Obiđite Veliku piramidu u Gizi, a da se ne pomerite sa mesta

Koristeći se 3D tehnologijom, kompanija "Scan Pyramids Project" omogućuje posetiocima da stave virtuelne naočare i krenu iz svoga doma na vođenu turu unutar Velike galerije, Kraljičine odaje, da se prošetaju drugim drevnim prostorijama koje turistima nisu dostupne pri klasičnoj turi.

"Zahvaljujući toj tehnici, možemo se teleportovati u Egipat u samu piramidu i to u grupi i s vodičem", kaže Mehdi Tajubi, jedan od voditelja projekta skeniranja piramida, koji je 2. novembra objavio otkriće velike i tajnovite šupljine u piramidi.

Japanski i francuski stručnjaci objavili su otkriće te praznine za koju još ne znaju čemu je služila, nakon dvogodišnjih istraživanja tog slavnog kompleksa piramida u Gizi. Pritom su se koristili tehnologijom poznatom kao mionska tomografija kojom se otkrivaju promene u gustoći unutar velikih kamenih struktura.

Sama šupljina nije vidljiva tokom virtuelne ture i pojavljuje se kao tačkasti oblak.

"Ono što je novo u virtuelnoj stvarnosti jeste to da više niste izolovani, već vas je nekoliko, u grupi ste, možete ići zajedno s porodicom. I možete dopreti do mesta do kojih uobičajeno ne možete u stvarnoj piramidi", kaže Mehdi.

Iako delimično osmišljeno kao zabavno iskustvo, "zajedničko uranjanje" u piramidu omogućava naučnicima da poboljšaju tehnologije kojima se koriste da istraže šupljinu u piramidi i njenu svrhu.

Foto: Thinkstock

Velika ili Keopsova piramida, koja se u antičko doba smatrala jednim od sedam svetskih čuda, izgrađena je za vreme vladavine faraona Keopsa između 2509. i 2483. pre Hrista.

Visoka 146 metara najveća je egipatska piramida u Gizi, predgrađu glavnog egipatskoga grada. Sve do izgradnje Ajfelovog tornja u Parizu 1889. Keopsova piramida smatrala se najvišom građevinom koju je u više od 4.000 godina sagradila ljudska ruka.

Iako postoje ulazi u piramidu i komore u raznim delovima, velik deo unutrašnje strukture bio je neistražen sve dok tim instituta HIP iz Francuske nije prodro u nju metodom koja se bazira na detektiranju miona.

Te elementarne čestice nastaju kad se svetlo izvan Sunčevog sistema, a emituju ga eksplodirajuće zvezde, bleštave nebule i susedne galaksije, sudare sa atmosferom Zemlje. Te čestice padnu na Zemljinu površinu i prođu kroz njene strukture, uključujući Veliku piramidu.

"Mionska tomografija zaista se poboljšala zahvaljujući tome što se koristi na piramidi i mislimo da će se primenjivati i na drugim poljima", kaže Tajubi.

Gledajući kroz 3D naočare, posetioci mogu da vide velike kamene piramide kao da su stvarne i prošetati se virtuelnim hodnicima, komorama i skrivenim prostorima. Tura uključuje i zvuke Kaira i njegovog bučnog saobraćaja koji se prigušuju kako se posetilac približava piramidi.

Odranije je poznato da se u piramidi nalaze tri velike komore, kao niz hodnika i prolaza, od kojih je najpoznatija 47 metara dugačka i osam metara visoka Velika galerija.

U Keopsovoj piramidi nalaze se prostori za koje naučnici veruju da su ih graditelji osmislili kako bi sprečili urušavanje građevine, tako što smanjuju pritisak teških kamenih blokova.

Iznad Faraonove komore, na primer, pet je takvih prostora. Jedan od vođa tima Hani Helal sa univerziteta u Kairu veruje da je šupljina prevelika da bi imala tu namenu, ali konačne zaključke ipak prepušta stručnjacima.