Od Vens-Ovenovog plana do dijaloga u Briselu

U proleće 1993. godine Vens-Ovenov plan, mirovni predlog za kraj rata u BiH, koji su sačinili specijalni izaslanici Sajrus Vens i lord Dejvid Oven, prihvatili su Bošnjaci i Hrvati, ali ne i Srbi u Bosni i Hercegovini. Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević je na sastanku sa Ovenom u Beogradu, 24. aprila prihvatio plan. Plan je prihvatio i tadašnji lider opozicije u Srbiji Vuk Drašković.

Na zatvorenoj sednici na Palama, medjutim, poslanici Narodne skupštine Republike Srpske su 5. i 6. maja odbacili Vens-Ovenov plan, a delegacije Srbije i Crne Gore su napustile zasedanje. Marta 1994. i avgusta 1995 Plan Z-4, koji je bio Nacrt sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i zapadnom Sremu, Hrvatska je načelno prihvatila.

Plan Z-4 sačinili su ambasadori zemalja članica Kontakt grupe (SAD, Rusija, EZ i UN) i bio je usaglašen u ruskoj ambasadi u Zagrebu, Hrvati su ga prihvatili kao početni dokument za pregovore s krajinskim Srbima, dok istovremeno rukovodstvo tadašnje RSK u Kninu nije ni želelo da ga primi.
Predsednik Srbije Slobodan Milošević odbio je da se sastane sa četvoricom ambasadora dan-dva pre početka vojno-policijske akcije "Oluja", avgusta 1995, iako je tadašnji predsednik vlade RSK Milan Babić potpisao u Beogradu taj plan u prisustvu Pitera Galbrajta.

Prema podacima Dokumentacionog centra "Veritas", plan je 3. avgusta 1995. parafirala i delegacija bivše RSK koja je učestvovala na pregovorima sa hrvatskom delegacijom u Ženevi.

U februaru 2007. godine Skupština Srbije, odmah po konstituisanju novog saziva, usvojila je većinom glasova Rezoluciju o Kosovu, kojom su odbačeni svi stavovi iz predloga specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Marrtija Ahtisarija. Poslanici su se složili da se tim planom krši suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije kao medjunarodno priznate države.

Za Rezoluciju je od 244 prisutna poslanika glasalo 225, dok je 15 poslanika koalicije okupljene oko LDP glasalo protiv, tri poslanika SVM nisu glasala, a poslanik Albanaca sa juga Srbije Riza Halimi u trenutku glasanja nije bio u sali.

"U ovom predlogu (Martija Ahtisarija) Kosovu i Metohiji se neosnovano i u suprotnosti sa medjunarodnim pravom pridaju atributi suverene države, čime se na protivpravni način polažu temelji za stvaranje nove nezavisne države na teritoriji Srbije", navedeno je Rezoluciji, koju je dan ranije podnela Vlada Srbije.

Jula 2007. u Savetu bezbednosti UN prekinuti su pregovori o predlogu rezolucije o Kosovu, koji su započeli početkom aprila. Članice Saveta bezbednosti nisu uspele da se dogovore, a SAD i pet članica EU odustale su suočene sa pretnjom ruskim vetom od nastavka procesa rešavanja statusa srpske pokrajine u SB i najavili da će dalju brigu o tom procesu preuzeti Kontakt grupa.

Posle prekida pregovora o novoj kosovskoj rezoluciji, brigu o tom pitanju preuzela je Kontakt grupa, u nameri da organizuje novu, 120 dana dugu, rundu pregovora Beograda i Prištine, ali bez jasnih naznaka o potezima koji će uslediti posle njihovog
okončanja.

Tvorci predloga - SAD, Velika Britanija, Italija, Belgija, Francuska i Nemačka, predložili su da Beograd i Priština još 120 dana pregovaraju o statusu pokrajine, ali i da se ukine rezolucija 1244 iz juna 1999. godine. Vlada Srbije najoštrije je odbacila ideju o donošenju nove rezolucije u Savetu bezbednosti i ponovila zalaganje za nastavak pregovora sa Prištinom zasnovanih na Rezoluciji 1244 SB UN.

U februaru 2010. održan je skup pod nazivom "Sabor Srba sa Kosova i Metohije" na kojem je odbačen plan šefa misije Euleks Pitera Fejta i kosovsog premijera Hašima Tačija o integraciji severnog dela Kosova i Metohije. Srbi sa Kosmeta, kako je navedeno u zaključcima koji su doneti na Saboru, složili su se da očekuju da vlast u Beogradu brani srpske nacionalne interese u južnoj pokrajini, da jača srpske institucije u pokrajini, čime će Kforu, Euleksu i NATO-u pokazati da nisu paralelne, već stvarne i autohtone.

U Briselu je do sada učinjen izvestan pomak u razgovorima o rešavanju problema na administrativnim prelazima, postignut je dogovor o univerzitentskim diplomama i napravljen je napredak kad je reč o učešću Kosova u regionalnim inicijativama. Za status kandidata u EU Srbija do 9. decembra treba da "dokaže" istinsko zalaganje za rešavanje problema na severu Pokrajine, a diplomatski izvori u Briselu ocenjuju da je od četiri uslova za to većina ispunjena.

Reč je o matičnim knjigama, što je rešeno, o katastru, za šta se do 1. decembra očekuje uredba Vlade Srbije, o administrativnim prelazima kažu da je rešenje na pomolu, i o ispunjavanju dogovora postignutih u ranijim rundama dijaloga u Briselu.