Mislila je da je među favoritima za Oskara, pa doživela šok koji pamti ceo život: Danima sam plakala

Koliko god to nikada ne bi otvoreno priznali, glumci često biraju uloge imajući na umu krajnju nagradu. Ako publika ume da prepozna filmove koji su napravljeni s ambicijom da osvoje Oskare, logično je pretpostaviti da i glumci prepoznaju takve uloge čim pročitaju scenario. Ipak, to nikada nije egzaktna nauka, piše Farout magazin.

Objektivno gledano, Suzan Sarandon je tokom osamdesetih i devedesetih godina bila među najboljim glumicama svoje generacije. Bila je nominovana za Oskara pet puta, a osvojila ga je jednom, 1996. godine. Ipak, uprkos čak 17 nominacija, nikada nije osvojila nagradu Emi ili Zlatni globus.

Razgovori o sezoni nagrada sve se više kreiraju i podstiču iz samog Holivuda, budući da studiji i producenti troše milione dolara na kampanje za svoje filmove, glumce i različite tehničke kategorije. A to što vam prijatelji govore da ste gotovo siguran kandidat za nominaciju ne znači da će se to zaista dogoditi.

Iako je u tom trenutku već bila gotovo dve decenije u filmskoj industriji, Sarandon nije poslušala taj savet. Nakon što je, kako je kasnije govorila, pružila svoju omiljenu glumačku interpretaciju u karijeri u filmu "Bull Durham", u kojem je igrala sa Kevinom Kostnerom, bila je ubeđena više nego ikada da je pred njom veliki uspeh.

Za tu sportsku romantičnu komediju dobila je svoju prvu nominaciju za Zlatni globus u kategoriji najbolje glumice u mjuziklu ili komediji. Nagradu, međutim, nije osvojila. Ipak, njeno uverenje da bi u martu 1989. mogla da se nađe među kandidatima za Oskara postajalo je sve snažnije.

Kada su nominacije konačno objavljene, a njenog imena nije bilo među kandidatima, Sarandon je bila potpuno slomljena.

"Kada nisam bila nominovana, bila sam uništena. Bila sam trudna. Nisam planirala da radim najmanje godinu dana i želela sam da mi ta mala stvar pomogne da raspirim ono što oni stalno nazivaju trenutkom slave. Samo sam danima plakala. Bilo me je sramota zbog toga, ali bila sam toliko nesrećna", priznala je 1991. godine.

Sarandon je priznala da je "poverovala u celu priču koju je štampa napravila o njoj" i da je to bila velika greška.

Bila je uverena da joj je mesto među poslednjih pet gotovo zagarantovano, pa je činjenica da je potpuno izostavljena sa liste nominovanih ozbiljno poljuljala njeno samopouzdanje. Ipak, iz svega je izvukla važnu lekciju.

Da li je zaista zaslužila nominaciju? Iskreno, verovatno ne – ali ne zato što je njena gluma bila loša, već zato što je konkurencija te godine bila izuzetno jaka.

Teško da bi uspela da nadmaši Džodi Foster, koja je za film "The Accused" osvojila Oskara. Uz nju su među nominovanima bile i Melani Grifit za "Working Girl", Sigurni Viver za "Gorillas in the Mist", Glen Klouz za "Dangerous Liaisons" i Meril Strip za "A Cry in the Dark".

Kada se pogleda koliko je jaka bila konkurencija, postaje jasnije zašto Sarandon nije uspela da se probije među nominovane.