Birali su druge – Od "Kengura" na 'ić' do kosovskih Albanaca

Jeste li čuli za Marka Marina? Oni koji su pratili Zvezdin šampionski pohod na tron Evrope sa setom se prisećaju Miodraga Belodedića, a deo ljubitelja fudbala zna da je disident i strelac najbržeg gola u istoriji Mundijala Hakan Šukur poreklom iz Prištine.

Roditelji su mu Albanci sa Kosova i možda je postojao koji promil šanse da postane jedna od legendi srpskog, umesto turskog fudbala.

Međutim, kada govorimo o fudbalerima sa srpskim korenima prvo nam na um padne Australija. Tomas Petar Rogić, ili skraćeno Tom Rogić jedan je od igrača koji igra za „Kengure“.

On je srpskog porekla i rođen je u Australiji pa otud ne čudi izbor da igra za zemlju u kojoj je rođen. Nešto je drugačija situacija sa Milošem Degenekom, igračem Jokohame koji je igrao za mlađe selekcije Srbije.

U trenutku dok je nosio dres "Orlova" u U19 selekciji Degenek se kako kaže, dvoumio. Kasnije se predomislio i sva je prilika da bi mogao da se nađe na spisku putnika za Mundijal.

Na ruku mu ide nekoliko dobrih partija, naročito poslednje u kojima se upisivao u strelce. Njegova Jokohama je pre desetak dana pobedila Nagasaki 5:2, a Degenek je dao peti gol.

Društvo bi u odbrani mogao da mu pravi i Aleksandar Šušnjar koji je u Srbiji igrao za Donji Srem do pre dve godine.

Šušnjar je takođe igrao za mlađe reprezentacije Srbije, ali se kao senior predomislio i sada igra za „Sokeruse“.

Da imamo „svoje“ i u zemlji svetskog šampiona pokazuje i primer već spomenutog Marka Marina koji je 2010. na Mundijalu ukrstio "koplja" sa Srbijom.

"Orlovi" su kao što znamo tada pobedili 1:0 golom Milana Jovanovića iz prvog poluvremena, a upravo je "Lane" tada ’upozorio’ Marina da vodi računa šta radi na terenu.

Marin je poreklom iz Bosanske Gradiške, ali su se njegovi preselili u Nemačku 1991. kada je Marko bio beba od dve godine.

Počev od 2004. prolazio je redom kroz mlađe selekcije „Elfa“ sve do 2008. kada je prekomandovan u prvi tim.

Našao se na spisku Joakima Leva za SP u Južnoj Africi i upisao 16 nastupa za Nemačku.

Jedno od poznatijih imena koje će nastupati na ovom Mundijalu, a srpskih je korena je i Danijel Subašić koji će braniti za Hrvatsku.

Subašićev otac je Srbin, a on je rođen u Zadru. Boje Hrvatske brani od 2009. i do sada je upisao 36 nastupa. Već je bio učesnik mundijalskog karavana u Brazilu.

Standardan je čuvar mreže Monaka od 2012. i sa „Kneževima“ je prošle godine osvojio titulu šampiona Francuske.

Dag je bio prvi pre Marina

I dok je on jedan od poslednjih primera koji još uvek igraju za drugi nacionalni tim, jedan od prvih takvih datira još iz 1974.

Mundijal je igran u Zapadnoj Nemačkoj, a za Australiju je tada igrao jedan Beograđanin po imenu Dragan Utješenović.

Rođen oktobra 1946. bio je izdanak posleratne generacije zemlje koja se gradila od "nule". Dok je igrao u Jugoslaviji bio je član OFK Beograda, u Australiji je igrao za srpski tim Futskrej Džast, ali i za njihov nacionalni tim od 1972. do 1976.

Za to vreme je stigao da upiše 61 nastup u dresu "Kengura".

Nešto mlađi Miodrag Belodedić je na klupskom nivou osvojio dva Kupa evropskih šampiona. Rođen je pre 54. godine i bio je naklonjen crveno-belim klupskim bojama, dok je reprezentativno branio crvenu, plavu i žutu.

Pre nego što je diktator Nikolae Čaušesku pao, on je prebegao u Srbiju, dok se posle pada Čaušeskua vratio u Rumuniju.

Da nije otišao u Srbiju, igrao bi na Mundijalu 1990. u Italiji, ali je to prvenstvo propustio. Osam godina kasnije, u Francuskoj će po prvi put jedan srpski igrač pre Marka Marina zaigrati protiv zemlje svog porekla.

Preki i Pižonov pogrešan izbor

Predrag Radosavljević je igrao za "zvezde i pruge" u dresu SAD, koje su sa nama bile u grupi pored Nemačke i Irana. Remi za infarkt sa Nemcima i dva minimalca protiv SAD (Komljenović) i Irana (Mihajlović) obezbedili su Jugoslaviji osminu finala i vodili do epskog okršaja sa Holandijom.

Zanimljivo je da je Radosavljević tokom osamdesetih uglavnom igrao mali fudbal po SAD, da bi tokom devedesetih potpisivao i za Everton i Portsmut u Engleskoj.

Još skoriji primeri od Belodedića su Zvjezdan Misimović, Milenko Aćimović i Zlatko Zahović. Misimović je čak i igrao za mlađe selekcije Jugoslavije do 2001.

Vladimir Petrović Pižon je kasnije otpisao njega sa spiska i Misimović je zaigrao za BiH, a Bosanci su u Brazilu po prvi put zaigrali na SP.

Zahovića posebno pamtimo po odličnom izdanju protiv Jugoslavije dok je igrao za Sloveniju, kad smo se posle nokauta i 0:3 vratili do 3:3 na Evropskom prvenstvu 2000. godine. Aćimović je takođe bio član reprezentacije podno Triglava.

Za Sloveniju su igrali još i Milivoje Novaković, Bojan Jokić i Branko Ilić, a nakon raspada stare Jugoslavije početkom devedesetih, pojedini su poput Milana Rapajića i Boška Balabana igrali za Hrvatsku krajem prošlog i početkom ovog veka.

Švajcarski Albanci i Šukur

Ratovi devedesetih su za mnoge mnoge bili mučni, iza njih je kasnije ostao gorak ukus koji traje do danas, ali je bilo i onih koji su uoči ili posle rata potražili utočište negde drugde.

Tako je stasala generacija Albanaca koji će od Valona Behramija i prve polovine dvehiljaditih do danas igrati za selekciju Švajcarske.

Behrami je recimo rođen 1985. godine u Kosovskoj Mitrovici, ali je prilično rano zadužio dres Švajcaraca i u njemu video tri mundijalska ciklusa.

O Đerdanu Šaćiriju se jedno vreme u Evropi pričalo kao o velikom potencijalu. Šaćiri je poreklom takođe sa Kosova i Metohije, iz Gnjilana i poslednjih dana smo bili svedoci priče gde je po društvenim mrežama ’kačio’ kopačke sa zastavom nepriznate države Kosova.

Granit Džaka je sada vezista Arsenala, još jedan Švajcarac albanskog porekla koji je doduše i rođen u Švajcarskoj, ali su mu otac i majka sa juga Srbije.

Iz Prištine su i Hakan Šukur i Ardijan Kozniku, prvi je postao legenda Turske, a drugi je igrajući za hrvatske klubove postao i član selekcije Hrvatske koja je 1998. bila treća u Francuskoj.

Poslednji na listi je Albert Bunjaku, koji je od prve polovine dvehiljaditih prošao kroz mlađe selekcije Švajcarske, 2010. bio u Južnoj Africi.

Istorija pamti još primera igrača koji su rođeni na teritoriji naše zemlje, ili sa njom imaju posredne veze, a da su birali da igraju za druge timove.

Neki od njih su imali više, neki manje uspeha. Iako je teško zamisliti, naročito kad je reč o Albancima zbog svega što se dešavalo devedesetih godina, mnogi od navedenih su makar teoretski mogli su da igraju i za Jugoslaviju, odnosno Srbiju.