Ono što je delovalo kao naučna fantastika sada postaje realnost: Ovo je plan B za spas Zemlje

Neprofitna organizacija Planetary Sunshade Institute iz Los Anđelesa nedavno je objavila izveštaj o mogućnosti izgradnje takozvanog "planetarnog suncobrana", koji bi mogao da pomogne u borbi protiv globalnog zagrevanja.

"Naš opstanak kao civilizacije zavisi od sposobnosti da mudro i svesno promenimo način na koji utičemo na našu planetu", izjavio je za portal Space.com Martin Gudvin, klimatski aktivista i izvršni direktor ove organizacije.

Ideja pripada oblasti geoinženjeringa, odnosno naučnih metoda namerne promene klimatskih procesa kako bi se ublažile posledice globalnog zagrevanja.

Sunčev štit između Zemlje i Sunca

Ideja o postavljanju ogromnog štita u svemiru nije nova. Još 1989. godine naučnik Džejms Erl iz Nacionalne laboratorije Lorens Livermor predložio je postavljanje solarnog štita između Zemlje i Sunca, u blizini prve Lagranžove tačke (L1), udaljene oko 1,5 miliona kilometara od naše planete.

Na toj poziciji gravitacione sile Zemlje i Sunca omogućavaju stabilan položaj objekata u odnosu na oba tela.

Godine 2006. američki astronom Rodžer Ejndžel sa Univerziteta u Arizoni predstavio je sličan koncept. Njegova zamisao bila je da se u svemiru postavi čak 16.000 milijardi sićušnih staklenih sočiva koja bi formirala ogromnu strukturu i blokirala oko dva odsto Sunčevog zračenja koje stiže do Zemlje.

Za realizaciju takvog projekta bilo bi potrebno deset godina lansiranja raketa, u proseku svakih pet minuta. Procena je bila da bi izgradnja koštala nekoliko hiljada milijardi dolara.

Shutterstock/muratart

Hiljade satelita za hlađenje planete

Novi izveštaj Planetary Sunshade Institutea predstavlja jednu od najdetaljnijih analiza mogućnosti primene solarnog geoinženjeringa.

Prema procenama stručnjaka, izgradnja planetarnog suncobrana mogla bi da postane izvodljiva za 20 do 40 godina. To će, međutim, zavisiti od razvoja raketa sposobnih da u svemir prenesu ogromne količine materijala.

Izveštaj razmatra šest mogućih načina izgradnje svemirskog štita koji bi blokirao oko jedan odsto Sunčevog zračenja i, prema klimatskim modelima, mogao da snizi prosečnu temperaturu Zemlje za jedan stepen Celzijusa.

Jedan od predloga podrazumeva postavljanje posebne konstelacije satelita, nazvane heliogirus.

Svaki od njih imao bi prečnik od oko 40 kilometara, a za postizanje željenog efekta bilo bi potrebno približno 5.000 takvih satelita koji bi zajedno formirali zaštitnu strukturu.

Za njihovu izgradnju bilo bi potrebno gotovo 70 miliona tona materijala, što je oko 1.500 puta više od ukupne mase svih objekata koje je čovečanstvo do sada poslalo u svemir.

Plan predviđa da se delovi satelita lansiraju sa Zemlje, a zatim sastavljaju u svemiru. Deo materijala mogao bi da se dobija i sa Meseca, gde bi slabija gravitacija olakšala lansiranje velikih tereta.

Inženjerka svemirskih sistema sa Univerziteta u Notingemu Šantal Kapelleti, koja učestvuje u radu konzorcijuma, izjavila je za časopis Nature da je pad troškova lansiranja u svemir ovu ideju učinio ostvarivijom nego ranije.

xtock / Shutterstock.com

Naučnici upozoravaju na moguće posledice

Blokiranje Sunčeve svetlosti radi hlađenja planete već dugo izaziva kontroverze u naučnoj zajednici.

Jedna od najpoznatijih metoda podrazumeva ispuštanje sumpor-dioksida u stratosferu. Ova ideja zasniva se na efektu koji se može primetiti nakon velikih vulkanskih erupcija, kada čestice u atmosferi odbijaju deo Sunčevog zračenja nazad u svemir i privremeno snižavaju temperaturu.

Druga metoda je dodavanje gvožđa u okeane kako bi se podstakao rast fitoplanktona koji apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere. Jednostavniji pristup podrazumeva farbanje krovova i zgrada u belo, čime se povećava odbijanje Sunčevih zraka i smanjuje zagrevanje objekata.

Solarni geoinženjering privlači sve veću pažnju jer se svet približava, a u pojedinim periodima i premašuje granicu zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, postavljenu kao jedan od ključnih ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma.

Među onima koji su javno pokazali interesovanje za ovu ideju je i milijarder Ilon Mask, koji je više puta pisao o mogućnosti zaštite Zemlje od Sunčevog zračenja pomoću satelita. Ipak, nije poznato da li njegova kompanija Spejs Iks sprovodi konkretna istraživanja u ovoj oblasti.

Sa druge strane, brojni naučnici upozoravaju na ozbiljne rizike. Masovna lansiranja raketa mogla bi da izazovu dodatno zagađenje, dok bi intervencije u klimatskom sistemu mogle da imaju nepredvidive posledice po različite delove planete.

Kritičari upozoravaju i da bi oslanjanje na ovakva tehnološka rešenja moglo da skrene pažnju sa najvažnijeg zadatka – smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Planetarni suncobran tako ostaje ambiciozna ideja koja bi jednog dana mogla da promeni način na koji se čovečanstvo bori protiv klimatskih promena, ali i projekat koji otvara brojna naučna, ekološka i etička pitanja.