Kratak vodič kroz Siciliju

Posle Barselone 2006. i Huatulka u Meksiku 2007, ove godine je došla na red Sicilija. U Đardini Naksosu, najstarijoj grčkoj koloniji na jugoistoku ostrva - danas mnogo poznatijeg po organizaciji sklonoj stavljanju odsečenih konjskih glava u postelju nego po onolikim antičkim iskopinama - održana je Međunarodna konferencija svih izdanja Playboya. Redovna godišnja prilika za uživanje u uzbudljivim delovima planete, lepim plažama, razmeni mišljenja s urednicima i menadžerima iz celog sveta, i ovog puta bila je začinjena ekskluzivnim gustiranjem domaće hrane i pića na mestima teško dostupnim običnim turistima. Pored toga, mi smo iznajmili kola i obišli deo sicilijanskog trougla, ostrva na kome su isprepletani uzbudljiva istorija, mitologija, legende, seoca, pejzaži i gradovi koji su postali poznati u celom svetu zahvaljujući holivudskim interpretacijama američkih zemunskih klanova.

Naksos i Etna: Gosti hotela Russot u Naksosu, turističkom mestu u blizini Katanije, centra jugoistočne Sicilije, u kome je održana Konferencija, bili su podeljeni na brojčano slične polovine. Prvu su činile Ruskinje, a drugu svi ostali. Ni dolazak stotinak plejbojevaca taj odnos nije preterano promenio. Gde god da odete, tu su Ruskinje. Na plaži, provereno, nešto pre prvog zraka sunca skaču bez pripreme na glavu u hladnu vodu. Bučne, direktne, plave i bez silikona. Imate utisak da više nijedan deo sveta ne možete razgledati bez ruskog u ušima.

Photo: filpiaz

Terase soba, naravno, gledaju na more, u koje je uvek zgodno blenuti, posebno posle napornog dana provedenog na plaži. Ali u slučaju Naksosa more je manje interesantno. Hteli-ne hteli, pogled vam na kraju završi na suprotnoj strani (ukoliko imate sreće da vam je terasa delimično okrenuta i unutrašnjosti), privučen magnetima divovske Etne, zastrašujuće mračne gromade visoke 3.330 metra u obliku piramide, vrha ovenčanog purpurnim oblacima pomešanim s vulkanskim isparenjima, s koga curi lava, ljubičasto-narandžasti trag koji se noću vidi golim okom. Teško ćete izbeći osećaj strahopoštovanja i razumevanja za sve one neverovatne mitove koje su stvarali antički narodi, mnogo drastičnije suočeni sa ćudima ovakvih monstruma, čija se neshvatljiva energija s vremena na vreme izruči na ljudski rod i promeni njihovu istoriju u roku od nekoliko dana. Čitav ovaj deo Sicilije je u znaku Etne, koja je poslednji put podivljala 2002. godine. Iznenadi vas i gusta naseljenost područja oko Naksosa, gde ljudi žive u za naše pojmove preteranom miru s jedinim aktivnim evropskim vulkanom. Oni će vam reći da se ne plaše erupcija, da su i njihovi preci tu hiljadama godina i da u tome ne vide ništa čudno. (Ništa, sem onog monstruma gore. Ali dobro, mi ćemo ovde biti samo desetak dana.)

Prilaz Etni putem je moguć s južne i severne strane. Mi smo odabrali južnu. Rečeno nam je da izgleda zanimljivije, mada su na severnoj strani bolja hrana i piće (voleo bih da vidim te koji misle na klopu kad se približe grotlu). Za one koji se plaše direktnog suočavanja s vulkanom, biće dovoljno da već nekoliko kilometara pre vrha vide apokaliptične pejzaže ohlađene, crne lave s pepeljastim kosturima drveća koje se našlo na putu tih mračnih brazda koje seku guste zelene šume plodne vulkanske planine.

Taormina i Eriće: Pored Etne, najpoznatije mesto u blizini Naksosa zove se Taormina, još jedna grčka kolonija iz četvrtog veka pre nove ere koja je postala simbol ovog dela Sicilije. Danas je to gradić podignut na steni, čije strme ivice opasuju grozdovi kamenih kuća. Takvih stena-gradova ima širom Sicilije. Vredi videti i Eriće, na suprotnom, severozapadnom vrhu ostrva, pored Trapanija, s koga, kad iznad mora nema izmaglice, pogled puca do Afrike.

Photo: fonciso

Korleone: Prvo što se zapitate kada stignete u Korleone je: kako je moguće da je iz jednog ovako, za sicilijanske prilike običnog i bezbojnog mestašceta, došla najmoćnija ilegalna organizacija na svetu pre Al Kaide? U pitanju je varošica koja, u poređenju s mnoštvom magičnih mesta na Siciliji, nema ničeg za šta bi vam se pogled zakačio duže od nekoliko sekundi. Naročito kada imate u vidu put koji ste između Palerma i Korleonea prevalili, na kome se ređaju fantastični pejzaži, šarena brda, ispresecana zlatnim pšeničnim poljima s koturovima slame, i stene-planine kao iz špageti vesterna. Stajali smo na svakoj krivini, skretali na seoske puteve ka bestragiji, da bi Radovan, naš urednik fotografije, posle silnih pokušaja da tu lepotu uslika, preklinjao nemoć svoje skupe fotografske opreme pred tim čarobnim prizorima. Dakle, Korleone treba obavezno posetiti, ali više zbog putovanja do tog mesta nego zbog kraja u kome je rastao i ubijao Don Vito.

Palermo: Nema spektakularnih obračuna na svakom ćošku, deca ne nose pištolje ulicama, a nešto nismo videli ni policije. U pitanju je moderan gradić, koji jeste da ima živopisan i jezivo siromašan deo pored luke, sa zgradama srušenim još u vreme Drugog svetskog rata, ali je najveći deo grada, posebno centar, s nekoliko raskošnih baroknih građevina, isti kao i toliki drugi evropski gradovi, sa svim onim brendovima koji svetlucaju po svim Knez Mihajlovim ulicama svih svetskih prestonica.

Nacionalni park Zingaro i Skopelo di Sopra: Ako niste ludi za gužvom u gradovima u vreme odmora i želite da na miru razgledate netaknutu prirodu, Nacionalni park Zingaro nadomak Palerma je idealan za šetnju i opuštanje. U pitanju je udžbenički niz predela-od-kojih-zastaje-dah kroz koje vodi desetak kilometara pešačkih staza. Još ako, kao mi, imate sreće da slonovski oblaci nadiru preko planina i da se na nebu iznad mora vode divovske bitke sa zracima sunca koji seku vaš pogled ka pučini, bićete svedoci biblijskih prizora. Samo nekoliko kilometara odatle je staro ribarsko seoce Skopelo di Sopra, s pet-šest privatnih kuća i plažicom za desetak ljudi, okruženom čudnim stenama. U selo je zabranjeno ulaziti kolima, a ako budete nesmotreni kao mi, platićete kaznu i zbog parkiranja iznad. U okolini možete iznajmiti apartman ili sobu. Preporučujemo one u brdima, sa spektakularnim pogledima.

Photo: ACATOY

Noto i Raguza: Na jugoistočnom delu Sicilije ova dva grada su nama bila mnogo zanimljivija od Sirakuze u njihovoj blizini. Oba grada su biseri urbanizma i arhitekture posle zemljotresa koji je taj deo ostrva sravnio u 17. veku. Raguzu danas čine dva grada, stari i novi, na dva brda načičkana kućama, dok je gradić Noto ceo sagrađen od tufa, kamena koji je dobio zlatastu boju koja se nestvarno presijava na sicilijanskom suncu, tako da, posebno u vreme zalaska, niste sigurni da li koračate stvarnim ulicama ili ste upali u neku romantičarsku pesmu.

Mafija: Hmmm, o tome je bolje ne razgovarati s bilo kojim Sicilijancem. Ne zato što je opasno. Finiji deo tamošnjeg sveta ne voli o tome da priča jer je to prosto dosadno i vređa njihovu inteligenciju (zamislite da vas turisti u Srbiji stalno i isključivo pitaju o Miloševiću i njegovoj mafiji). Oni prepredeni će vam pričati o koza nostri, što brutalnije izmišljene, to uverljivije. Iskreno, ni na jednom o ovih mesta koje pominjemo, izuzev Palerma, nismo ni pomislili na mafiju, pošto je Sicilija mnogo uzbudljivija od savremenih legendi, makar ih servirao i Holivud.

Rentakar: Najbolji način da se vidi Sicilija. Obično se tamo stigne avionom, na aerodrom u Palermu ili Katanji. Gde god stigli, ako tamo uzmete taksi (preskup) ili autobus (jeftin, ali ne ide direktno do hotela) i odete do mesta u kome ste odseli i posle nedelju ili dve se vratite na taj isti aerodrom, propustićete mnogo od ovog što ste upravo pročitali i mnogo toga drugog što mi nismo videli. Ali ukoliko, kao Janjušević i Kolesar, odnosno Gunjić, odaberete najbolju opciju, i iznajmite automobil, daćete priliku jednom od najlepših putovanja u vašem životu da prodiše punim plućima. Ne zaboravite da iznajmite i GPS navigator, vredeti svaku paru, u zabitima kakve smo mi voleli da ispitujemo ili u saobraćajnoj gužvi Palerma, u koju smo imali nesreću da upadnemo, svejedno.

Sicilijanski putevi su dobri, autoput od Palerma do Katanje je odličan, benzin skup, kao i u celoj Italiji, 1,5 evra, ali razdaljine nisu preterano velike i uz automobil na dizel gorivo nije veliki trošak. Policija je diskretna i profesionalna, ne smara glupim pitanjima, kao što nam se to toliko puta događalo u Srbiji ili Crnoj Gori.

Konferencija: A, da! Bili smo i na konferenciji. Američki Playboy je još jednom pokazao izrazito liberalni stav prema licencnim izdanjima: decentralizacija je dosledno sprovedena, svako kroji svoj put na način na koji želi. Kreativnost, lucidnost i uspeh na lokalnom tržištu je jedina obavezna zajednička tačka izdanja Playboya, koja često izgledaju veoma različito u raznim zemljama. Tu ne govorimo o japanskom ili indonežanskom izdanju, koje izdvajaju kulturološke razlike. Treba pogledati francuski, holandski ili španski Playboy. Da ne vidite logo na naslovnoj strani, teško da biste ga povezali s originalom. Francuzi su, za pokazanu inovativnost i hrabrost za redizajn novina, poneli Malteškog sokola, nagradu koju jedna edicija svake godine dobije za originalnost i kreativnost.

Izvor: Playboy