Istorijske krađe – gospodine Brih, zašto? (II deo)

Za razliku od prvog teksta u kojem je u fokusu bilo Svetsko prvenstvo, ovoga puta ćemo malo baciti pogled i na Ligu šampiona.

Podsetićemo se čuvene utakmice Čelsi – Barselona i sudije Toma Heninga Evrebega, sinonima sudijske "krađe", a potom i duela između Real Madrida i Bajerna.

Vratićemo se i Mundijalima, prevari Tijerija Anrija protiv Republike Irske u baražu kvalifikacija, zatim osveti Nemačke za 1966, a tekst ćemo zaključiti sećanjem na našu tešku kalinjingradsku noć – poraz od Švajcarske, uz debelo kumovanje nemačkog arbitra Feliksa Briha.

No, da ne dužimo.

Čelsi – Barselona, 2009.

EPA/DANIEL HAMBURY EPA

"Ovo je je***a bruka", rekao je Didije Drogba pravo u kameru posle revanš meča polufinala Lige šampiona sa Barselonom.

Rečenica koja u potpunosti oslikava šta se zapravo događalo te večeri na Stamford bridžu.

Katalonci su u London stigli bez zalihe (0:0), a može se reći da ih je i na Kamp Nouu spasao sudija Bjorn Kujpers. Ne treba zaboraviti ni sjajnu partiju Viktora Valdesa.

Gde je stao u Španiji, Čelsi je nastavio na svom terenu. Odlično su igrali izabranici Gusa Hidinka, ali uzalud.

Norveški arbitar Tom Hening Evrebe te noći se baš bio nameračio na plavce – ne sviravši nijedan penal za domaće, a bilo ih je bar šest, manje ili više opravdanih. Prvo je prekršaj Danija Alveša nad Floranom Maludom iz šesnaesterca izneo van kaznenog prostora, faulove Abidala i Jaje Turea takođe nije video, baš kao ni Pikeovu ruku.

Vrhunac je dostigao u nadoknadi vremena, kada je nakon Inijestinog gola za izjednačenje (1:1) na igranje rukom Samjuela Etoa nakon šuta Mihaela Balaka samo odmahnuo rukom.

Usledila je čuvena jurnjava po terenu i još čuvenije Balakovo unošenje u lice norveškom sudiji.

Barselona je prošla u finale, u kojem je savladala još jedan engleski klub – Mančester junajted, a Evrebe je nekoliko godina kasnije priznao greške sa utakmice na Stamford bridžu.

"Kad pogledam unazad, sigurno bi neke odluke na toj utakmici bile drugačije. Dosta toga naučite na osnovu iskustva. Svaki sudija će vam reći da ima dobre i loše mečeve, sve je deo posla, ali ne žalim zbog tog jednog meča", rekao je Evrebe za "Marku".

Francuska – Republika Irska, 2009.

Photo by Michael Steele/Getty Image

Tada aktuelni vicešampioni sveta, reprezentativci Francuske, baš su se namučili kako bi stigli do završnice Mundijala.

U baražu za Mundijal u Južnoj Africi čekala ih je žilava Republika Irska. Ipak, u revanš meč na "Sen Deniju" u Parizu, "trikolori" su ušli sa prednošću od 1:0 iz prve utakmice u Dablinu.

Ta zaliha nije dugo trajala, pošto ju je Robi Kin već u 32. minutu anulirao, za blagu strepnju u glavnom gradu Francuske.

Ušlo se u produžetke u kojem Francuzi nisu smeli da idu ni na šta drugo, osim na pobedu i plasman na Mundijal.

Igrao se 103. minut, kada je Vilijam Galas pogodio za veliko slavlje cele nacije. Ipak, ono što je prethodilo ostaće upamćeno, a to je očigledno igranje rukom kapitena Tijerija Anrija.

On je nakon centaršuta Florana Malude loptu evidentno prihvatio levom rukom, prosledio na drugu stativu, odakle Galasu nije bilo teško da pogodio mrežu Šeja Givena.

Čuvar mreže Iraca je zajedno sa svojim saigračima odmah signalizirao "enac", ali uzalud, Šveđanin Martin Hanson je pokazao na centar.

VAR tehnologije još uvek nije bilo, a kapiten Ostrvljana Robi Kin izneo je žalbe nakon meča.

“Očigledno je da nas FIFA nije želela na SP 2010. Verovatno sada sede i tapšu, poskakuju... Vidim Platinija kako sedi sa telefonom u rukama i šalje poruke Blateru, oduševljen rezultatom koji su želeli”.

Engleska – Nemačka, 2010.

Photo by Cameron Spencer/Getty Images

Nemci su više od četiri decenije čekali da se osvete Englezima za finale 1966. i čuveni “gol” Harsta za pobedu Gordog Albiona.

Nije duel u Južnoj Africi imao isti značaj kao taj, ali je svakako bio bitan korak “pancera” ka tituli vicešampiona sveta.

Meč su obeležili Urugvajac Larionda i njegov pomoćnik, koji nisu videli očigledan gol Frenka Lamparda u 38. minutu.

To se dogodilo samo minut nakon pogotka Apsona za smanjenje vođstva Nemaca na 2:1.

Lampard je sa ivice šesnaesterca u padu sjajno šutirao savladao Nojera, a lopta se od prečke odbila o zemlju, a zatim i izašla iz gola. Bilo je očigledno da je lopta celim obimom prešla gol-liniju, ali to urugvajska sudijska trojka nije videla, i Englezi su grubo oštećeni.

“Neverovatno je da tolike sudije nisu mogle da odluče da li je bio gol. Taj trenutak bio je jedan od najvažnijih na utakmici. Da je gol priznat, izjednačili bismo i igrali potpuno drugačije. Ipak, kada su Nemci poveli sa 3:1 sve je bilo jasno”, rekao je Fabio Kapelo, selektor Engleske nakon utakmice.

Nemci su do kraja dali još jedan gol, za konačnih 4:1.

Real Madrid – Bajern Minhen, 2017.

Photo by Matthias Hangst/Bongarts/Getty Images

Bavarci su nakon revanš meča četvrtfinala Lige šampiona u Madridu protiv Reala, bacili "drvlje i kamenje" na mađarskog arbitra Viktora Kašaija.

Nemci su se žalili na mnoge stvari – nedosuđene penale, isključenje Artura Vidala, gledanje kroz prste Kazemiru...

Prvi meč na Alijanc areni završen je pobedom "kraljevskog" kluba sa 2:1, da bi Bajern u revanšu na Santjago Bernabeuu uzvratio istom merom, tako da su pobednika morali da odlučuju produžeci.

Pre toga, u završnici regularnog dela, Kazemiru je oprošten drugi žuti karton, za razliku od Vidala, koji je morao put svlačionice, samo četiri minuta kasnije.

Nešto ranije ni Marselova visoko podignuta ruka u svom šesnaestercu nije okarakterisana kao jedanaesterac. Žalili su se Bavarci i na Ramosovo (dva puta) obaranje Levandovskog u kaznenom prostoru, a posebno na izjednačujući gol Kristijana Ronalda u 104. minutu, koji je postigao nakon očiglednog ofsajda.

Samo pet minuta kasnije, Portugalac je postigao još jedan gol, ponovo iz nedozvoljene pozicije, na prazan gol, nakon dodavanja Marsela.

Real je do kraja susreta još jednom zatresao mrežu Manuela Nojera i te sezone osvojio 12. titulu prvaka Evrope.

"Znate, kada ste najbolji na svijetu, a Real to svakako jeste, onda stvarate ljubomoru i zavist kod mnogih u vašem okruženju", bio je komentar Zinedina Zidana nakon susreta.

Srbija – Švajcarska, 2018.

EPA-EFE/ARMANDO BABANI

Možda malo subjektivno, ali svakako vredno spomena – meč Srbije i Švajcarske na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. godine.

Bio je to najvažniji duel Orlova na Mundijalu, trijumf nas je vodio u osminu finala, a poraz – kući.

Dobro je počelo, pogotkom Aleksandra Mitrovića u petom minutu. Sa tim rezultatom se otišlo na odmor, da bi se u drugom poluvremenu, nezasluženo, sve okrenulo.

Prvo je Granit Džaka doneo izjednačenje Sajdžijama, da bi pri rezultatu 1:1, nemački sudija Feliks Brih stupio na scenu.

On je uprkos očiglednom prekršaju Lihtštajnera i Šara u svom kaznenom prostoru nad Mitrovićem, uprkos postojanju VAR tehnologije, odlučio da svira faul u napadu!? Brih, odnosno njegov pomoćnik, nešto kasnije su napravili još jednu kardinalnu grešku, koja nije skupo koštala "Orlove".

Ona druga nije bila kobna, iako je vrlo lako mogla da bude jer nije sviran očigledan ofsajd Mariju Gavranoviću, posle proigravanja Brila Embola na ivici kaznenog, prostora ali je Vladimir Stojković tada maestralno reagovao.

Ono što Gavranović nije iskoristio, jeste Šaćiri u 90. minutu za konačnih 2:1.

Komentara na suđenje Feliksa Briha je bilo mnogo, uglavnom negativnih.

Izdvojićemo jedan, od bivšeg fudbalera Rija Ferdinanda, a sada stručnog konsultanta na jednoj televiziji.

"Jedan od defanzivnih igrača uopšte nije gledao u loptu. Mitrović je bio među dvojicom igrača, kako je to uopšte mogao da bude faul u napadu? Ovo je bilo kao pljačka na ulici, neverovatno“.

Autor: Milan Tomić