Boris Milivojević: Za snove se treba boriti

Posle dužeg vremena Boris Milivojević imao je glavnu filmsku ulogu - oživeo je berberina Marka u "Spomeniku Majkla Džeksona" - i za to odmah nagrađen velikim glumačkim priznanjem Gran pri "Naisa" na festivalu u Nišu.

- Ponosan sam i drago mi je zbog ove nagrade, kojoj se, iskreno, nisam nadao. Smatram da je i reditelj Darko Lungulov zaslužan za ovo priznanje - poručio je za "Novosti" Boris Milivojević, koji je na naša pitanja odgovarao sa "morskog odmora" u Grčkoj.

Kakav je bio vaš "prvi susret" sa Markom?

- U početku mi se činio kao jednostavan čovek, a tokom čitanja scenarija sve više je nalikovao meni. Darko mi je napomenuo da je Marka pisao imajući me u vidu za tu ulogu. Ono u čemu se Marko i ja razlikujemo je to što on u svemu ide do kraja, čak i po cenu sopstvenog života, dok ja, verovatno, to ne bih bio u stanju. Nadograđivali smo scenario mesec ili dva pre nego što smo počeli sa snimanjem. Verujem da sam Marku "dao sebe" u potpunosti.

Vaš junak pokazuje da se, ma kako surovo vreme bilo, ne smemo odreći svojih snova. Da li je Marko "beznadežni optimista"?

- Optimista je optimista. U ovo vreme, kao i svako drugo, važno je ne gubiti nadu i biti optimista, ali ne uzaludno. Ako veruješ da će nešto biti bolje moraš imati i ideju kako da se to ostvari i biti spreman da ozbiljno radiš na njenoj realizaciji.

Mogu li snovi biti jedina odbrana protiv svega što ne valja u stvarnosti?

- Snovi donekle i jesu odbrana - pročišćenje od svakodnevice koja nije idealna. Naučnici kažu da je san alfa stanje čoveka. Za snove o kojima mi ovde govorimo, koliko god utopistički delovali, valja se boriti. Ako u sistemu postoje stvari koje moramo promeniti da bi naši snovi postali java, onda tako treba raditi.

U filmu "Spomenik", kao i u životu, uvek se nađe neko kome je jedini cilj da uništi tuđe snove. Kako se boriti protiv "negativaca"?

- Ljudima (naročito negativcima), kao i sebi treba oprostiti i dati novu šansu, sa nadom da će biti bolje.

Ko su bili vaši heroji?

- Majkl Džekson nije bio moj heroj, ali sam iskreno voleo nekoliko njegovih hitova. Generalno, moji heroji su ljudi koji su kroz sve što rade na miran način drugima "otvarali oči". Bil Hiks je definitivno jedan od njih, zatim Džon Lenon, Frenk Zapa, Gandi, Bob Marli, Martin Luter King, Kenedi. Ima ih još mnogo na tom spisku.

Ko danas zaslužuje da mu se podigne spomenik?

- Žak Fresko je arhitekta koji je napravio nacrt savršenog grada i ponudio rešenje za savršen život, ali nažalost, iako bi mogao da bude realan, on je za nas i dalje utopijski. Fresku bi trebalo podići spomenik, ali više bih voleo da se usvoje njegove ideje. Postoji mnogo onih koji su zaslužili spomenike, a među njima je i običan svet koji u svoj ovoj bedi, besparici i užasu uspeva da podiže svoju decu, i vaspitava ih da budu normalna i da teže dobru.