Skener: Dobrodošli (nazad) u zemlju košarke

Ali ono nije došlo samo od sebe – heroji u dresu Srbije čvrsto su uhvatili svoju sudbinu i usmerili je ka nebu.

I najveći optimisti pre takmičenja gledali su na ’Orlove’ sumnjičavo i ispod oka, ali oni su dokazali drugima i sebi da se Srbija u košarci nikada ne sme potceniti.

Duel sa Francuzima doneo nam je emotivnu golgotu u poslednjoj četvrtini i pokazao je da naši momci imaju odvažnost i glavu šampiona – 90:85 u najboljem meču turnira.

Već je ustanovljena mala tradicija da protivnika tučemo njegovim najjačim oružjem, a sada smo u prvom poluvremenu odigrali odbranu iz udžbenika – moglo se videti da je protivnik skautiran do detalja i da u svakom trenutku svi tačno znaju gde treba da pokriju i kuda da se kreću. Zato je Srbija u tom delu igre preuzimala i pomagala pravovremeno, pa su Francuzi retko dolazili do otvorenih situacija i svedeni su na samo 32 poena.

Maestro Teodosić dirigovao je našim orkestrom, pa smo posle 20 minuta igre vodlili sa 14 poena razlike, uz lepršavu igru u napadu. Da nije bilo razumljive blage nervoze i promašenih nekoliko penala i zicera, prednost je mogla da bude i veća.

U drugom poluvremenu ’Trikolori’ su nam otupeli oštricu napada stavljajući Batuma na Teodosića, a pri tom je Gober izvanredno iskakao i udvajao na piku. ’Orlovi’ su zato upali u seriju bezidejnih napada, ali je odbrana i dalje vadila stvar, pa smo imali 15 poena viška pred poslednju četvrtinu.

Pet olako primljenih poena na startu poslednje deonice vratili su Francuze u život, rivali su tada dobili krila. Rafalno su sipali trojke sa svih strana, takva šuterska kanonada vredna je poređenja sa italijanskim zatrpavanjem koša Litvanije u polufinalu OI 2004. godine.

Batum, koji je bio prilično bled tokom turnira i morao je negde da ’eksplodira’, učinio je to baš protiv nas – ceo meč držao je svoju ekipu u igri, a u poslednjih deset minuta pridužili su mu se Furnije, Dijao i Ertel.

Svaki put kada je neki koš Srbije delovao presudno, Francuzi su imali odgovor. Ali znate šta? Imali smo i mi novi odgovor. Kažu da velike utakmice rađaju junake, a ovoga puta junak nije bio pojedinac, već tim. Ekipa Aleksandra Đorđevića bila je psihička stena – izdržali su naši momci 39 poena rivala u poslednjoj deonici, prebrodili su blagu paniku u odbrani, i odlučnošću i hrabrošću dobili su meč. Bjeličina hladnokrvnost, Bogdanovićevih deset poena za pet poslednjih minuta, Teodosićeva trojka, Krstićeva igra leđima, Kalinićev skok i penali, Simonovićeva tačka na ’I’...

Selektor Aleksandar Đorđević uspeo je da napravi hemiju koja je ekipu održala i u teškim trenucima, a igračka legenda na putu je da postane i trenerska – zbog savršenog tempiranja forme, zbog toga što su pod njegovim nadzorom Teodosić i Bjelica sazreli do kraja, zbog toga što je od Raduljice napravio centra za sadašnjost i budućnost, zbog toga što je do kraja verovao u Bogdanovića... Da navedemo neke od razloga.

I na kraju, hvala ’Orlovima’ što su nam doneli radost kakvu samo košarka može da donese i što su vratili magičnu igru tamo gde joj i mesto – u naš mozak i naša srca. A sada finale sa Amerikancima – izađite na teren i uživajte u svojoj nagradi. I te kako ste je zaslužili.

4 Miloš Teodosić Oduvek smo znali kakav vođa može da bude i kakav vođa jeste, a sada je svojoj lucidnosti dodao i povećanu dozu odgovornosti. Davao je koševe na sve moguće načine – prodorom, šutom iz driblinga, šutom iz mesta, čak je poentirao i na niskom postu. Još jedna partija za deset, Teodosić je legitimni kandidat za najkorisnijeg igrača turnira.

5 Marko Simonović Nije mnogo igrao (po statistici FIBA nije uopšte igrao?), ali u samom finišu je ostalo na njemu da dokrajči rivala. Pogodio je slobodno bacanje koje je rešilo sve dileme u vezi sa pobednikom, a nama omogućilo krike radosti.

6 Stefan Jović U odbrani je ponovo bio vrlo dobar i važi za jedno od otkrovenja ovog SP.

7 Bogdan Bogdanović Strpljivo je čekao svojih pet minuta, nije forsirao i to mu se isplatilo. Đorđević je ponavljao da je Bogdanović igrač za neizvesne završnice, a sada smo ponovo videli zašto – trojka, tri penala i dva veoma lepa prodora. Sve to u poslednjih pet minuta, sve to kada je našem timu očajnički bilo potrebno da neko ’izmisli’ poene i stane na put zahuktalim Francuzima. Bio je to Bogdanović, dečko koji ima sve karakteristike velikog igrača.

8 Nemanja Bjelica Završio je meč sa 10 poena, 7 skokova i 5 asistencija, ali ni navođenje tih podataka ne može do kraja da dočara Nemanjinu raznovrsnost i sveprisutnost na terenu. Četiri poena direktno je oteo Francuzima skinuvši dva puta loptu sa obruča, asistirao je Markoviću na zicer u vrlo važnom momentu u poslednjoj četvrtini i bio je nepogrešiv sa penala. Već je rečeno, ali valja ponoviti – Bjelica je lepak koji povezuje ekipu.

9 Stefan Marković Izabrao je idealan trenutak za svoj najbolji meč na šampionatu. Ubacio je 11 poena, uz 3 skoka i 5 asistencija, sjajno se kretao bez lopte, bio je pribran u organizaciji napada i izvrstan u odbrani.

10 Nikola Kalinić Odigrao je još jedan meč na visokom nivou, ali na kraju je sve stalo u ona dva bacanja na 16 sekundi do kraja. Iako je prethodno promašio oba penala, Kalinić je u najvažnijem trenutku meča stao na liniju i pogodio oba slobodna bacanja za 86:82. Meč je, ispostaviće se, tada prelomljen, a ne zaboravite da je Nikola pre tih penala pokupio nimalo lak skok.

11 Stefan Birčević Igrao je samo dva minuta.

12 Nenad Krstić Nije najbolje počeo meč, ali je u drugom poluvremenu bio pravi. Vezao je šest poena krajem treće deonice, kada smo se mučili da dođemo do koša, a u samom finišu dva puta je primio loptu da igra leđima ka košu i oba puta je završio brzo i efektno ne ostavljajući tako ’Trikolorima’ prostor za potpuni povratak u meč.

13 Miroslav Raduljica Još jedna u nizu njegovih odličnih partija – podigao je lestvicu visoko i ne namerava da je spusti. Njegov pogodak iz ’odbojke’ dok je leđima bio okrenut košu vrteće se na ekranima ovih dana. Svi znamo da je hteo da gađa koš, zar ne?

14 Raško Katić Nije ulazio u igru.

15 Vladimir Štimac Nije ulazio u igru.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)