F4: Teo napokon, Željko ponovo ili senzacija?

CSKA nije osvojio titulu od 2008. godine i predvođen Teodosićem i De Koloom ide na rasterećenu i za obračun spremnu Lokomotivu, dok će Fenerbahče pokušati da skine ’tursko prokletstvo’ i da osvoji titulu – prva prepreka na tom putu biće Laboral Kuča, tim tvrdog duha i nezgodnih kvaliteta.

Raspored F4
petak:
18.00 CSKA – Lokomotiva
21.00 Fenerbahče – Laboral Kuča
nedelja:
17.00 meč za treće mesto
20.00 finale

CSKA – Lokomotiva

Getty Images

Zvezde: Malkolm Dilejni i Entoni Rendolf osnovna su snaga Lokomotive. Rendolf je blistao u seriji s Barselonom – sa visinom od 211 cm kreće se kao bek, odličan je u igri licem ka košu, poseduje izvrstan šut i vrlo je nezgodan za čuvanje, a po pravilu je u kontri pre direktnog čuvara.

Dilejni drži u rukama igru Lokomotive, kod njega je najčešće lopta – i on je odličan šuter za tri, izuzetno je brz i u prodoru, ali i u donošenju odluka. Ove sezone mnogo je racionalniji i radi ono što lider ekipe i treba da radi – čini saigrače boljima.

Sa druge strane, već cela Evropa zna da Miloš Teodosić i MVP takmičenja Nando de Kolo daju boju, ukus i miris igri CSKA. Trener Itudis ističe da je sistem najvažniji, ali ni on ne krije da je srpsko-francuski tandem osnova ekipe. Atraktivne, ali svrsishodne asistencije i poeni koji one drže u rukama (vodeći su strelci EL) ključni su za život CSKA.

Teodosić već godinama ne uspeva da osvoji Evroligu, a i De Kolo tek treba da se dokaže kao vođa koji vodi tim ka trofejima. Berlin je idealna prilika za obojicu. Način igre: Biće to sudar najboljeg napada i najbolje odbrane u dosadašnjem toku takmičenja.

Lokomotiva igra briljantnu timsku odbranu, atletske predispozicije omogućuju im da skoro sve preuzimaju u odbrani, ali sa druge strane Teodosić i De Kolo su klase koje uočavaju i najmanju moguću rupu i kašnjenje u rotaciji. Zato će ta dinamika biti možda i od ključne važnosti za ishod.

Ni jedni ni drugi ne polažu mnogo na igru na niskom postu, često i uspešno šutiraju trojke, a CSKA voli za nijansu brži ritam. Međutim, u seriji sa Crvenom zvezdom Moskovljani su pokazali da i te kako umeju da se posvete i odbrani kada je to neophodno, a igrači profila Hajnsa, oporavljenog Hrjape, snažnog Kurbanova, energičnog Džeksona i ostalih omogućuju i njima solidna pomaganja i preuzimanja.

Iako su individualno možda slabiji nego prethodnih godina, utisak je da je hemija u timu CSKA bolja, što je često odlučujuće kada treba da se pronađe plan B u ovakvim utakmicama.

Uprkos tome, Moskovljane će proganjati i raniji neuspesi na F4, tako da će Lokomotivi primarni cilj biti da što duže drži utakmicu u egalu i da tako uznemiri i uspaniči CSKA.

Fajnal-for nosi sa sobom nervozu, pa verovatno nećemo gledati meč sa velikim brojem poena, ali iako bi to po definiciji trebalo da odgovara Lokosima, CSKA je i dalje favorit.

Getty Images

Ključni duel: Težak izbor, ali odlučili smo se za duel Rendolf-Hajns. Iako i Dilejni igra sjajno, u poslednja dva-tri meseca Rendolf je taj koji pogađa kada je najpotrebnije i koji individualnim kvalitetom drži Lokomotivu i onda kada timski ne ide. Hajns prošle sezone nije uspeo da donese šampionski pelcer iz Olimpijakosa, zakazao je u odsudnom trenutku i sada je pred njime prilika za popravni. Iks faktor: Obe ekipe pune su igrača koji mogu da bljesnu. Da li će to biti Kris Singlton, koji je maestralnom partijom u majstorici sa Barselonom i odveo Lokomotivu u Berlin? S obzirom na to da će Hajns verovatno biti zauzet čuvanjem Rendolfa, to bi moglo da otvori prostor za Singltonove šuteve i prodore posle finte. Klaver je ove sezone znao da uđe u seriju trojki i da ukrade ključni skok, a Drejper bi uradio lavovski deo posla ukoliko bi ograničio uticaj De Koloa ili Teodosića. Uz šutere Dženinga i Brekofa, Lokosi imaju čemu da se nadaju.

I na drugoj strani situacija je slična – glavni kandidat svakako je Andrej Voroncević, koji tiho i uspešno radi svoj posao, a ove sezone je na 46% šuta za tri poena. Kurbanov je potpuno sazreo, jak je kao bik u igri leđima, a ume i da iskoristi otvorene pozicije nastale skupljanjem rivalskih odbrana i time što je pažnja najčešće posvećena drugima. Džekson je napast u odbrani i zna kratkoročno i da preuzme konce igre, a Higinsa, Nikolsa i Fridzona ne valja ostavljati same.

Getty Images

Potencijalni problem: Lokomotiva – neiskustvo. Za većinu igrača Lokosa biće to prvi završni turnir i, pogotovo u poređenju sa CSKA, zeleni su u takvim situacijama. Međutim, u timu punom Amerikanaca to ne mora mnogo da znači, a na klupi im je čovek koji je već osvojio titulu prvaka Evrope – Jorgos Barockas to je učinio sa Olimpijakosom 2013. godine.

CSKA – nedostatak klasičnog centra. S obzirom na stil igre Lokomotive, taj problem Moskovljana mogao bi do većeg izražaja da dođe tek u finalu, ali ’Armejci’ praktično bez centra guraju veći deo sezone. Friland je odličan igrač kada je zdrav, a sada tokom većeg sezone to nije bio, pokušaj sa Kravcovom ispostavio se bezuspešnim, a Lazarev nije kapacitet za klub ranga CSKA.

Fenerbahče – Laboral Kuča

Getty Images

Zvezde: U velikoj konkurenciji Jan Veseli je verovatno najbolji igrač Fenera ove sezone – nezaustavljiv u skoku na obe strane terena, sa znatno unapređenom igrom leđima ka košu, otvaranjem iz pika, ali i zaštitom obruča na drugoj strani.

Od nove godine blista i Bogdan Bogdanović, koji polako postaje kompletan igrač – šut mu je oduvek bio oružje, mudrim prodorima i pronalascima rupa u odbrani nadoknađuje ne toliku eksplozivnost, asistira i igra vrlo dobru odbranu.

Ne bi smelo da prođe bez spominjanja Ekpea Juda, koji je vezao sezonu bez povreda i kontinuitet se odmah vidi – prvi je bloker Evrolige, nešto je mekši oko obruča, generalno je slobodniji u napadu i odlično se otvara iz pika.

Na drugoj strani Janis Burusis sa 32 godine igra sezonu karijere. Snažan u igri leđima, nedopustivo je ostaviti ga i na šutu za tri poena, a uvećano samopouzdanje učinilo ga je i solidnim dodavačem. Uz činjenicu da je mnogo vredniji u odbrani, nije ni čudo što je bio u najužoj konkurenciji za najkorisnijeg igrača takmičenja, a mnogi su mišljenja da je tu nagradu i zaslužio.

Getty Images

Način igre: Željko Obradović ove sezone napravio je mašineriju od Fenerbahčea u kojoj se tačno zna ko šta radi, ali prostora za improvizaciju uvek ima. Uostalom, razumna fleksibilnost i jeste odlika najefikasnijih sistema.

Fenerbahče je tokom sezone pokazao da može da igra i na veliki i na mali broj poena – da ima oružja i za rovovsku borbu i za pucačko nadmetanje. Ipak, Obradovićev tim samopouzdanje crpi iz odbrane u kojoj vrši veliki pritisak na loptu, a ostalo onda kao da teče samo od sebe.

Koliko je Fener moćan, najbolje se videlo u periodu kada je Veseli bio odsutan – momentalno su se prilagodili, ubrzali protok lopte, a veću ulogu dobio je Nikola Kalinić, pa je branilac titule Real Madrid izbačen sa 3-0 u plej-ofu.

Fener i Kuća ekipe su koje najbolje u EL brane liniju za tri poena, ali to će imati slabiji efekat na tim iz Istanbula, koji se u manjoj meri od suparnika oslanja na šut iza linije 6,75m, mada zahvaljujući tečnoj igri stvara otvorene pozicije i otuda visok procenat ubačenih trojki. Ipak, njihov napad i suviše je raznovrstan da bi se sveo samo na to – lopta će se spuštati dole Veselom i Judou, Datome je podjednako opasan i licem i leđima okrenut košu, a Dikson često probija prvu liniju i ostavlja dosta prostora saigračima – Obradović je od njega uspeo da napravi timskog igrača.

Kuča je atletski moćna ekipa i prvi su skakači Evrolige – zbog Burusisa, ali i zahvaljujući tome što svi fanatično idu na skok i što imaju igrače sa odrazom ’do neba’ poput Adama Hange.

U spoljnoj liniji lopta je najčešće u rukama Majka Džejmsa i Darijusa Adamsa. Džejms je eksplozivan i skočan, poseduje i precizan šut za tri poena, što je i aspekt u kojem je Adams dosta napredovao. Ipak, Adams je skloniji prodorima i flouterima, a obojica imaju veliku slobodu u igri ’jedan na jedan’ i kreiranju iz pika.

Ekipa Velimira Perasovića voli da igra u izrazito brzom ritmu sa mnogo kontri i polukontri, a ne beže ni od šuteva u tranziciji – takav stil pokušaće da nametnu i u polufinalu. Ipak, takav stil nemoguć je bez agresivne odbrane sa mnogo brzih ruku, a upravo to krasi Kuču. Ključni duel: Burusis-Veseli (Judo, Antić). Mnogo interesantnih mini bitaka vodiće se simultano i svaka će imati uticaj na ishod. Ipak, ključna će biti uloga Janisa Burusisa, koji će morati da bude perfektan na obe strane terena jer je Fener izuzetno jak u reketu. U napadu će se sa Grku verovatno menjati čuvari, a u odbrani će Janis morati da bude ’namazan’ kakav on ume da bude, ali i da računa na Kima Tilija, specijalistu za ’prljave poslove’, kao i na savršenu timsku odbranu.

Getty Images

Iks faktor: Kosta Slukas i Pero Antić imaju iskustvo osvajanja Evrolige sa Olimpijakosom – nijedan od njih neće biti primaran na radaru tima iz Vitorije, a obojica su već znali da zablistaju na najvećoj sceni. Naročito se to odnosi na Slukasa, čija je mirna ruka u ključnim trenucima život značila Olimpijakosu.

Perasović će se nadati ’vrućoj ruci’ Davisa Bertansa, kojeg u tom slučaju apsolutno niko ne može da zaustavi jer je sposoban da pogađa i sa protivničkom rukom na licu.

Getty Images

Potencijalni problem: Fenerbahče – Jan Veseli i ’tursko prokletstvo’. Iako je Veseli u turskoj ligi delovao odlično posle povrede, fajnal-for sasvim je drukčija zverka i nad Čehom i dalje stoji mali znak pitanja. Uz to, Fenerbahče i generalno svi turski klubovi deceniju unazad ulažu ogromna sredstva i ostaju bez trofeja. Obradović je Fener odveo na fajnal-for prošle sezone i sada su prvi favoriti za titulu – može li to da predstavlja opterećenje?

Laboral Kuča – povrede i minuti bez Burusisa. Kuča je pokazala stabilnost, izborila se sa izostancima Šengelije i Kozera, sada će im na fajnal-foru verovatno nedostajati i Blažič, a i Hanga se tek nedavno vratio. Široka rotacija od izuzetne je važnosti za ekipu koja voli visok tempo. Uz to, iako je Planinić solidno odradio minute protiv Panatinaikosa, protiv Fenera će Kuči biti još teže u periodu bez Burusisa na parketu.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)