Obilaznica oko Beograda se završava u junu – evo šta se sve menja u saobraćaju

Aktuelni radovi na terenu upućuju na to da taj rok ne bi trebalo da bude pod znakom pitanja, jer su na delu od tunela "Straževica" do Bubanj potoka izgrađeni najkompleksniji objekti, a veliki deo nove trase auto-puta je asfaltiran od čega je deo obeležen horizontalnom saobraćajnom signalizacijom, rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić.

Ukupna dužina obilaznice oko Beograda je 47,7 kilometara i ona se gradi duže od 30 godina, a najviše je urađeno u poslednjoj deceniji. Kada ovde krene protok vozila, moći ćemo da preusmerimo saobraćaj oko glavnog grada, piše Blic.

Nakon završenih radova asfaltiranja u tunelskim cevima nastavlja se opremanje tunela, postavljanje rasvete, sređivanje zidova i svi ostali potrebni radovi.

Ubrzo će biti završeno i asfaltiranje ispred ulaznog i izlaznog portala tunela čime će ti delovi biti spojeni sa već urađenih 9,6 kilometara auto-puta od tunela "Straževica" do petlje "Bubanj potok".

Teretnjaci zaobilaze Beograd

"Svi radovi su u završnoj fazi, i izvode se planiranom dinamikom, osim radova na kraku ka Beogradu, na petlji "Bubanj potok", koji će biti nastavljeni i nakon otvaranja deonice za saobraćaj, koje se očekuje tokom juna", potvrdili su u "Putevima Srbije".

Do završetka kraka ka Beogradu, vozilima nosivosti manje od 3,5 tone biće omogućeno isključenje sa petlje "Bubanj potok", preko mosta koji vodi ka budućem tunelu ka Pančevu, odakle će se preko saobraćajnog kraka skretati levo ka Beogradu.

"Gazela" dobija žutu traku

Ilustracija/Foto: Michael Derrer Fuchs / Shutterstock.com

Nakon što se u junu otvori Sektor 6 Obilaznice oko glavnog grada i time teretni tranzitni saobraćaj kompletno izmesti sa Gazele, najprometniji prestonički most dobiće žutu traku za autobuse i taksi vozila.

Kako navode, kada obilaznica bude "proradila" u punom kapacitetu, saobraćaj na auto-putu, posebno na Gazeli, biće rasterećen između 10 i 15 odsto. Od juna će zaustavne trake na mostu da se pretvore u žute, pa će javni gradski prevoz i taksi vozila prolaziti brže, a gužve će biti manje.

Preusmeravanjem saobraćaja na obilaznicu značajno će se smanjiti i zagađenje u glavnom gradu, a biće i manje saobraćajnih nesreća, jer analize pokazuju da tamo gde ima obilaznica oko gradova, manje je nezgoda i gužvi.

Radovi i nakon juna

Foto: TANJUG/ Ministarstvo graðevinarstva, saobraæaja i infrastrukture/ bg

Kada konačno u saobraćaj bude puštena cela deonica B do Bubanj potoka, to svakako neće biti kraj radova na saobraćajnom prstenu oko prestonice.

Saobraćajni institut CIP projektuje deonicu C, od Bubanj potoka do Pančeva, a projektovanje bi trebalo da bude završeno do marta sledeće godine.

Kako navodi ministar, do marta naredne godine imaćemo završen projekat i izdatu građevinsku dozvolu, pa će se tada steći uslovi da počnemo da gradimo i poslednji deo obilaznice. Početak gradnje takođe zavisi od stanja u budžetu.

Po završetku tog poslednjeg dela, Beograd će dobiti i železničku obilaznicu, pa će sav železnički teretni saobraćaj, kome glavni grad nije odredište, biti izmešten iz centra prestonice.

Objašnjava da je deonica duga 31 kilometar i sa kombinovanim drumsko-železničkim mostom. Tu će se najpre projektovati tuneli "Leštane", dužine oko 1.000 metara, i "Bubanj potok", oko 1.600 metara dužine.

Sa kineskom kompanijom "Pauer Čajna" potpisan je memorandum pre više godina za izgradnju sektora C. Da li će "Pauer Čajna" biti izvođač i na poslednjoj deonici obilaznice od Bubanj potoka do Pančeva još uvek se ne zna, kao i kada će biti novca u budžetu da se ovaj poslednji deo obilaznice završi.

Most kod Vinče je vrlo bitan, jer će se izgradnjom železničkog koridora na obilaznici konačno steći uslovi da se trajno iz centra grada izmesti transport opasnih materija koje se kroz gradske železničke tunele noću "privremeno" prevoze već gotovo pet godina, odnosno od jula 2018. godine.