Srpski klubovi nisu dorasli Evropi ni u "sezoni kupanja"

Vojvodina je već ispala, TSC i Partizan su na pragu eliminacije, a nismo stigli ni do pola avgusta.

Brukom crno-belih u Azerbejdžanu zaokruženo je sumornih desetak dana domaćih ekipa na međunarodnoj sceni.

U tih desetak dana je ogoljeno svo naše decenijsko kaskanje za fudbalskom Evropom i u te četiri utakmice moglo je da se vidi baš sve što bi trebalo da se zna o vrednosti srpskog fudbala kao takvog i reputacije koju ima na evro sceni.

Tri srpska kluba sakupila su četiri poraza, samo dva data gola od njih i ono što je zajednička crta za sve je zapravo i najjači utisak – bili su upadljivo inferiorni naspram rivala kao da su sa druge strane bili Sevilja, Milan, Mančester junajted i protivnici tog ranga a ne tek prosečne i ispodprosečne evropske ekipe.

Partizan, TSC i Vojvodina su u tim utakmicama ličili na ekipe sa margine evro fudbala, na "simpatične" Letonce, Litvance, Farane, Estonce, Fince, pokazali su se kao one ekipe kojima se protivnici raduju kada ih izvuku na žrebu sigurni u prolaz dalje.

Tako je svih ovih godina, tako će biti i dalje dokle god smo ovakvi kakvi smo sa shvatanjem ove igre - svi će želeti srpske predstavnike za protivnike u evro kvalifikacijama.

Znaju sad i ti Letonci, Estonci, Azerbejdžanci, znaju i Islanđani da se sada može lako preko superligaških perjanica. Toliko smo ozbiljna fudbalska sila.

Scenario koji se mogao naslutiti

Foto: Starsport

Sunovrat je, ko je hteo da vidi, mogao da se nasluti.

Sa gotovo mizernim ulaganjima u igrački kadar, to se pre svega misli na TSC i Vojvodinu, bolje se nije moglo od učinjenog. Sve se događa sa razlogom. Sve je baš onako kako i treba da bude. Kako radimo, tako nam je.

Vojvodina je eliminisana već na prvom stepeniku, poražena je od viceprvaka Kipra Apoela u oba meča prilično lako (1:2, 1:2), dok je TSC još gore prošao protiv Brage.

Zvanično drugi najbolji srpski tim izgubio je prvi meč 3. kola kvalifikacija za Ligu šampiona 3:0 mada je čak i ovakav rezultat najbolje što se može izvući od svega što je u Portugaliji prikazao Lazetićev tim.

Ni igračima Brage verovatno nije bilo jasno da su imali toliko lagan posao protiv kluba koji je prvenstvo 12. najbolje rangirane lige u Evropi završio kao drugi.

Za Portugalce, samo jači trening.

Previše se očekivalo od kluba koji je sezonu počeo paljenjem agregata za struju

Foto: Starsport/Pedja Milosavljevic

Dolazimo i do tragičnog rezultata Partizana.

Bilo je, sećamo se, nekih vrlo neprijatnih evro blamaža crno-belih, brideli su obrazi mnogo puta ali ova protiv Sabaha je zaista nešto posebno.

Za stranice srama. Malo ko je uopšte čuo za Sabah do ovog leta, moguće samo zagriženi kladioničari.

Dovoljno je samo konstatovati da je Partizan poražen, igrački nadigran od tima koji postoji tek nepunih šest godina i prvi put igra u Evropi pa shvatiti kolike su zapravo razmere ove blamaže.

Kada je Milorad Vučelić imenovan za predsednika Partizana, Sabah kao klub nije ni postojao.

U duelu dva tima u četvrtak, Partizan je bio taj koji nije postojao na terenu.

Uostalom, možda se i previše očekivalo od kluba koji je sezonu počeo paljenjem agregata da bi stadion imao struju.

Foto: starsport/Srdjan Stevanoviæ

Da ne ispadne kako je sve crno, ima srpski fudbal priliku da se bolje pokaže jer su preostala još dva aduta da poprave stvari.

Dakle, ima nade.

Čukarički čeka poraženog iz meča Genk – Olimpijakos, u borbi za Ligu Evrope.

Crvena zvezda čeka rivale u grupi Lige šampiona.

Doći će, valjda, i ta jedna evro pobeda ove sezone.