Audiolog otkriva: Oštećenje sluha kod beba može se otkriti već u prvom mesecu života

"Trideset godina radim ovde pre svega sa decom koja imaju oštećenje sluha ili zastoj u razvoju govora. Radim audiološku obradu i tako proveravam slušni status. Kod nekih beba otkrijemo oštećenje sluha u prvom mesecu života, nekada dođe do prirodne reakcije roditelja kada oni ne žele da vide problem, onda dođe do toga da se jako kasno načini intervencija kod deteta", rekla je Ječmenica za Tanjug.

Kako je navela, kada dete dođe, prvo se prati njegova reakcija u prostoriji u kojoj se nalaze zvučne igračke.

"Zatim razgovaramo sa roditeljima i pustimo da se dete adaptira. Onda ga uspavamo, dobije slušalice od kojih jedne idu u uši, a druge na uši, to su dva različita uređaja. Radimo skrining sluha, merenje statusa srednjeg uva. To je bezbolno. Praktično, imamo četiri objektivne metode koje se primenjuju i čiji se rezultati sklapaju u slagalicu i stičemo jedan ozbiljan i validan utisak o stanju sluha", rekla je Ječmenica.

Ona je rekla da tim koji radi sa decom čini ona kao audiolog, defektolozi i surdolozi, ali i da je mnogo važno da roditelji sarađuju.

Ječmenica je navela da je kohlearni implantat značajan za decu koja imaju teško oštećenje sluha.

"Roditelji su mnogo značajni partneri u našem radu. Za jedno gluvo dete malo je jedan čovek. Tu mora više snage da se ulije. Bavimo se kohlearnom implantacijom od 2002. godine. Pratimo svetski trend, na institutu se već godinama radi operacija. Sarađujemo sa kućama za rehabilitaciju", objasnila je Ječmenica.

Kako je naglasila, roditelji imaju malo vremena da svoje emocije i razum dovedu u sklad jer treba prihvatiti dijagnozu i treba se sa njom suočiti.

Ona je istakla da kohlearni implantat ne daje uvek iste rezultate.

"Svako dete je priča za sebe. Ishod može biti različit. Trudimo se da roditeljima to prenesemo", objasnila je Ječmenica.

Ona je napomenula da postoje brojni slučajevi kod kojih postoje pridružene bolesti i stanja.

"Samo oštećenje sluha je sastavni deo nekoliko stotina sindroma. Imamo mnogo dece sa sindromima. Broj dece sa pridruženim bolestima raste, i te pridružene bolesti mogu da se pojave i naknadno", rekla je Ječmenica.