Petak, 15.07.2022.

23:28

Da Srbin nikada ne bude "Srbin"

Ko bi trebalo da čini reprezentaciju jedne zemlje i da li u njoj ima mesta za strance – to su pitanja na koja mnogi imaju različite odgovore.

Autor: LN

Da Srbin nikada ne bude
Foto: Profimedia

Igranje za reprezentaciju oduvek je predstavljalo ponos za sportiste, ali se situacija godinama pomalo promenila.

Utisak je da su otkazi reprezentaciji češći nego što je to bio slučaj u prošlom veku, ali se mnogi i dalje besprekorno odazivaju.

Na kraju krajeva, šta je veća motivacija za klinca koji kreće da se bavi sportom, u ovom slučaju košarkom, nego da jednog dana sa svojom zemljom slavi medalju na nekom od najvećih prvenstava?

Kada se pomisli na reprezentaciju pomisli se na sportiste koji predstavljaju svoju zemlju. Svoju, a ne tuđu.

Međutim... Srbija je oduvek važila za jednu od retkih košarkaških zemalja koje nikada nisu imale stranca u muškoj reprezentaciji.

Naši navijači su se neretko dičili tim podatkom, ali je novi-stari selektor Svetislav Pešić nedavno načeo poglavlje novih stranica istorije.

"Poslednjih nekoliko godina, 10 ili 11 Amerikanaca dobilo je srpske pasoše. Neki nisu uopšte u Srbiji, neki su vrlo važni igrači ili u Partizanu ili u Crvenoj zvezdi ili su bili. Pa nisam lud da ne računam, ja moram da računam ne sve", rekao je nedavno Pešić.

Iskusni stručnjak je svoj stav objasnio time da su se "naši potencijali smanjili" i da u Srbiji ima talenta, ali "ne kao što je to nekada bilo u bivšoj Jugoslaviji". Naveo je Pešić prilikom jednog drugog obraćanja da su "orlovi" već imali "stranca" u reprezentaciji u vidu Ognjena Kuzmića.

"Kuzmić je svojevremeno bio naturalizovan igrač, pošto je dobio srpski pasoš posle 16. godine. Mi nismo protiv stranaca, živimo u slobodnom, globalnom svetu, a ako zadovoljava kvalitetom, zašto ne bismo imali nekog?", kazao je Pešić.

Kuzmić je, primera radi, rođen u Doboju, a praktično celu karijeru do dolaska u Crvenu zvezdu 2016. godine proveo je u inostranstvu – čak je sa Golden Stejt Voriorsima postao NBA šampion.

Kod Kuzmića i igrača sličnim njemu ni u kakvom slučaju ne bi trebalo da se postavlja pitanje igranja za reprezentaciju.

Ukoliko neko ima, u ovom slučaju srpske korene – zašto ne bi igrao za reprezentaciju, naravno?
foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©
Druga vrsta igrača koji se angažuju za igranje za nacionalni tim je ona kod stranaca koji imaju povezanost sa zemljom, ali ne rodbinsku ili sličnu.

Kada Pešić priča o "10-11 Amerikanaca koji su dobili srpske pasoše", na koga misli?

Nadamo se ne na, na primer, Dilana Enisa, koji ima srpske papire, ali je u Srbiji proveo nešto manje od godinu dana.

Nadamo se da ne misli ni na kog Amerikanca koji je igrao u Zvezdi i Partizanu sezonu ili dve, dobio državljanstvo iz striktno birokratskih razloga i preko noći postao Srbin. Odnosno, "Srbin".

Zašto bi bilo ko mogao da predstavlja zemlju koja nije njegova, ako nije barem na neki način povezan sa istom? Da, minimum, mora u njoj da živi, recimo, pet godina?

Da vuče barem nekakvo poreklo iz te zemlje, pa barem da je u njoj bio nekoliko puta, što se verovatno nije ni desilo u nekim drugim slučajevima... Kako biste se osetili da, na primer, Amerikanac Entoni Rendolf odjedanput obuče dres Srbije, kao što je Slovenije?

Slovenije u kojoj nikada nije igrao.

Ili da Amerikanac Lorenzo Braun obuče dres košarkaškog giganta kao što je Španija?

Španija, u kojoj nikada nije ni igrao...

"Već sam razgovarao sa predsednikom Saveza Horheom Garbahosom u vezi sa ovim pitanjem. Ja sam kapiten i osećao sam obavezu da kažem svoje mišljenje. Meni to ne deluje ispravno. Saznao sam na konferenciji za medije da smo nacionalizovali igrača koji nema nikakve veze sa Španijom. Igrao sam sa Seržom Ibakom i Nikolom Mirotićem, ali oni su bili u našim akademijama otkad su bili mladi igrači", rekao je nedavno prekaljeni Rudi Fernandes, ikona španske košarke. Odluka Garbahose i Košarkaškog saveza Španije da naturalizuje američkog beka koji nema dodirnih tačaka sa Španijom izazvala je, blago rečeno, buru.

Zašto bi jedna "crvena furija" angažovala 31-godišnjeg Amerikanca? I zašto bi, na kraju krajeva, Srbija uradila bilo šta slično?

Tokom godina imali smo raznorazne bezrazumne primere stranaca koji predstavljaju tuđu zemlju.

Dalas Mur je predstavljao Albaniju, Džejsi Kerol je dugo igrao za Azerbejdžan, Aleks Renfro je nastupao za BiH, Tejlor Ročesti, Derek Nidam i Džastin Kobs za Crnu Goru, a čak je i Turska imala svoje "plaćenike" u vidu Bobija Diksona, Šejna Larkina i Skotija Vilbekina.

Praksa naturalizovanja potpunih stranaca nije tabu tema u Evropi – štaviše, i ženska reprezentacija Srbije je to uradila sa Danijel Pejdž i Ivon Anderson – ali muška nije nikada. Muška košarkaška reprezentacija Srbije nije nikada, ni kada je bila na svojim najnižim granama, imala potrebu da gleda izvan svojih granica.

Ovaj tekst bi bio nepotpun kada se ne bi analizirala i najskorije viđena situacija u kojoj se našao dvostruki uzastopni NBA MVP kandidat Džoel Embid.

Košarkaški svet je nedavno uzdrmala informacija da je Embid dobio državljanstvo Francuske, odnosno da je postao "Francuz".

Kamerunac će moći da igra za Francusku na Svetskom prvenstvu 2023. i Olimpijskim igrama 2024. koje se održavaju upravo u Parizu. Da, Kamerunac. Džoel Embid je rođen u Juandeju 16. marta 1994. godine i celo detinjstvo je proveo u toj zemlji.

Preselio se u Sjedinjene Države sa 16 godina i tamo pohađao srednju školu, zatim i koledž, da bi 2014. bio treći pik na draftu, a sada postao jedan od najboljih igrača lige.

I nikada nije odigrao ni jedan jedini meč za svoju reprezentaciju i zemlju u kojoj je odrastao i prvi put počeo da tapka loptu.

Embid je kao razlog toga što nije igrao za nacionalni tim naveo to da prvo mora da bude zdrav kako ne bi rizikovao povredu u uslovima koji su, istini za volju, katastrofalni u poređenju sa Filadelfijom i NBA ligom.

Početak njegove karijere obeležile su povrede i bojazan je bila opravdana.

"Ja sam iz Kameruna, ali ima mnogo problema i oni moraju da ih reše. Ja volim svoju zemlju i jesam patriota i želim da igram za reprezentaciju. Ako budem morao da biram, Kamerun će mi biti prvi izbor, ali samo ukoliko uslovi budu dobri, jer sam ja iz te zemlje", rekao je jednom prilikom Embid. Kakvi su u Kamerunu uslovi ne samo za bavljenje košarkom, već i za igrače koji kad god kroče na teren rizikuju da se povrede, tačno ne znamo.

Ali, iz iskustva i Džoelovih komentara može se jasno zaključiti da su daleko od bajnih.

"Ja, ipak, neću biti jedini koji će o tome odlučivati kada dođe vreme. Moj tim je investirao 150 miliona u mene i moraće da ima pravo glasa. To je mnogo novca da pustite igrača da ide negde gde neće imati dovoljno dobre medicinske uslove. Moje trenutne opcije su zemlja u kojoj sam se rodio, Francuska i Sjedinjene Države. Ja samo želim dobre uslove", objasnio je Embid 2018. godine.

Četiri godine kasnije izbor je pao – Francuska.

Kolika god Embidova želja bila da zaigra na nekom velikom takmičenju sa svojom reprezentacijom, on je izabrao tuđu, pa čak iako ima rodbinu u Francuskoj preko čega je u stvari i dobio državljanstvo. Kada je igranje za reprezentaciju prestalo da bude ponos, a neretko i ideal kod mladih igrača?

Embidov slučaj je drugačiji od ostalih i ne može da se poredi ni sa brojnim Amerikancima koji zbog novca igraju za razne timove po ostatku sveta – oni, prosto i jednostavno, nemaju ni izbliza dovoljan kvalitet da igraju za svoj tim.

Ovaj "Francuz" je odbacio zemlju u kojoj se rodio, ma zbog kojih god razloga, i rešio da igra za drugu. Ako mu uslovi nisu bili dovoljno dobri u Kamerunu, da li bi bilo časnije da jednostavno nije igrao ni za koga?

Nadamo se da sličnih slučajeva, ni iz jednog ugla, neće biti u Srbiji.

Da nijedan Amerikanac, uz dužno poštovanje njegove nacionalnosti, želje i kvaliteta, neće postati Srbin. Barem ne tek-tako, samo zato što "su se naši potencijali smanjili".

Luka Nikolić (@luksie1)

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 105

Pogledaj komentare

105 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: