Srebrno jezero: budućnost turizma

Na samo 120 kilometara od Beograda, dva kilometra od Velikog Gradišta, nalazi se Srebrno jezero, jedno od najlepših u Srbiji. Nekada je bilo rukavac Dunava, a sada je zatvoreno dvema branama. Bogato je ribom (som, smuđ, šaran, amur) i pominje se u Ginisovoj knjizi rekorda jer je iz njega izvađen najveći šaran, težak oko 44 kilograma. Uslovi za sportove na vodi su idealni.

Srebrno jezero je jedno od najpoznatijih turističkih izletišta u Srbiji. Ima lepe peščane plaže, hotel i kamp pored jezera. Dugačko je 14 kilometara, prosečne širine oko 300 metara.

Da bi se priobalje ramskog rita zaštitilo od podzemnih voda, 1971. godine rukavac koji je obilazio oko rečnog ostrva pregrađen je nasipom u gornjem toku kod sela Zatonja, pa je tako nastalo jezero. Zahvaljujući snažnim pumpama u jezeru je nivo vode stalno niži od Dunava i obezbeđuje dotok sveže vode. Na svom podzemnom putu voda se filtrira kroz brojne peščane dine što omogućava da bude besprekorno čista i bistra. Hladovina bagremove šume i prijatna klima, čine boravak na jezeru nezaboravnim. Okolina jezera je pogodna i za lov, tako da se mogu uloviti srne,divlje svinje, zečevi, fazani, lisice, guske.

S druge strane jezera, preko puta plaže, osim ribolovaca nalazi se i veliki broj vikendica izgrađenih između bagremovog drveća, pa je zbog toga ovo vikend naselje dobilo naziv Beli bagrem.

Pored kupanja, pecanja i romantičnih večernjih šetnji obalom jezera, turisti mogu da posete i neke od brojnih arheoloških lokaliteta u okolini jezera. Najbliži su im stari grad Ram, 17 kilometara uzvodno Dunavom od jezera, dok se 18 kilometara nizvodno na ulazu u Đerdapsku klisuru nalazi tvrđava Golubački grad.

Sve ovo čini Srebrno jezero jednim od najznačajnijih prirodnih resursa za razvoj turizma. Uključivanjem privrednih i vanprivrednih delatnosti koje su od interesa za razvoj, ova privredna grana mogla bi da postane jedan od generatora razvoja Srbije. Na ulasku u novu eru turizma, Srbija je, s jedne strane suočena sa potrebom za revitalizacijom svoje turističke ponude, a s druge, sa potrebom za boljim iskorišćavanjem netaknutih atrakcija i oblikovanjem novih turističkih proizvoda.

Naša investicija u svetlu makroturističkih aspekata i domaćeg pravnog i faktičkog okruženja

Sanja Žarković, MSc, PR Manager

Turizam je nesumnijivo strateški važna privredna grana, koja ne samo da doprinosi ekonomskom razvoju države, već može biti od suštinske važnosti za promenu svesti koju Evropa i svet imaju o Srbiji.

Srbija ima lepu priliku da zahvaljujući atraktivnim prirodnim resursima, povoljnim klimatskim prilikama i srdačnošću i neposrednošću stanovništva zauzme veoma primetno mesto na svetskim turističkim kartama.

U prilog ovoj, skeptici bi rekli, smeloj tvrdnji,idu godine koje su iza nas, naročito u periodu nakon političkih promena u 2000. godini,kada su prihodi od stranih gostiju zabeležili veliki rast, čime je turizam zauzeo jednu od liderskih pozicija u privredi naše zemlje.

Ilustracije radi, u 1999. godini prihod Srbije od turizma iznosio je 17,9 miliona dolara, dok je već 2002. godine zabeležen ogroman rast prihoda, koji je dosegao 77 miliona dolara.Međutim, ono što u ovom trenutku nedostaje da bi turizam u Srbiji doživeo željeni zamah, jeste, u prvom redu, neznatnost ili zanemarljiv broj domaćih i stranih greenfiled, greyfield i brownfield investicija koje bi doprinele bržoj rekonstrukciji i revitalizaciji postojećih turističkih kapaciteta i izgradnji novih kapaciteta.

Ovakvih investicija, očigledno, za sada nema dovoljno, a razlozi su brojni.

Pre svega, odbijajući faktor prepoznajemo u okolnosti da investitor, zbog režima državne svojine, ne može računati na sticanje svojine na zemljištu na kojem planira izgradnju, već, u najboljem slučaju, na dugoročni zakup od 99 godina, što je stranom investitoru jako teško objasniti.

Dalje, zemljištu koje je urbanističkim planovima predviđeno kao zemljište za izgradnju turističkih resursa, često nije promenjena namena u građevinsko zemljište, pa se zakupac takvog zemljišta nalazi pred novim velikim problemom, promene namene poljoprivrednog ili šumskog zemljišta u građevinsko.

Tu se investitor, koji je već odavno platio zakupninu, suočava s novim troškom, naknadom za promenu namene zemljišta, koja se pak odobrava primenom zakona koji nisu kompatibilni i u bitnim mestima isključuju međusobnu primenu.

Kada prevaziđe i ovu prepreku, investitor shvata da su mogućnosti poboljšanja ili proširenja kapaciteta infrastrukture (snabdevanje strujom i vodom, putna mreža, odvoženje otpada) jako skromne i opet, zbog važećih propisa, koji su doneti u vreme kada turizam nije bio proklamovan kao delatnost od prvorazrednog državnog značaja, moguće jedino uz natčovečanske napore.

Dalje slede uobičajeni, manji ili veći, problemi vezani za izdavanje građevinske dozvole, angažovanje izvođača, nadzor nad izvođenjem radova, pronalaženje kvalitetnog osoblja za rad u turističkim objektima i slično, ali to su inače problemi sa kojima se suočavaju investitori svuda u svetu.

S druge strane, kao ograničavajući faktor razvoja ove privredne grane jeste loša slika koju je Srbija ostavila u svetu, i prouzrokovala stvaranje nepovoljne klime za nova ulaganja u turistički sektor.

Kada se osvrnemo oko sebe i pogledamo šta su naši susedi preduzeli u pravcu otklanjanja zajedničkog negativnog nasleđa društvene i državne svojine, te manira socijalističkog samoupravnog sistema, uočavamo da je Republika Makedonija privatizaciju u sektoru turizma završila još 2004. godine, uz veliku državnu kampanju koja je pokrenuta u Evropi i Aziji predstavljajući Makedoniju kao “investicioni raj’’.

Republika Hrvatska je dosta izdvojila za revitalizaciju i restruktuiranje turističke privrede, ali, s druge strane, nije morala praviti pionirske korake jer je već davno identifikovana kao turistička destinacija na svetskim mapama, tako da sada preko 85 odsto društvenog prihoda ostvaruje od noćenja stranih turista, pretežno od Nemaca, Italijana i Slovenaca, prilagođavajući svoje poslovanje potrebama turista zapadno evropskih zemalja koji su navikli na “shortbreaks’’ odmore umesto dosadašnjih 7-dnevnih ili 14-dnevnih aranžmana.

Srbija ima cilj da kroz turizam, kao nezaobilaznu strateški pozicioniranu privrednu granu,izrazi svoj ponos i identitet, jer turizam za Srbiju predstavlja savremenu, ali ne i novu pojavu, čega moramo biti svesni.

Razvoj ove privredne grane zaista će početi onog trenutka kada se steknu tri osnovna uslova za turističko kretanje: slobodno vreme, višak novca potreban za bavljenje turizmom i neophodna infrastruktura.

Opština Veliko Gradište (Srebrno jezero) poseduje značajne prirodne i turističke resurse,sa istorijskim lokalitetima u okolini, tranzitnim položajem i položajem koji omogućava izlazak na Dunav, što joj daje realne šanse za dobro pozicioniranje na turističkom tržištu, a samim tim i potencijal za razvoj.

U dosadašnjem privrednom razvoju opštine, turizam nije bio tretiran kao strategijska grana, niti su u njegov razvoj ulagana značajnija sredstva.

Stoga je razumljivo što ni prihodi od turizma nisu učestvovali u ukupnim prihodima opštine i razvoja ovog kraja, što bi u određenoj meri olakšalo investitoru direktna ulaganja u izgradnju kapaciteta različitih sadržaja.

Razlozi za dodatne napore koji nas kao investitora očekuju su brojni, od formiranja i uvođenja destinacije na mapu Srbije, do stvaranja zasebnog turističkog segmenta Srbije.

Od suštinske važnosti je redefinisanje imidža Srbije u svetu, a to jedino možemo sprovesti kao tim kroz ovakve projekte.

Inostrani gost očekuje od destinacije mir i tišinu, očuvanu prirodu, atraktivne sportske i rekreativne sadržaje, kvalitetne wellnes i spa programe, specijalizovane restorane i visok kvalitet smeštaja.

Takođe, ovakav gost traga za atraktivnom lokacijom, a Srbija jeste dovoljno atraktivna, jer životni ciklus turističkog proizvoda zemalja u okruženju je već prošao određene faze i u opadanju je.

Odgovarajuća strategija odnosa sa javnošću i inteligentno kreirani marketing ciljevi, zasnovani na temeljno urađenoj situacionoj analizi i strategiji, neminovno doprinose rastu, razvoju, popularizaciji destinacije i zauzimanju primarne pozicije na tržištu Srbije i šire, a Silver Lake Investment jeste u stanju da ovako visoko postavljene ciljeve i dostigne.

Kompleks predviđa

• Hotele visoke kategorije
• Vile i apartmanska naselja
• Zone zabave
• Golf teren
• Sportske terene
• Bazene
• Marinu
• Zone sporta, rekreacije, zdravlja i lepote

Investitori i izvođači projekta

Silver Lake investment d.o.o. – privredno društvo, osnovano je 11. novembra 2006. godine sa ciljem realizacije i praćenja izvođenja projekta turističko-kongresnog i sportsko-rekreativnog centra Silver Lake Resort na Srebrnom jezeru. Osnivač ovog privrednog društva je NCA Investment Group d.o.o., osnovan godinu dana ranije. Osnovna delatnost NCA Investment Groupa su investicioni poslovi. Implementaciju projekta radili su arhitekte i internacionalni planeri kompanije Krause Bohne iz Nemačke, a turistički projekat kreiran je u saradnji sa Creatopom iz Nemačke.

Planirani izgled hotela 4*

Zamišljen je kao odmaralište kategorije 4*, zasnovan na posebnom konceptu arhitekture, ambijentalnog uređenja, kao i mnoštva ponude i kvaliteta usluga. Hotel je prilagođen na porodicama s decom, kao i parovima koji su posvećeni sportu i rekreaciji u letnjem periodu, onima koji vode računa o svom zdravlju kao i poslovnim ljudima u zimskom periodu. Širina ponude i integrisani, komunikativni koncept prostora pred-stavljaju novinu u jugoistočnoj Evropi.

Planirani izgled hotela 5*

Luksuzni hotel 5* imaće sličnu namenu kao Danubia park hotel, ali usmerenu na viši standard. Biće pozicioniran i otvoren prema Dunavu, tako da će ambijentalni doživljaj reke budućim gostima predstavljati odlučujući element u odabiru hotela. Predvideli smo veliki deo za Wellness – Fitness centar, centar za kongrese i manifestacije i balsku salu za najsvečanija slavlja, a neizbežni su i tereni za golf.

Intervju: Dragan Petrović, generalni menadžer silver lake investmenta

Nova tačka na turističkoj mapi

Relativno pust i neizgrađen prostor oko Srebrnog jezera za nekoliko godina će vrveti od turista, ali i od impresivnih objekata koji će svojim sadržajem gostima obezbediti apsolutan užitak i jedinstveni doživljaj.

Osim luksuznih apartmana i vila, sportsko-rekreativnih objekata, uređene obale, ribnjaka i maštovitih restorana, na placu većem od 320 hektara naći će se i hoteli sa četiri i pet (svetskih) zvezdica. Dragan Petrović, generalni menadžer Silver Lake Investmenta, kaže da će izgradnja teći postepeno i da će svaka faza davati sve atraktivnije sadržaje. Cilj je, ističe, da se kvalitetna ponuda razvija, a da turizam ni u jednom trenutku ne stagnira.

“Cilj je oživeti turističku destinaciju, a to možemo samo ako boravak na Srebrnom jezeru omogućimo svim kategorijama – od skromne do elitne klijentele, tako da će svaki gost u budućem Silver Lake Resortu uspeti da zadovolji svoje želje i odmor prilagodi svojim potrebama”, navodi Dragan Petrović.

Sa izgradnjom počinjemo 1. novembra, kada krećemo sa radovima “garni” hotela sa četiri zvezdice, sto soba i kongresnim dvoranama, i još jednim hotelom sa tri zvezdice, dvesta soba, tržnim centrom i kongresnim dvoranama. U istoj fazi planiramo izgradnju “market placea”,zatvorenog trga sa amfiteatrom, u kome će biti smešteni tržni centar, restorani, kuglana, pivnica i niz drugih sadržaja koji će garantovati odličan provod i zabavu. Golf teren, koji se prostire na više od 100 hektara zemljišta, biće urađen iz više faza (18 rupa sa mogućim proširenjem na 36) i namenjen domaćim i međunarodnim takmičenjima. Kruna svega je luksuzni hotel sa pet zvezdica. Prema mojim prognozama, kompletan projekat bi trebalo da bude gotov najkasnije do 2015. godine, a tada ćemo se pobrinuti da se Srebrno jezero nađe na samom vrhu turističke ponude u Srbiji.

“VREME”: Koliko gostiju bi mogao da primi takav kompleks?

DRAGAN PETROVIĆ: U periodu najveće posećenosti, koja traje od 10. jula do 15. avgusta, na plaži Srebrnog jezera dnevno boravi oko 5000 ljudi. Mi želimo da taj broj udvostručimo ili utrostručimo. Što se tiče gostiju koji dolaze na odmor, planiramo da za sedam godina ovde imamo tri hiljade ležajeva. To ćemo postići upravo izgradnjom nekoliko manjih hotela. Svojim gostima, bilo da su iz Srbije, ili inostranih zemalja, nudimo atraktivnost, udoban enterijer i besprekornu uslugu. Takođe, kada napravite spoj bogate prirode i zabavnih sadržaja, Srebrno jezero će imati zadovoljnog gosta kome se pruža mogućnost da odmor provede i opušteno i konstruktivno, i ono najvažnije – može se odmoran i zadovoljan vratiti kući.

Šta će biti u ponudi za goste van sezone?

Iskustvo govori da Srebrno jezero “živi” u periodu od 1. maja do 1. oktobra, već sada, izgradnjom samo nekoliko objekata, ta granica je pomerena na period od 1. aprila do 1. novembra, što je i bio naš cilj. Jedan od naših aduta je razvijanje kongresnog turizma, čijim ćemo se razvojem posebno pozabaviti, i doprineti da kompleks bude aktivan tokom cele godine. Drugi adut je blizina prestonice. Srebrno jezero je udaljeno od Beograda na svega 120 kilometara, do Požarevca stižete auto putem Beograd–Niš, i ostaje vam mali deo puta koji je odličan. To praktično znači da za manje od sat i po vremena iz Beograda možete stići do Srebrnog jezera i tu napraviti jednodnevni izlet, ili provesti vikend. Problem je u tome što Srebrno jezero još nije prepoznato kao turistička destinacija. Agencija Stratedžik marketing je za Silver Lake Investments uradila istraživanje prepoznatljivosti Srebrnog jezera kao turističke destinacije. Prema rezultatima istraživanja, jezero je do pre tri godine imalo svega 0,01 odsto prepoznatljivosti u tom smislu. Sada, nakon što smo preuredili i počeli da radimo na izgradnji njegovog turističkog imidža, već dva odsto ispitanika je došlo na jezero i odatle se vratilo kući zadovoljno. Računamo da ćemo dobrim tempom rada svake naredne godine za po nekoliko procenata povećavati prepoznatljivost jezera kao turističke destinacije, a istovremeno i njegovu posećenost.

Ideja je i da se do jezera skrenu brodovi koji plove Dunavom?

Da. Plan je da se na Dunavu napravi pristanište za strane brodove, čime se tokom proteklih nekoliko decenija nije bavio niko u ovom delu Srbije. Nijedan od oko 650 brodova, koliko ih godišnje prođe ovuda, ne zastane uz naše obale, već samo nastavi dalje. Želimo da oni dođu ovamo i da time destinacija još više dobije na značaju. Naravno, mislili smo i na one koji imaju čamce i brodove. Za njih je već izgrađen jedan krak marine predviđene master planom, a u skladu sa interesovanjem biće napravljeni i treći i četvrti krak.

Kako se u Velikom Gradištu gleda na ovaj projekat i ima li razumevanja od strane lokalne zajednice za ovako impresivan plan razvoja turizma na tom području?

Interesi su obostrani. Opština nama pomaže oko infrastrukture, a mi njenim stanovnicima dajemo radna mesta. S druge strane, jednoga dana, kada sve ovo oživi, turista neće provoditi svoje vreme samo na jezeru nego će otići i u Gradište, ili može brodićem do Golupca, takođe ima mogućnost da obiđe čitavo Donje Podunavlje. To je šansa da pomalo zapostavljeni turistički lokaliteti, poput Viminacijuma, Golubačke tvrđave i Lepenskog vira dobiju šansu.

Golubac

Tvrđava Golubac predstavlja jedan od najbolje očuvanih utvrđenih srednjovekovnih gradova u Srbiji. Nalazi se na stenovitoj padini, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, a svojim najnižim delom malo ulazi u Dunav. Veruje se da je sazidana početkom trinaestog veka. Sastoji se od dugačkih zidina nepravilnog oblika, koje povezuju devet masivnih kula. U istoriji su se u vladavini Golupcem smenjivali Mađari, Srbi, Austrijanci i Turci. Uprkos mnogim velikim bitkama koje su se ovde odigrale, Golubac je i danas u prilično dobrom stanju i predstavlja veoma interesantan lokalitet.

Viminacijum

Viminacijum se nalazi na trinaest kilometara od Požarevca, u ataru sela Stari Kostolac i zauzima površinu od oko dvesta hektara. Nastao sredinom prvog veka nove ere, bio je vojno-politički i ekonomski centar i glavni grad rimske provincije Mezije, koji je posetilo devet imperatora. U trećem veku dobija pravo kovanja vlastitog lokalnog novca, a svoj procvat, u ekonomskom i kulturnom smislu, Viminacijum doživljava u vreme dinastije Severa. Ono što Viminacijum čini jedinstvenim jeste činjenica da je, pored Karnuntuma u blizini Beča, jedini rimski grad koji nije naknadno naseljen. Na čitavom prostoru Rimskog carstva postojalo je četrdesetak sličnih legijskih utvrđenja ali se danas na njima nalaze veliki gradovi – London, Majnc, Pariz ili Beograd – tako da iskopavanja nisu moguća.

Manastir Nimnik

Na putu Požarevac–Gradište, a jugoistočno od sela Kurjača, na tri kilometra udaljenosti od puta,u hrastovoj šumi, leži manastir Nimnik. To je stari Marijanski manastir, posvećen Prenosu moštiju sv. oca Nikolaja (letnji sv. Nikola). Predanje pripisuje ktitorstvo manastira Nimnika srednjovekovnom vlastelinu, knezu Bogosavu, koji je živeo u doba kneza Lazara. Sadašnja crkva manastira Nimnika zidana je običnim, neobrađenim kamenom sa primesama obrađenih kamenih blokova. Jedan deo građevinskog materijala potiče sa rimskog nalazišta Viminacijuma, o čemu svedoče i uzidani fragmenti kapitela jednog mermernog stuba sa lepom ženskom glavom, bujne rastrsene kose, sa razdeljkom. Stub je poslužio neobaveštenima kao izvor verovanja da je to lik i glava deteta koje su hajduci ubili jer nije htelo da im pokaže crkvu Nimnik. Ikonostas je takođe skroman,broji svega 13 ikona. Njihova vrednost je u kvalitetu, starini i umetnikovoj ruci koja ih je radila, a prepoznatljiv je rumunski uticaj u pravoslavnoj ikonografiji.

Lepenski Vir

Lepenski vir je mezolitsko i neolitsko nalazište na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri. Prve arheološke iskopine su urađene 1965. godine, a najznačajnije 1967, kada su pronađene mezolitske skulpture. Sa iskopavanjem je završeno 1971. godine kada je nalazište preneseno29,7 metara naviše da bi se izbeglo potopljavanje lokaliteta. Glavni rukovodilac istraživanja ovog lokaliteta je bio profesor dr Dragoslav Srejović.

Manastir Tuman

Po predanju, podigao ga je Miloš Obilić u prvoj polovini XIV veka. U Kočinoj krajini i u Prvom srpskom ustanku manastir je imao važnu ulogu pa su ga po njihovoj propasti Turci spalili i razorili. Obnovljen je tek u doba kneza Miloša Obrenovića. Sadašnja crkva, zidana na temeljima starog manastira, potiče iz 1924. godine.

Po arhitekturi i dekoraciji predstavlja vernu kopiju crkava moravske škole. Unutrašnjost je potpuno živopisana i obnovljena 1993. godine te je zasijao punim sjajem. Stil živopisanja podseća na onaj u oplenačkoj crkvi. Tuman je 1966. godine postao ženski opštežiteljni manastir.

INTERVJU: ŽIVOSLAV LAZIĆ, PREDSEDNIK OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE

Početak nove istorije

“Gradište mora da napreduje bar tri-četiri koraka, moramo da budemo jedna od najatraktivnijih opština za investiranje. Možda mi kao lokalna samouprava ne možemo mnogo da uradimo, ali mislim da je važno da svi skupa uradimo ponešto”

“VREME”: Kakav je značaj ovog projekta za samo Veliko Gradište i njegove stanovnike?

ŽIVOSLAV LAZIĆ: Ovakav jedan projekat menja istoriju i menja geografiju Gradišta. Kada pogledate master plan ovog projekta i kada vidite šta je sada, šta će biti, a tek kad pogledate šta je tu bilo, onda zaista vidite da se geografija promenila. Istovremeno, menja se istorija Gradišta, koje je jedno malo, romantično mesto koje je imalo i do sada svoju istoriju. Tokom1908, pre tačno sto godina, u vreme carinskog rata, odavde se izvozilo žito. Jedina veza Srbije sa svetom u to vreme bilo je Gradište koje je iz tog vremena povuklo jednu finu građansku tradiciju, imamo 100 godina staro pevačko društvo, 125 godina staru gimnaziju, i mnogo toga lepog. To je mala varošica u Srbiji, ali smo drugi grad po redu u Srbiji koji je dobio električno ulično osvetljenje, bilo je mnogo trgovaca, mnogo ljudi koji su dolazili ovde zbog Dunava, mnogo Čeha, Jevreja, koji su ovde živeli.

Na koji način projekat Silver Lake menja istoriju Gradišta?

Projekat menja istoriju, jer je vreme prolazilo, Gradište je počelo da biva tipično gastarbajterski kraj. Dokraja osamdesetih godina prošlog veka, ovde je postojalo nekoliko firmi. Najpoznatija od njih je bila Moda Mirjane Marić, za proizvodnju kožne konfekcije i trikotaže. Postojao je i jedan pogon Crvene zastave, pa zato ovde dolazi na jezero puno Kragujevčana. Kada je počeo raspad države i tržišta, kada su se raspadale fabrike, masovno se bežalo odavde, iako je i pre bilo puno gastarbajtera. Sve to je u Gradište dovelo do problema jer se živelo isključivo od dotacija. Naš projekat menja istoriju jer imate investiciju koja će doneti nova radna mesta. Prosto, struktura je potpuno promenjena. Za ovako visoku klasu turizma,zaista više nije dovoljno imati samo kadrove sa srednjom stručnom spremom. Trebaće nam i vrlo visoko-obrazovani kadrovi. To je ono što svakako menja i geografiju i istoriju Gradišta.

Kako ćete privući obrazovane kadrove?

U našem srednjoškolskom centru imamo obrazovni smer konobar-kuvar, ali odatle izlaze loši kadrovi jer,da se razumemo, tu se upisuju deca čije je obrazovanje inače manje. Odmah smo se odlučili za rešavanje problema, pozvali smo ugostitelje i razgovarali o tome šta je to što mi možemo da uradimo. Možda mi kao lokalna samouprava ne možemo mnogo da uradimo, ali mislim da je važno da svi skupa uradimo po nešto. Ideja je da nekako afirmišemo tu priču, dana početku školske godine zovemo decu koja su osmi razred, da im stavimo do znanja da ih, ako se odluče za ugostiteljstvo, odmah nakon završene škole čeka posao. One koji su već upisali ovu školu motivisaćemo tako što ćemo najbolje iz razreda nagraditi letovanjem u Španiji ili nekom sličnom mestu. Probaćemo da uvedemo nagrade za učenika meseca ili nešto poput toga. To jeste zajednički posao u kom može da učestvuje lokalna samouprava. Težićemo ka tome da za turističke profile ovde otvorimo i više škole, ali zato je potrebno vreme.

Gde se još kriju neiskorišćeni potencijali VelikogGradišta?

Gradište mora da napreduje bar tri-četiri koraka, moramo da budemo jedna od najatraktivnijih opština za investiranje. Ali, nije samo turizam ono gde se krije potencijal. Nemojte zaboraviti na Dunav. Dunav je saobraćaj. Sada imamo jednu luku koja je ružna i koja ruži ceo grad jer je u njegovom centru. Želimo da je preselimo iza ušća Peka, da tu napravimo malu industrijsku zonu. Kad kažem industrijska zona, ne mislim da će tu biti neke proizvodnje, nego da možemo da iskoristimo taj saobraćajni potencijal. Naša prednost je blizina Rumunije. Gradište ima oko 6000stanovnika i budžet od 24 miliona dinara. Ta suma ne može bitno da promeni ništa. Ne bežim čak ni od kukanja, moramo i to da radimo, da tražimo. Nalazimo se na 115 kilometara od Beograda, ovde imate prelamanje različitih kultura. Dakle, imamo zanimljivu i etnološku ponudu, to se teško može naći u nekom drugom delu Srbije. Svi smo mi lokal-patriote, to nije sporno, ali kada zaista objektivno saberete, svi su krajevi lepi. Međutim, treba povezati strateške stvari: blizinu Beograda, Rumunije, saobraćaj, Dunav koji je“glavna ulica Evrope”... Tako se zvalo jedno predavanje održano u Novom Sadu, sjajan je taj naziv. Ali, gde vi u svetu imate glavnu ulicu u kojoj živi sirotinja, o kojoj se ne vodi računa, valjda se prvo sređuje glavna ulica. Ako je Dunav glavna ulica Evrope, a jeste, onda dajte da napravimo priču koja može da bude dobra.