompanije Hitwise, Fejsbuk je tokom poslednjih nekoliko meseci usmerio više posetilaca interneta od Gugla ka vebsajtovima Evite, Tagged.com i ka trač-rubrikama PerezHilton.com i Dlisted. Ta tendencija može samo da se uveća sa pokretanjem servisa Facebook Search.

Ovo su samo najnoviji potezi u okviru ambiciozne kampanje da društveno stablo postane integralni i sveprisutni element života na internetu. Fejsbuk je u decembru pokrenuo Connect, mrežu sa više od 10.000 nezavisnih vebsajtova koji korisnicima omogućavaju da pristupe svojim kontaktima sa Fejsbuka bez potrebe da se uloguju na Facebook.com. Na primer, ako posetite Digg, možete saznati šta vaši prijatelji preporučuju. Posetite Citysearch i saznaćete u kojim restoranima su bili. Posetite TechCrunch, Gawker, ili Huffington Post i pročitajte njihove komentare. Na dan proglašenja predsednika, milioni korisnika su se ulogovali na CNN.com koristeći svoje korisničko ime sa Fejsbuka i sa svojim prijateljima diskutovali o zbivanjima u realnom vremenu.

Fejsbuk je u aprilu najavio objavljivanje sopstvenog programerskog interfejsa (Open Stream API), koji programerima omogućava da stvaraju kolaže sastavljene od informacija i aktivnosti korisnika Fejsbuka. Korisnici koji su želeli da čitaju vesti o svojim prijateljima ranije su morali da posete vebsajt Fejsbuka. Danas programeri mogu da usmere te informacije ka bilo kom drugom vebsajtu – ili ka samostalnim aplikacijama, na sličan način kao što to čine desktop klijenti servisa Twitter.

Connect i Open Stream ne samo da dozvoljavaju korisnicima da pristupe svojim nalozima na Fejsbuku sa bilo kog drugog vebsajta, već i pomažu da se ostvari davnašnja vizija Fejsbuka – da korisnici imaju jedinstven profil na celom internetu. Povezivanjem aktivnosti na internetu sa profilima na Fejsbuku, oni počinju da zamenjuju pretežno anonimnu verziju identiteta na internetu identitetom u kojem je svaka aktivnost povezana sa istinskim identitetom korisnika.

Po rečima rukovodilaca Fejsbuka, to će dovesti do toga da interakcija na internetu dobije dublje značenje i lični karakter. Zamislimo, na primer, da ljudi ne pišu komentare na internetu anonimno, već koristeći svoja prava imena. „Do danas, sav tehnološki napredak bio je usmeren na to da su informacije i podaci najznačajniji“, kaže Dejv Morin, viši menadžer u Fejsbuku. „Za nas je najvažnija činjenica da se iza tastature kompjutera nalazi čovek. Mi smatramo da su na internetu najvažniji ljudi.“

Sa druge strane, ljudi nisu dovoljni da bi Gugl dobio istinsku konkurenciju. Potrebni su i podaci. Projekti kao što su Connect i Open Stream imaju za cilj da od Fejbuka načine daleko moćnije sredstvo za prikupljanje korisničkih informacija. Svaki put kada se neko uloguje na vebsajt koji koristi Connect ili Open Stream, on daje Fejsbuku pravo da beleži sve aktivnosti koje se tu odigravaju – što može obezbediti ogromnu količinu novih ličnih informacija za Fejsbukove servere. Pored toga, Connect i Open Stream imaju još jednu ulogu: mreža prijatelja svakog korisnika Fejsbuka postaće još važnija za korišćenje interneta. Ova dva projekta mogu omogućiti da društvena mreža korisnika Fejsbuka postane središte svih njihovih aktivnosti na internetu.

Photo: Brent Humphreys

Mark Zukerberg je poznat po svojoj preteranoj nadmenosti, čak i po standardima Silikonske doline. Pre dve godine, odbio je, kako se navodi, ponudu kompanije Jahu za kupovinu Fejsbuka vrednu skoro milijardu dolara. Mogao ju je prodati i Majkrosoftu ili Guglu za mnogo veću sumu. Zukerberg smatra da Fejsbuk predstavlja revoluciju u oblasti komunikacije kakva se odigrava jednom u sto godina, implicirajući da se njegov uspeh može meriti sa delom Gutenberga ili Markonija.

Ipak, možda se može reći da Zukergerg pokušava da „spusti loptu“ kada govori o kompaniji Gugl, ne želeći da od najmoćnije kompanije na internetu načini neprijatelja. Sa druge strane, on smatra da Gugl koristi pristup „odozgo naviše“ u organizaciji interneta, što dovodi do bezličnog korisničkog iskustva koje smanjuje efikasnost aktivnosti na internetu. „U pitanju je ogroman broj kompjutera i algoritama koji pretražuju internet i beleže informacije“, kaže on. „To omogućava korišćenje samo onih informacija koje su javno dostupne svima. Ljudi nemaju kontrolu koja im je neophodna da bi se osećali prijatno.“ Umesto toga, dodaje on, korisnici interneta će razmenjivati veću količinu informacija ako im bude omogućeno da sami odluče koje informacije žele da načine javnim, a koje privatnim. „Niko ne želi da živi u društvu u kome je sve pod prismotrom“, smatra Zukerberg, „što, ako dovedemo stvari do ekstremne tačke, može biti smer u kome se Gugl kreće“.

Ironično je što Zukerberg pokušava da prikaže kompaniju Gugl kao Velikog Brata. Nakon svega, mnogi posmatrači su zabrinuti da sam Fejsbuk ima preveliku kontrolu. Za razliku od Gugla, Fejsbuk svojim korisnicima otežava izvoz i kopiranje njihovih adresara, elektronske pošte, fotografija i video snimaka – što pokazuje, kako smatraju pobornici naprednog Interneta 2.0, da kompanija više ceni informacije koje se nalaze u njenom posedu od kvaliteta usluga pruženih korisnicima. U novembru 2007. Fejsbuk je lansirao projekat Beacon (Svetionik), koji je predstavljao nespretan pokušaj da se reklame ubace unutar vesti. Korisnici su se osetili ugroženim i, nakon jednomesečnog protesta, Zukerberg se javno izvinio i okončao projekat. Nakon toga, u februaru 2009., Fejsbuk je neprimetno izmenio svoja pravila poslovanja, preuzimajući, kako je izgledalo, stalno vlasništvo nad svim podacima na svom vebsajtu, i to čak i u slučaju da korisnik zatvori svoj nalog. Korisnici su se usprotivili takvom žestinom – milioni ljudi su se pridružili grupama na Fejsbuku i potpisivali peticije protiv te izmene – da je kompanija bila prinuđena da se povuče. Nakon svega toga, mnogi su se osetili uplašenim shvativši koliku su količinu ličnih informacija stavili na raspolaganje privatnoj kompaniji koja žudi da ostvari profit. „Da li posedujete Fejsbuk“, pisalo je na naslovnoj strani aprilskog broja časopisa Njujork, „ili Fejsbuk poseduje vas?“ (Rukovodioci Fejsbuka objašnjavaju da je kompanija izmenila pravila poslovanja kako bi ih usaglasila sa pravilima poslovanja drugih vebsajtova i da u tome nije bilo zle namere. Fejsbuk je naposletku usvojio novu verziju ovih pravila nakon što je svojim članovima omogućio da glasaju o njoj.)

Kontroverze koje okružuju Fejsbuk dobro ilustruju „kvaku 22“ sa kojom se suočava ovaj servis za društveno povezivanje: vebsajt čuva ogromnu količinu ličnih podataka korisnika, ali kad god pokuša da te informacije iskoristi, njegovi korisnici započnu pobunu. Nije u pitanju samo teoretski problem: budućnost kompanije zavisi od njene sposobnosti da usavrši veštinu bihejvioralnog usmeravanja – prodaje ciljanih reklama baziranih na profilu korisnika. Na papiru, to bi trebalo da predstavlja neodoljiv mamac za oglašivače. Fejsbukov program za oglašavanje dozvoljava im da dizajniraju i distribuiraju oglase namenjene veoma uzanom krugu ljudi. (Kompanija je razvila i program za pravljenje oglasa namenjenih viralnom širenju.) Međutim, kao što je pokazao neuspeh projekta Beacon, postoji tanka linija koja razdvaja „usmereno i korisno“ od „odbojnog uhođenja“ – i, do danas, mali broj oglašivača je bio voljan da ide tim putem.

Na određeni način, Fejsbukova dilema proističe iz njegovog uspeha. Korisnici smatraju ovaj vebsajt za zaštićeni prostor, za mesto na kojem mogu voditi intimne razgovore sa svojim prijateljima – i gde ih neće uznemiravati ciljane reklame namenjene samo njima lično. Međutim, uz pomoć projekata kao što su Connect i Open Stream, Fejsbuk može prodavati reklame i izvan sopstvenog vebsajta. Kao što Guglov program AdSense prodaje reklame na svim partnerskim vebsajtovima, Connect i Open Stream naposletku će dovesti Fejsbukove reklame na sve partnerske vebsajtove ili aplikacije. Sa druge strane, za razliku od AdSense-a, Fejsbukove reklame mogu biti u potpunosti prilagođene i ciljno usmerene željenoj publici. „Niko drugi nema podatke koje mi imamo“, kaže glavni operativni menadžer Fejsbuka Sandberg.

Na ovom mestu se otvara mogućnost učešća poznatih brendova za velikim budžetom. Gugl je četiri godine pokušavao da ih privuče, ali bez uspeha, zato što su reklame unutar rezultata pretrage uspešne kada je potrebno uputiti reklame korisnicima koji traže određene proizvode, ali su manje efikasne ako je neophodno stvoriti potražnju za proizvodima za koje korisnici još uvek ne znaju da su im potrebni. Gugl je pokušao sve kako bi privukao velike brendove – od kupovine i prodaje radio reklama do kupovine Jutjuba. Jasno je zbog čega – globalno reklamiranje brendova na internetu danas iznosi ukupno samo 50 milijardi dolara godišnje. Reklamiranje brendova izvan interneta, sa druge strane, ima vrednost od oko 500 milijardi dolara.

Guglova težnja da osvoji oblast reklamiranja brendova tako je snažna da su pojedini rukovodioci kompanije razmatrali mogućnost da ostave svoj ponos po strani i da pokušaju da realizuju novi sporazum sa Fejsbukom. Bez obzira da li će naposletku ostvariti partnerstvo sa Fejsbukom, sasvim je jasno da je ta kompanija uticala na Gugl. Četvrtog decembra, istog dana kada je pokrenut servis Facebook Connect, Gugl je lansirao sopstvenu verziju, Friend Connect, koja omogućava vebsajtovima da postavljaju linkove ka korisničkim profilima na svim većim servisima za društveno povezivanje – uključujući MySpace, LinkedIn, Ning, Hi5 i Bebo. U martu, četiri meseca nakon što je Fejsbuk, navodno, ponudio 500 miliona dolara u neuspešnom pokušaju da kupi Tviter, pojavili su se izveštaji da je i Gugl vodio pregovore sa sličnim ciljem. (Izvor iz Gugla potvrđuje ovu informaciju.) Lako je uvideti razlog: Tviter raste još većom brzinom od Fejsbuka – u martu je udvostručio broj svojih korisnika – i Gugl bi dobio pristup ličnim informacijama sličnim onima koje poseduje Fejsbuk. Pored toga, Gugl je nedavno najavio pokretanje projekta Wave, platforme za komunikaciju preko interneta koja nalik Fejsbuku podstiče razmenu informacija i vođenje konverzacija. Pored toga, izgleda da je Gugl ozbiljno shvatio Zukerbergov komentar o bezličnim rezultatima pretrage. Gugl je u aprilu najavio nameru da omogući svojim korisnicima da kreiraju detaljne lične profile koji će se pojaviti među rezultatima pretrage svaki put kada neko potraži njihovo ime. Ako se odluče da koriste ovu uslugu – što nije izvesno – korisnici će imati veću kontrolu nad time kako su predstavljeni na internetu, što će ih podstaći da sa Guglom podele lične informacije koje su ranije delili samo sa Fejsbukom.

Gugl je čak pokazao i volju da se pridruži Fejsbuku u iskorišćavanju treće grane marketinga na internetu – bihejvioralno usmerenog sadržaja. Pretraživački gigant je oduvek uveravao svoje korisnike da nikada neće koristiti njihove lične podatke kako bi im uputio ciljane reklame, i da će se umesto toga oslanjati na integrisane podatke ili upite za pretragu kako bi sačuvao anonimnost korisnika. („U odnosu sa korisnicima postoji određena linija koju ne treba preći“, izjavio je generalni menadžer Gugla, Erik Šmit, nakon kontroverze koju je izazvao Beacon.) Međutim, u martu, Gugl je pokrenuo sopstvenu kampanju sa bihejvioralno usmerenim sadržajem, prateći koje vebsajtove korisnik posećuje kako bi mu uputio prilagođene reklame. Korisnici imaju mogućnost da izmene svoje profile ili da ih u potpunosti uklone.

U septembru 2007., Gideon Ju je postao glavni finansijski menadžer Fejsbuka. Pre toga, 38-godišnji Ju bio je na istom položaju u Jutjubu, gde je pregovarao o njegovom preuzimanju od strane Gugla. Radio je i u kompaniji Jahu, gde je bio jedan od najznačajnijih rukovodilaca. Fejsbuk je najavio njegov dolazak u kompaniju uz veliki publicitet. „Smatram da je za nas veliki uspeh što smo uspeli da ga angažujemo“, izjavio je Zukerberg listu Vol strit džornal. „On je izvanredan.“

Nakon devetnaest meseci, Ju je otišao iz kompanije. Njegov kratak boravak u Fejsbuku nije neobičan za glavnog finansijskog menadžera jedne privatne kompanije. Međutim, Zukerberg je pretvorio Juov odlazak u medijsku predstavu, javno ga kritikujući i izjavljujući da nije dorastao obavezama i da je Fejsbuku potreban finansijski menadžer koji ima „veliko iskustvo u radu u javnoj kompaniji“. Mnogi je ovo podsetilo da direktor Fejsbuka, iako je bez sumnje ambiciozan i briljantan, ima samo 24 godine. (Danas ima 25.)

Zukerbergova mladost pružila je zaposlenima u Guglu dodatno samopouzdanje. Nakon svega, čak i uz najmudrije i postojano rukovodstvo, Fejsbuk bi i dalje bio suočen sa velikim izazovom: kako pretvoriti ogromnu bazu korisnika u održiv biznis. (Sa istim problemom su se suočili i Friendster, MySpace, YouTube i Twitter.) Na osnovu svog iskustva sa Jutjubom, Gugl je otkrio koliko je mnogo novca potrebno za održavanje servisa čija se korisnička baza eksponencijalno uvećava. Kompanija je potpisala i katastrofalno partnerstvo vredno 900 miliona dolara sa vebsajtom Majspejs 2006., i na osnovu tog neuspeha naučila koliko je teško zaraditi novac na servisu za društveno povezivanje. U nezvaničnim izjavama, oni veruju da osoblje Fejsbuka ne poseduje intelektualni kapacitet da ostvari uspeh u polju u kojem oni to nisu uspeli. „Ako bi iznenada pronašli način da to unovče, to bi, naravno, predstavljalo problem“, kaže jedan od visokih rukovodilaca Gugla. „Ali oni to neće uspeti.“

Fejsbukovi kritičari imaju pravo. Međutim, pre nego što postanu previše samozadovoljni, trebalo bi da imaju na umu jednu drugu kompaniju koja je pronašla novi način da organizuje internet. Prvih pet godina je radila na širenju baze korisnika i usavršavanju svog proizvoda, odupirući se zahtevima ulagača da pronađe način da zaradi novac. Tek kada je postala nerazdvojni deo života svih korisnika interneta, njena poslovna budućnost je postala jasna – i brzo je postala jedna od najmoćnijih i najbogatijih kompanija u svetu. Ime te kompanije je, naravno, Gugl.

Fred Vogelstajn