Zdrav Denver seje strah, Pokuševski – vreme je

Nama verovatno i najzanimljivija divizija, što zbog Nikole Jokića koji je u pohodu na titulu, što zbog Alekseja Pokuševskog koji ulazi u treću godinu.

Međutim, nije severozapad samo Denver i Oklahoma, tu su i gladni igrači Minesote i Portlanda, dok Juta posle dugo godina neće biti zainteresovana za plej-of.

Krenimo redom.

Denver Nagetsi

Foto: Profimedia

Konačno su zdravi i kao takvi spadaju među najbolje timove u NBA ligi. Denver u sastavu ima aktuelnog dvostrukog MVP-a, a sada su mu se priključili i saigrači bez kojih ne može da napadne visok plasman – Džamal Marej i Majkl Porter junior.

Jokić je činio čuda sa Denverom u poslednje dve sezone, na njegov suvi kvalitet pobeđivali su veliki broj utakmica, a u plej-ofu 2021. uspeli su i da prođu prvu rundu.

Ove godine nisu uspeli u toj nameri jer su naišli na kasnije šampione – Golden Stejt Voriorse – ali i sam u ulazak u doigravanje bio je uspeh, s obzirom na sastav ekipe.

Sada je situacija drugačija, Denver prvi put od “babla“ i 2020, kada su igrali finale Zapada, ima zdrav tim i biće u vrhu konferencije. To tvrdimo ne samo zbog oporavka Mareja i Portera, već i zbog odličnih akvizicija u vidu Brusa Brauna i Kentevijusa Kaldvel-Poupa.

Obojica su sjajni timski košarkaši kojima je odbrana najjače oružje, s tim što u napadu igraju jako pametno, ne iskaču iz svojih uloga i, i te kako su upotrebljivi na tom kraju terena. O Jokiću više nema šta novo da se napiše, možda mu malo padne prosek poena jer neće morati sve sam, ali to može da bude i dobro jer smo poslednje dve godine videli da iscrpljen ulazi u plej-of.

Za Mareja i Portera najvažnije je da su zdravi. Ne treba da se očekuje da obojica ove godine budu Ol-star igrači, iako imaju kapacitet za to, samo je bitno da igraju i iz dana u dan će biti sve bolji.

Ne sme se zaboraviti ni Eron Gordon, kome nije prijala uloga drugog igrača jer se previše troši u odbrani, pa onda u napadu ne može da isporuči. Zato očekujte i bolje partije od njega jer neće sve pasti na njega u defanzivi, pa će u napadu moći više da pokaže.

Takođe, Bouns Hajland je igrač od kojeg Denver mnogo očekuje, a tu su i veterani u vidu Iša Smita, Džefa Grina, Diandrea Džordana…

Nemojte da se iznenadite ako Nagetsi budu prvoplasirana ekipa Zapada posle ligaškog dela sezone.

Minesota Timbervulvsi

Foto: Profimedia

Veoma zanimljiva ekipa Minesote… Trejdom za Rudija Gobera uklopili su nešto što izgleda, u današnjoj košarci, neuklopivo – dva centra.

Rudi Gober i Karl Entoni-Tauns činiće, na papiru, strašan tandem, ali u praksi videćemo kako će funkcionisati takva dva košarkaša.

Tauns već godinama želi da igra “streč“ četvorku, odnosno visokog košarkaša koji će da širi igru i da ne ulazi mnogo u reket, i sa Goberom uz sebe dobija tu šansu.

Međutim, veliko pitanje je kako će se Tauns snaći u odbrani protiv nižih i eksplozivnijih košarkaša na poziciji krilnog centra. Kada je ova ekipa Minesote u pitanju – ili će biti baš dobra ili neće znati gde se nalazi, sredine nema.

Entoni Edvards imao je sjajnu drugu godinu i on će biti neko ko će imati najviše poena u rukama u ovakvoj ekipi Vulvsa. Dianđelo Rasel biće zadužen za organizaciju napada i za njega je ovo jako važna sezona, pošto prošle nije briljirao.

Timbervulvsi bi mogli da budu u vrhu zapada, to im je cilj nakon što su doveli Gobera, ali mnogo realnije je da se bore za plej-of, nego da sezonu završe na visokom mestu.

Portland Trejlblejzersi

Franšiza iz Oregona poptuno je promenila fizionomiju ekipe i posle bačene sezone ponovo imaju konkurentan tim koji će, ako se kockice slože, biti u plej-ofu.

Lider ekipe je Demijan Lilard, momak koji ne odustaje od namere da osvoji titulu sa Portlandom, samo sa ovakvom ekipom teško će to uspeti.

Veliki ispit je pred Anfernijem Sajmonsom koji ima sjajnu sezonu iza sebe i sada svi očekuju, ne da zadrži iste brojke, već i da ih podigne. Dolaskom Džeremija Grenta dobili su odličnog defanzivca sa dobrim osećajem i za napad, dok će važnu ulogu igrati i Geri Pejton, Džoš Hart i Nasir Litl.

Naravno, prvi centar ekipe je Jusuf Nurkić koji konačno ulazi zdrav u takmičarsku godinu i mnogi mu predviđaju dabl-dabl sezonu sa dobrim procentima i blokadama.

Demijan Lilard do sada ima jedno finale Zapada, ali posle toga nije uspevao, sa možda i jačim rosterom, da dovuče ekipu do istog mesta, a kamoli do velikog finala.

Ima 32 godine i polako mu prolazi zenit, te je teško očekivati da će sa Portlandom uspeti da dođe do najvećeg životnog cilja – titule.

Svakako će biti zanimljivi, verovatno i u plej-ofu, ali koliko mogu u doigravanju… Druga runda se čini kao maksimum.

Oklahoma Siti Tander

Mnogi su očekivali da će ovo biti sezona u kojoj Oklahoma konačno neće “tankovati“, ali povredom Četa Holmgrena sve se promenilo i teško je očekivati da će Tander imati više od 30 pobeda.

Kada se na to doda da će na sledećem Draftu prvi pik biti Viktor Vembenjama, onda je gotovo sigurno da će Oklahoma pokušati sve da dođe do njega i da ga upari sa Holmgrenom – i Pokuševskim.

Poku ulazi u treću godinu i sada je vreme da pokaže koliko je naučio u prethodne dve sezone. Niko nije očekivao od srpskog igrača sjajne partije u prve dve godine, one su prošle solidno, a da bi ostao u ligi mora da krene sa konstantnijim partijama. Mora da popravi procenat šuta iz igre, da smanji broj izgubljenih lopti – u prevodu da igra efikasnije, a pod efikasnošću se ne podrazumeva broj postignutih poena, već racionalnost u igri.

Šej Gildžes-Aleksandar je okosnica ekipa, ali ne ulazi zdrav u ekipu, pa očekujte odlična izdanja Džoša Gidija. Igraće talentovani Australijanac odlično i uz Kanađanina, ali bez njega bi trebalo još više da dođe do izražaja.

Sa Holmgrenom bi možda pokazali interesovanje za nešto bolji plasman, ali pošto će propustiti celu sezonu, očekujte dosta izgubljenih utakmica.

Juta Džez

Posle dugo godina Juta će se naći u konkurenciji za što gori plasman. Razlog je pomenuti Viktor Vembenjama zbog kojeg će pet do deset ekipa otvoreno “tankovati“.

Džezeri su u toj grupi, trejdovanjem Donovana Mičela i Rudija Gobera krenuli su u proces reizgradnje ekipe, a to se ne dešava preko noći.

Na čelo franšize je došao legendarni Deni Ejndž i nema sumnje da će kroz nekoliko godina Juta ponovo biti u konkurenciji za plej-of.

Naredne dve, tri, a možda i četiri teško da će biti, ali to je proces i kao takav mora da traje nekoliko sezona. Ukoliko bi dobili Viktora Vembenjamu, to bi još više ubrzalo postupak, ali za to će im biti potrebna sreća.

Kada je reč o ekipi, Lauri Markanen imaće najviše loptu u rukama i mogao bi da zasija u ovakvoj ekipi, a tu su i “privatnici“ poput Džordana Klarksona, Kolina Sekstona, Malika Bizlija…

Biće daleko od plej-ofa, ali to im je i cilj, što je čudno reći za Jutu, ali jedan ciklus se završio i sada kreće novi.