Odlazak najboljeg u istoriji

Vest da će Leb ove godine voziti samo na četiri relija obišla je svet brzinom munje, i to još pre nego što je on pred svojim navijačima obezbedio svoju devetu titulu. Francuz je odlučio da se povuče dok je na vrhu i to postepeno, i tako je napravio pravi potez. Svima je dao vremena da se naviknu da od naredne godine on više neće biti tu, a usput je pružio priliku svom nasledniku Sebastijanu Ožijeu da dođe do titule boreći se sa najvećim svih vremena.

Priča o Lebu, kojeg mnogi smatraju najboljim automobilistom svih vremena, a tu se misli generalno na ceo auto-moto sport, imala je veoma zanimljiv početak. Taj početak uopšte nije vezan za automobilizam, već nešto potpuno drugačije – gimnastiku. Ipak, čime god da se bavio, jedna stvar je bila zajednička, a to je uspeh.

© Citroën Racing 2013

Za razliku od većine automobilista, koji su od početka karijera bili na točkovima, Leb je imao drugačiji put. Krenuo je stopama svog oca, 12 godina se bavio gimnastikom, nanizao je četiri regionalne titule, a u šampionatu Francuske zauzeo peto mesto. Ipak, vrlo brzo gimnastiku je zamenio relijem, upisao se u program za mlade vozače, a iako tada nije bio najbolji među njima, upoznao je ljude koji su mu omogućili da prokrči put do zvezda.

U pitanju su bili Dominik Hajnc i Remi Moamose, koji su mu prvi pružili priliku u svom timu. Počeo je u raznim francuskim šampionatima, a potom je upoznao Danijela Elenu, kasnije suvozača koji je sa njim započeo vladavinu svetom. Tada niko nije mogao da predvidi da će taj susret promeniti istoriju auto-moto sporta. Posle trijumfa na jednom reliju, Francuska automobilska federacija je bila toliko impresionirana Lebom i Elenom da ih je bez razmišljanja 1999. godine prijavila za Reli Francuske.

© Citroën Racing 2013

Svoju priliku iskoristili su na najbolji način, a na tri runde u Svetskom reli šampionatu potvrdili su da će Leb biti velika zvezda. Iako je imao udes u Španiji, ostvario je trijumfe u klasi u San Remu i na Korziki, a potom došao i do titule nacionalnog šampiona Francuske. Sve to je bilo dovoljno da bi dobio Sitroen Ksaru, ali u privatnom timu Gija Frekvelina, a drugim mestu na Reliju San Rema ubedio je Sitroen da mu da priliku. Sve ostalo je istorija.

Te 2002. godine vozio je sedam relija za Sitroen, a u Nemačkoj je došao do prvog trijumfa u karijeri, a potom je i u narednih sedam godina dominirao na tom reliju. Već naredne sezone pokazao je da je klasa za sebe, pošto je daleko iza sebe ostavio svoje timske kolege i prave legende sporta – Kolina Mekrea i Karlosa Sainca. To mu je bila prva puna sezona u Svetskom reli šampionatu, ali niko nije verovao da će ona označiti početak nečega neverovatnog. Slavio je na tri relija, ali je morao da se zadovolji titulom vicešampiona, iza Petera Solberga, zato što mu je tim u Velikoj Britaniji naredio da ne rizikuje da bi obezbedio titulu u konkurenciji konstruktora.

© Citroën Racing 2013

Narednih godina Leb je nizao pobedu za pobedom, titulu za titulom. Niko nije mogao ni da pretpostavi da će postaviti toliko rekorda da je nemoguće predvideti kada će i uopšte da li će neko uspeti da ih nadmaši. Kada je započeo dominaciju u svetu relija, svi su čekali kada će dostići rekord Karlosa Sainca po broju pobeda, a to je učinio 2006. godine u Nemačkoj, i od tada nije stao. Taj rekord nadmašio je za neverovatna 52 trijumfa, što samo po sebi dovoljno govori.

Ono što je zadivljujuće, Leb je uvek težio da bude sve bolji i bolji. Posle svakog trijumfa želeo je novi, posle svake titule razmišljao je o narednoj. Na Reliju Korzike 2005. godine bio je najbrži na svim brzincima, što nikome pre njega, a ni posle nije pošlo za rukom na nekom reliju. Najbliži tome da ga skine sa trona bio je Miko Hirvonen 2009. godine, kada ga je Leb nadmašio za samo jedan bod.

© Citroën Racing 2013

Tada se Leb najviše namučio da bi došao do titule, ali sledeće godine je odgovorio neverovatnom dominacijom, sa osam trijumfa i ukupno 12 podijuma na 13 relija, bez ijednog odustajanja. Te godine osvojio je sedmu titulu i izjednačio se po tome sa Mihaelom Šumaherom i Valentinom Rosijem kojima je to pošlo za rukom u Formuli 1, odnosno kraljevskoj klasi Moto GP šampionata. Tu nije stao, bio je bez premca 2011. i 2012. godine, a potom najavio povlačenje i prelazak na stazu.

Ove godine sjajni Francuz se najmanje bavio relijem, ali je trijumfovao na Reliju Monte Karlo i u Argentini, i bio drugi u Švedskoj. Vozio je GT seriju zajedno sa Portugalcem Alvarom Parenteom, kao vozač svog tima, za volanom Meklarena, nekoliko trka u Porše Superkupu, a takođe je i trijumfovao na legendarnoj brdskoj trci Pajks Pik u Sjedinjenim Državama, uz novi rekord staze.

© Citroën Racing 2013

Ali, vratimo se na reli. Leb je do ovogodišnjeg Relija Francuske, koji se vozi od četvrtka do nedelje, ostvario 78 pobeda. Među njima je bilo iznenađujućih, teških i neverovatnih, a za devetostrukog svetskog šampiona jedna se izdvaja od svih. Za njega je to trijumf na Monte Karlo reliju 2003. godine, kada je pobedio svoje tadašnje timske kolege Mekrea i Sainca.

„Bila je to moja prva puna sezona u Svetskom reli šampionatu, sva trojica smo bili na podijumu, a u to vreme su se svi merili sa Saincom i Meklaom. Imati dvojicu šampiona za timske kolege je bilo pomalo zastrašujuće tada za mene. Ali, uvek smo imali sjajan odnos, čak i kada sam ja bio sve bolji i bolji u pogledu rezultata. Mnogo mi je to značilo, ali i Sitroenu“, rekao je Leb.

© Citroën Racing 2013

Zanimljivo, svoju najdražu bitku tokom cele karijere Leb je izgubio. Ona se desila na Reliju Novog Zelanda 2007. godine, kada ga je Markos Gronholm u Fordu pobedio za samo tri desetinke.

„Mark i ja smo na tom reliju vodili neverovatnu borbu, verovatno najbolju i najneizvesniju tokom naših karijera. Fantastično smo se provodili, ali je bilo i dosta tenzija, a na kraju je sve odlučeno tokom poslednjeg specijala i zaista je bilo neverovatno“, istakao je Leb.

Tokom cele karijere Leb je trijumfovao 78 puta, ukupno 116 puta je bio na podijumu, bio najbrži na 896 brzinaca i osvojion 1.619 bodova. Imao je samo 20 odustajanja, a jedno od njih bilo je na Akropolis reliju 2009. godine, na kojem je, kako kaže, imao najteži udes.

© Citroën Racing 2013

„Kao što je često slučaj, sve se desilo zbog nedostatka koncentracije u ključnom trenutku. Ni sam ne znam koliko puta smo se obrnuli, a prvo što sam uradio posle udesa bila je potraga za mojim telefonom. Obično ga stavljam u kutiju koja je prikačena na vrata, ali je problem bio što nisam mogao da nađem ta vrata. Taj incident je imao mnogo veće posledice nego što smo mislili da će biti slučaj, jer je usledio niz loših rezultata, ali na kraju smo osvojili titulu za jedan bod u Velsu“, naglasio je francuski automobilista.

U posebnom sećanju za Leba je ostao prošlogodišnji Reli Francuske, na kojem je osvojio svoju poslednju titulu svetskog šampiona, za sada.

„Mislim da nisam mogao da izaberem bolje mesto za taj posebni trenutak. Pred svojim navijačima sam osvojio svoju poslednju titulu, bar što se relija tiče. Bio je to emotivan trenutak, ali sam iznad svega bio ponosan što sam na takav način kompletirao ovu neverovatnu avanturu“, rekao je Leb.

© Citroën Racing 2013

Srećom po sve ljubitelje automobilizma, Reli Francuske označava samo kraj jedne avanture za Leba, a ne definitivni kraj. Naredna ga čeka već sledeće godine u Svetskom šampionatu turing automobila (WTCC) u kojoj će nastaviti saradnju sa Sitroenom, koja je već donela neverovatne uspehe, a izvesno je da će se oni nastaviti, ali na drugom terenu.

„Nikada se nisam kajao, znao sam da kraj ovog putovanja označava početak nove avanture“, rekao je Leb.