Gde se jede najbolji desert?

Sledi popis šest gradova nadaleko poznatih, između ostalog, i po svojim istorijskim poslasticama.

Lokum u Istanbulu

Ali Muhiddin Hacı Bekir bio je najpoznatiji od svih otomanskih poslastičara. U Istanbul je došao iz planinskog grada Kastamonua davne 1777. i u starom delu grada je otvorio poslastičarnicu u kojoj je nastao kulinarski dragulj.

Ta je fantastična poslastica u Turskoj poznata kao lokum, u većem delu svijeta znaju je pod engleskim nazivom "turkish delight", a u našim krajevima poznata je i kao ratluk.

I nakon više od dva veka stanovnici Istanbula i njegovi posetioci još uvek kupuju tu poslasticu u lancu poslastičarnica nastalom iz prve radnje starog majstora.

Središnja trgovina, nazvana po osnivaču Aliju Muhiddinu Hacıju Bekiru, smeštena je nedaleko od prodavnice začina, a ostale poslastičarnice nalaze se na aveniji İstiklal Caddesi, naspram hotela Pera Palace. Ukusna poslastica može se kupiti i u dekorativnim kutijama pa može biti odličan poklon za porodicu i prijatelje.

Foto: avlxyz/flickr

Čizkejk u Njujorku

Kolači od sira se na ovaj ili onaj način peku u Evropi od 15. veka. Međutim Njujorčani su od svoje verzije čizkejka napravili legendu. Besmrtnim ga je učinio poznati restoran Lindy’s koji je u predgrađu još 1921. otvorio Leo Lindman.

Verzija koja se još uvek servira, a planetarnu je popularnost postigla 40-ih godina prošlog veka, pravi se od kreme od sira, tvrdog šlaga, malo vanile i hrshavog keksa koji služe kao podloga.

Restoran Junior’s, koji je 1929. otvoren na Fletbuš aveniji u Bruklinu, a kasnije i u predgrađu grada, pravi svoju posebnu, proslavljenu verziju kremastog kolača sa korom od graham krekera.

Foto: avlxyz/flickr

Gelato u Firenci

Dva firentinska renesansna majstora zaslužna su za nastanak poznatog i talijanskog sladoleda kakav danas poznajemo. Prvi je Rugeri, uzgajivač pilića, koji je u istoriji ostao zapisan kao tvorac sorbeta posluženog Katarini Medici, a drugi je Bernardo Buontalenti, poznat po zaleđenom desertu s voćem, baziranom na poslastici zabaglione koja se pravi od mućenih jaja, šećera i slatkog vina.

Naručite li sladoled u Italiji, pitaće vas želite li panna (šlag), a dobar je odgovor 'si'. U Firenci svoj sladoled shvataju ozbiljno i vlada veliko rivalstvo među proizvođačima koji se takmiče ko će napraviti kremastiji i svežiji gelato.

Od mnogih treba izdvojiti Gelateriju dei Neri, u kojoj se mogu naći mnogi jedinstveni ukusi poput gorgonzole, kao i Gelateriju Vivoli te Grom, koja koristi organske sastojke.

Foto: avlxyz/flickr

Gula melaka u Malaki

Napravljen od skroba i šećera palme sago i kokosovog mleka, taj tradicionalni desert teško je pronaći bilo gde drugde osim u njegovoj postojbini, pokrajini Malaka u Maleziji.

Grad pokrajina na jugu te države slikovito je odredište poznato po svojoj lučkoj prošlosti i prepoznatljivoj kuhinji. Poznat i pod imenom sago gula melaka, taj se desert može pronaći u malezijskim restoranima, posebno u Malaki, a jednostavno se može napraviti i kod kuće.

Foto: Le ciel azuré/flickr

Vafli u Gentu

Siguran način da u Belgiji razlikujete turiste od domaćih je način na koji konzumiraju popularne vafle. Pravi Belgijanci nikad neće naručiti tu poslasticu sa slatkom mućenom pavlakom, čokoladom ili drugim dodacima, sa izuzetkom nekih vrsta voća - belgijski ili 'briselski' vafli jedu se tek sa dodatkom maslaca i šećera u prahu.

Najpoznatija pekara u najromantičnijem belgijskom gradu Gentu zove se Etablissement Max, a vodi je Iv Van Maldegem, čija se porodica bavi tim poslom više od 120 godina.

Foto: Jorge BRAZIL/flickr

Pastel de Nata u Lisabonu

Uz svaki zalogaj portugalskih slatkiša ide i deo istorije. Portugalska industrija se uzdigla kada su Arapi upoznali tu zemlju sa šećerom. U srednjem veku prodavali su se slatkiši pod nazivom doces conventuais, što u doslovnom prevodu znači samostanski slatkiši.

Najpoznatiji od njih bili su pastel de nata, kremasti kolači na bazi jaja. Od 1837. najpoznatije pastel de nata pravi poslastičarnica Antiga Confeitaria de Belém.

To su korpice od svežeg testa punjene kremom i pečene na 200 stepeni. Da bi dobili savršenu zlatnu koru i poseban ukus, uz izvornu recepturu, daje i lagani dodatak cimeta.