Krađa podataka uz pomoć aplikacija

Facebook i WhatsApp su među najomiljenijim aplikacijama za pametne telefone, piše Dojče vele.

“WhatsApp je verovatno najveći telefonski imenik na svetu”, upozorava Dirk Kuhel iz magazina “Computerbild”. “Oni o svakome znaju sve: gde se neko nalazi, ko je on i s kim je prijatelj.”

Kuhel ukazuje na to da ova aplikacija uzima kompletan privatni telefonski imenik i prenosi ga u sistem. “Niko se ne pita kako oni u stvari zarađuju novac”, kritikuje Kuhel. Aplikacija je veoma jeftina – to ni u kom slučaju ne može da pokrije troškove milijardi poruka svakoga dana preko nje kruže internetom. “Umesto toga verovatno je da to poduzeće na neki način te podatke iskorišćava, moguće i prodaje”, kaže Kuhel: “Na internetu vrednost nije pre svega novac, već podaci”.

Hakeri žele podatke

Stručnjaci za društvene mreže nisu zabrinuti samo zbog moguće zloupotrebe podataka od strane preduzeća. I hakerski napadi na pametne telefone i tablet-računare su sve češći. Hakeri su pronašli različite puteve za dolazak do novca zahvaljujući provaljivanju u mobilne uređaje. Oni za sebe koriste veliki kapacitet tih uređaja i uzimaju osetljive podatke. A korisnici im često olakšavaju posao.

Brojni korisnici pametnih telefona i dalje se vrlo naivno odnose prema podacima, kaže novinar i stručnjak za internet Robin Kumpel i povlači paralelu: “Kada je uveden sigurnosni pojas u automobilima, ljudi su govorili: kakva je ovo glupost? Danas se podrazumeva da ga koristimo.” Generacija koja odrasta uz pametne telefone morala bi da se sasvim drugačije odnosi prema svojim podacima na mreži. Drugačije je kod onih koji danas imaju 35 ili 40 godina, ili su još stariji. “Za njih je odnos prema pametnim telefonima u brojnim aspektima još uvek nov”, kaže Kumpel.

Svaki vlasnik pametnog telefona morao bi u najvećoj mogućoj meri da povede računa o bezbednosti svojih podataka, smatra Dirk Kuhel. “Napada se sa svih strana: iz kriminalnih krugova, iz ekonomske branše, koja radi tako da ljudi nisu svesni da plaćaju sopstvenim podacima, ali i od strane države.”

Najnoviji primer državne krađe podataka jeste slučaj sa američkom tajnom službom NSA. Kako je krajem januara pisao “Njujork tajms” ta agencija je iz igrice “Angry Birds” skupljala podatke kao što su na primer starost ili pol igrača. List se pozvao na dokumenta koje je otkrio bivši radnik te službe Edvard Snouden. Nije jasno šta tačno NSA radi sa tim podacima, baš kao ni šta se događa s podacima vezanim uz jednu aplikaciju koja pametni telefon pretvara u džepnu lampu. Ona je skinuta više od 50 miliona puta i svaki put je adresa korisnika prosleđena kreatoru aplikacije, a da od korisnika za to nije zatražena saglasnost. “Nije dato objašnjenje šta se radi s tim podacima”, podseća Kuhel.

Sveobuhvatne zaštite za sada nema

Foto: Beta/AP

Robin Kumpel smatra da treba biti oprezan pre svega kada je reč o skidanju besplatnih aplikacija. “Ako neka aplikacija košta pet evra, a u sličnoj formi kod drugog proizvođača postoji i slična, a besplatna verzija, onda će se većina korisnika odlučiti za onu besplatnu, a da pri tom neće razmišljati o tome da se možda raditi o programu koji 'usisava' podatke”. Doduše to je, kako kaže Kumpel, moguće i kod aplikacija koje nisu besplatne, ali upravo kod besplatnih programa korisnik uvek mora da se zapita zašto ih proizvođač nudi besplatno i na koji način on na kraju želi da zaradi novac.

Ipak, niko ne može da se u potpunosti zaštiti. “'Apple nas štiti od golišavih fotografija i ima fobiju od golotinje”, kaže Kuhel. “Umesto toga, bolje bi bilo kada bi isključili programe koji u sebi sadrže viruse”. Međutim, Appleov sistem je još uvek manje ugrožen virusima od komkurentskog Androida, koji je ujedno i daleko rasprostranjeniji.

Prema podacima lista “Computerbild”, aplikacije za otkrivanje virusa za pametne telefone ni izdaleka nisu na zadovoljavajućem nivou. Dakle, ni jedan program na tržištu trenutno ne nudi sveobuhvatnu zaštitu.

Brojni proizvođači koriste naivnost vlasnika pametnih telefona, smatraju stručnjaci. “Kada je reč o korištenju aplikacije WhatsApp, moguće je da sami dodate izabrane prijatelje, a da ponuđač aplikacije pri tome ne dobije automatski ceo telefonski imenik”, savetuje Kumpel. Zato je njegov zaključak sledeći: korisnici bi trebalo uvek prvo da razmisle o tome koje funkcije su nekoj aplikaciji zaista neophodne da bi funkcionisala. “Ukoliko se sumnja”, kaže Kumpel, “bolje je ne instalirati.”