London i teniska "igra prestola" – Novak ili Rafa?

Koliko uopšte znači turnir koji počinje ove nedelje i koji će dati pečat na jednu veoma zanimljivu i turbulentnu tenisku 2019 godinu? Možda nismo dobili toliko dugo najavljivanu smenu generacija, ali ako ništa drugo, a i ATP tur finale to pokazuje, imamo jasan pokazatelj dva sveta teniska – jednog koji je kroz trojicu najboljih igrača obaležio čitavu jednu eru ovog sporta i onu drugu, “milenijalsku” koju čine budući pretendenti na presto.

Austrijanac Dominik Tim, sa 26 godina, uhvaćen je na ničijoj zemlji, on je, simbolično rečeno graničnik između “velike trojke”, Đoković, Federer, Nadal, igrača koji imaju svi preko 30 godine, i grupe onih koji spadaju u fudbalski rečeno kategoriju U 23 – Cicipas, Zverev, Medvedev i Beretini.

Otuda će ovaj jubilarni, 50. završni turnir, koji je po 11. put održava u Londonu biti specifičan. Pokazaće makar malo čemu smo bliži u 2020. – nastavku vladavine “velike trojke” ili ispunjenju “proročanstva” Denisa Šapovalova o godini velikog pada dominatora svetskog tenisa u proteklih deceniju i po.

Bitka za tron

Photo by Michael Dodge/Getty Images

Možda je ta borba za prvo mesto na ATP listi na neki način i oličenje kosmičke pravde, da dvojica tenisera, koji su ove godine podelili Grend slem titule na ravne časti, na kraju i odluče ko će biti broj 1 za 2019. godinu.

Povrede su imali i jedan i drugi, ali na kraju, i Đoković i Nadal su uradili dovoljno da budu za koplje iznad svih ostalih. I samo prisustvo Nadala u Londonu i pored toga što je ponovo došao problematičnog zdravlja (trbušni mišić) od velikog je značaja za njega, jer je iz raznoraznih razloga mnoge od završnih takmičenja do sada propuštao. Uostalom, u O2 Areni nije ga bilo ni prošle godine.

Nadal se čak 15 puta kvalifikovao za ATP tur finale, ali ovo će mu biti tek deveto učešće. Pitanje je kako će i u kom kapacitetu igrati. Uspe li godinu da završi na prvom mestu, biće mu to po peti put u karijeri čime će se izjednačiti sa večitim rivalima, Federerom i Đokovićem.

Uspe li u tome Đoković, izjednačiće rekord svog dečačkog idola, Amerikanca Pita Samprasa koji je poslednji put godinu završio kao svetski kralj tenisa 1998.

"Prvo mesto na listi je nadohvat ruke kako Rafi tako i meni. Ovaj turnir će odlučiti ko će biti broj jedan na kraju ove sezone. Svakako da je Rafa u boljoj poziciji, ali posle trijumfa na Mastersu u Parizu dao sam sebi veliku šansu. U dobroj sam poziciji", smatra Đoković.

Španas razmišlja slično.

“Cele sezone ponavljam, toliko se trudimo i borimo, ulažemo u sve mnogo energije. Zato je zaista fantastično godinu završiti kao prvi na svetu”, kaže Nadal.

Šta kaže matematika, kako Novak može biti prvi?

Photo by Alex Pantling/Getty Images

ATP tur finale je turnir na kojem neporaženi šampion (svih pet pobeda, tri u grupi, polufinale i finale) može da osim 1.500 poena zaradi i 2,87 miliona dolara.

Igrači imaju obezbeđenih 215.000 dolara za samo učešće na turniru, a toliko vredi i svaka pojedinačna pobeda u grupi. Trijumf u polufinalu donosi još 657.000, a u finalu 1.354.000 dolara. Zaista izdašan nagradni fond.

Igrači su podeljeni u dve grupe, igra se po “raund robin” sistemu, svako sa svakim u grupi, prva dva idu u polufinale, a ukrštaju se prvi iz jedne i drugi iz druge grupe.

Ono što ljubitelje tenisa u Srbiji svakako najviše zanima je ta borba između Novaka i Rafe za tron i šta je potrebno Đokoviću, koji u turnir ulazi sa 640 poena manje od rivala, da bi na kraju sezone bio “numero uno”.

I odmah treba istaći najbitniju činjenicu – Novak Đoković u svakom slučaju mora ući u finale da bi imao šansu da bude prvi.

Ovo su moguće kombinacije za Novaka.

* Dve pobede u grupi, pobeda u polufinalu, a da Nadal nema nijednu pobedu.

* Tri pobede u grupi, pobeda u polufinalu a da Nadal nema nijednu ili ima jednu pobedu u grupi.

* Jedna pobeda u grupi, pobeda u polufinalu, titula, a da Nadal ima od 0-2 pobede u grupi.

* Dve pobede u grupi, pobeda u polufinalu, titula, a da Nadal ne uđe u finale sa maksimumom od tri pobede.

* Tri pobede u grupi, pobeda u polufinalu i titula, a da Nadal ne uđe u finale.

Kako god bilo, biće izuzetno uzbudljivo, ali Novaku nisu strane bitke za tron u Londonu jer je tako nešto bio slučaj i 2016. kada je Endi Mari uspeo da ga pobedi i pretekne na kraju. Pitanje je može li sada Novak biti u “koži” Endija Marija i preteći Nadala. Dobićemo odgovor do naredne nedelje, 17. novembra.

Od Tokija do Torina i nekada i sad

Photo by Karwai Tang/WireImage

U istoriji završnih turnira, bilo je zaista mnogo uzbudljivih mečeva, naročito finala. ATP Tur finale se nekada jednostavno nazivalo Masters. Počelo je sve još 1970. godine u Tokiju, najduže se igralo u Njujorku, u “Medison Skver Gardenu”, čak punih 13 sezona, od 1977. do 1989. godine. London je na brojci 11, sledeće godine imaćemo tamo poslednji turnir pred seobu u Italiju, tačnije Torino.

Mnogo toga se promenilo, uostalom kao i u samom tenisu, a koliko je sve to otišlo daleko najbolje svedoče reči bivšeg osvajača ovog tutnira, Stefana Edberga kojin je tačno pre 30. godina pobedio u velikom finalu Borisa Bekera.

Edbergove reči se možda ne podudaraju sa ovim što je Federer rekao o turniru.

“Ako se turnir smatrao velikim tokom osamdesetih, kada sam se takmičio sa Borisom Bekerom, Ivanom Lendlom, Džonom Mekinroom i Andreom Agasijem, sad je još veći. Osvojiti titulu u finalu 1989. posle izgubljenog prvog seta od Bekera bilo je veliko za mene, ne neki način tačka prekretnica u mojoj karijeri. Tačno 30 godina posle te moje titule, ATP Tur finale pretvorilo se u nešto grandiozno, mislim da sada ima još veći značaj za ovu mladu generaciju."

“Video sam tu transformaciju 2014. i 2015. kada sam bio trener Rodžera Federera, u obe godine kada je stigao do finala. Bio je blizu da doda još jednu titulu, na osvojenih šest. Sedeći u njegovoj loži imao sam uvid u to koliko se sve promenilo od mojih igračkih dana i koliko ovo znači osmorici koji su se kvalifikovali. Kako na terenu, tako i sve oko njega, nisam mogao da se otmem utisku kako je sada sve veće i bolje, od samih svlačionica i uslova za igrače, pa sve do transporta do mesta gde se sve ovo održava”, primetio je Edberg u kolumni za sajt ATP povodom 30 godina od osvojene titule.

Karavan ATP tur finala, za dve godine promeniće lokaciju i igraće se u Torinu. Biće to 16. grad domaćin završnih turnira. I ko zna kakvih promena će još biti, pre svega u samom tenisu.

Da, igraju i dublovi

Photo by Hannah Fountain - CameraSport via Getty Images

Naravno, kao i svake sezone, igraće u Londonu i osam najboljih dublova. I oni su podeljeni u dve grupe, i igra se po istom sistemu, svako sa svakim.

U grupi “Maks Mirnji” su Kevin Kravijec/Andres Mies, H. Sebastijan Kabal/Robert Farah, Žan Žulijen Roher/Orija Tekau i PjerIg Erber/Nikola Mau.

Grupu “Jonas Bjorkman” čine: Radživ Ram i Džo Salisburi, Ivan Dodig/Filip Polašek, Liukaš Kubot/Marselo Melo i Raven Klasen i Majkl Venus.

Svaka pobeda u grupi donosi 40.000 dolara a na kraju neporaženi šampioni mogu da zarade 533.000 zelenih novčanica.

Jasno je da ćemo imati i nove šampione jer ne učestvuju najbolji iz prošle godine, Majk Brajan i Džek Sok.