Crno ili belo grožđe: Jedna vrsta ima više antioksidanasa

O razlikama između crnog i belog grožđa, njihovom uticaju na organizam, varenju i namirnicama koje bi pojedine grupe ljudi trebalo da konzumiraju opreznije, Perišić je govorio gostujući u jutarnjem programu televizije Prva.

Crno grožđe ima jednu važnu prednost

Prema objašnjenju dr Perišića, tamne sorte grožđa sadrže više resveratrola, prirodnog biljnog jedinjenja iz grupe polifenola koje ima antioksidativna svojstva.

Ovaj sastojak nalazi se prvenstveno u pokožici bobica, a upravo je zbog njega crno grožđe često predmet istraživanja o mogućim povoljnim efektima na zdravlje.

"Crno grožđe je bolje jer se najveća koncentracija antioksidanasa nalazi ispod pokožice. U crnom grožđu ima više resveratrola nego u belom. Zato su crna vina bolja, mnogo bolja. Grožđe ima izuzetnu nutritivnu vrednost", objasnio je gastroenterolog.

Ipak, veća količina antioksidanasa ne znači da konzumiranje grožđa može samo po sebi da spreči određene bolesti. Njegove hranljive materije mogu biti deo uravnotežene ishrane, ali ne predstavljaju zamenu za lečenje.

Šta grožđe može da uradi za krvne sudove?

Govoreći o uticaju ove voćke na zdravlje krvnih sudova, Perišić je posebnu pažnju posvetio masnim naslagama koje se vremenom stvaraju na njihovim zidovima.

Prema njegovom objašnjenju, problem nastaje kada se u aterosklerotskim plakovima razvije upalni proces.

"Svi imamo masne plakove u krvnim sudovima. Svako ima takav masni plak nakon 30. godine. Ne bojim se plaka jer je opasan kada se upali. Ako je CRP normalan, to znači da plak nije upaljen. Grožđe sprečava upalu plakova. Imamo ih, ali neće uzrokovati upalu. To je suština grožđa", rekao je lekar.

CRP, odnosno C-reaktivni protein, pokazatelj je upale u organizmu. Međutim, njegova vrednost ne može se posmatrati kao jedini pokazatelj stanja krvnih sudova. Normalan CRP ne isključuje postojanje upalnih promena u aterosklerotskim plakovima.

Gastroenterolog je govorio i o uticaju grožđa na varenje, ističući da ova voćka može doprineti redovnijem pražnjenju creva.

"Ako pojedete pola grozda, imaćete savršenu stolicu", našalio se Perišić.

Zašto ne treba bacati koštice grožđa?

Mnogi prilikom konzumiranja grožđa izbegavaju koštice, ali Perišić smatra da ih ne treba automatski odbacivati.

Kako je objasnio, one sadrže korisne sastojke, a od njih se dobija i ulje koje se koristi u ishrani.

"Nikako nemojte izbegavati semenke. One sadrže veoma kvalitetno ulje sa omega-3 masnim kiselinama. U prodavnicama možete pronaći ulje semenki grožđa, kao i maslinovo ulje. Nemojte ih ispljunuti, progutajte ih", poručio je lekar.

Ipak, sastav ulja semenki grožđa nešto je drugačiji od onoga što bi se moglo zaključiti iz ove izjave. U njemu preovlađuje linolna kiselina, koja pripada grupi omega-6 masnih kiselina, dok omega-3 masne kiseline nisu njegov dominantan sastojak.

Grožđe sadrži i minerale poput magnezijuma i kalijuma, koji imaju važnu ulogu u funkcionisanju organizma. Magnezijum učestvuje u radu mišića i nervnog sistema, kao i u očuvanju zdravlja kostiju, dok je kalijum važan za normalan rad mišića, nerava i regulaciju krvnog pritiska.

Perišić je istakao i da grožđe može biti dobar izbor za jutarnju užinu.

"Oko 10 sati trebalo bi da pojedete malo grožđa. Ako želite da budete u formi, trebalo bi da jedete grožđe", savetovao je gastroenterolog.

mixphotos/Shutterstock

Ko bi trebalo da ograniči unos grožđa?

Iako sadrži brojne korisne materije, grožđe je bogato i prirodnim šećerima. Zbog toga osobe koje imaju problema sa regulacijom glukoze u krvi treba da vode računa o količini koju unose.

Perišić je posebno upozorio na osobe sa povišenim šećerom u krvi i insulinskom rezistencijom, a pomenuo je i hipertenziju.

"Ljudi sa visokim šećerom u krvi trebalo bi da izbegavaju grožđe. Crno je slađe. Osobe sa hiperglikemijom i insulinskom rezistencijom ne mogu da jedu grožđe, kao ni oni sa hipertenzijom", izjavio je.

Shutterstock/Body Stock

Ipak, ove preporuke ne treba shvatiti kao opštu zabranu. Osobe sa dijabetesom ili insulinskom rezistencijom uglavnom mogu da konzumiraju voće, ali je važno da količinu i raspored obroka prilagode svom zdravstvenom stanju i terapiji. Ni povišen krvni pritisak sam po sebi ne znači da grožđe mora biti izbačeno iz ishrane.

Kako bi pokazao koliko ova namirnica može da utiče na nivo šećera u krvi, lekar je ispričao i svoje iskustvo sa merenjem glukoze nakon obroka.

"Testirao sam se. Izmerio sam šećer u krvi nakon što sam pojeo 150 grama grožđa. Nivo šećera u krvi porastao mi je sa 6,7 na 15 i samo sam viknuo: 'Au!' Nakon dva sata gušterača dobro radi i vrednost se vraća u normalu. Kod zdrave osobe podstiče se brza regulacija. Taj se efekat veoma brzo reguliše", ispričao je Perišić.

Ovaj primer predstavlja lično iskustvo lekara, a ne rezultat kontrolisanog istraživanja. Reakcija organizma na unos šećera zavisi od brojnih faktora, uključujući zdravstveno stanje, količinu hrane i sposobnost organizma da reguliše glukozu.

Zašto lekar ipak bira belo grožđe?

Iako crnom grožđu daje prednost zbog većeg sadržaja resveratrola i antioksidanasa, Perišić je otkrio da ga sam ne konzumira u svim oblicima.

Posebno je pomenuo crno vino, koje mu, kako kaže, izaziva neprijatnosti u želucu. Zbog toga se češće odlučuje za belo grožđe.

"Ne pijem crno vino jer mi nadražuje želudac. Zato se uglavnom držim belog grožđa. Svako ko ima problema sa želucem trebalo bi da jede belo grožđe", rekao je gastroenterolog.

Ipak, to je njegov lični izbor i ne znači da je belo grožđe univerzalno bolji izbor za sve osobe sa stomačnim tegobama. Podnošljivost zavisi od vrste problema, količine pojedene hrane i individualne osetljivosti.

annasf83/Shutterstock

Od kog uzrasta deca mogu da jedu grožđe?

Gastroenterolog se osvrnuo i na ishranu najmlađih, posebno na pitanje kada se grožđe može uvesti u jelovnik beba.

Ova namirnica zahteva poseban oprez zbog mogućnosti gušenja. Cele bobice, zbog svog oblika i veličine, mogu predstavljati ozbiljnu opasnost za malu decu.

Prema rečima Perišića, grožđe se može uvesti tokom perioda dohrane, ali je važno da se prethodno pravilno pripremi.

"Grožđe bi trebalo da isečete na četiri dela od osmog meseca, odnosno dete može da ga jede od šestog meseca. Može da se uguši ako pojede celu bobicu, pa je izgnječite, ali od 12 meseci deca mogu normalno da ga jedu", objasnio je lekar.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da se maloj deci ne smeju davati cele bobice grožđa. Potrebno ih je prilagoditi uzrastu i sposobnosti deteta da žvaće, ukloniti koštice i iseći uzdužno na četiri dela ili potpuno izgnječiti.

Opasnost od gušenja ne nestaje automatski nakon prvog rođendana, pa je važno voditi računa o načinu pripreme i nadzirati dete tokom jela.

Grožđe može biti vredan deo raznovrsne i uravnotežene ishrane, a tamne sorte imaju prednost kada je reč o sadržaju pojedinih antioksidanasa. Ipak, to ne znači da je belo grožđe loš izbor niti da svi treba da jedu istu količinu.

Najvažnije je voditi računa o sopstvenom zdravstvenom stanju, individualnoj toleranciji i ukupnim prehrambenim navikama, a u slučaju postojećih zdravstvenih problema o ishrani se posavetovati sa lekarom.