Popularniji i od Tine Tarner: Ovaj bend je prodao najviše ploča u istoriji bivše Jugoslavije

Verovatno ste odmah pomislili na Bijelo dugme, ali statistika kaže da je Mrtva priroda Riblje čorbe postigla rekord među YU-rock bendovima.

Priča počinje više nego skromno: 1975. godine u selu Jermenovci (na mađarskom ürményháza) braća Zoltan, Janoš i Đula Buđi odlučili su da osnuju rok bend. To su bila vremena kada je rok komercijalno probio u Jugoslaviji, pomenuti Dugmići su prodali više od 140.000 primeraka svog prvog albuma. Trojici braće pridružio se basista Lajoš Tancos i dali sebi matematičko ime 3 + 1.

Iako su, kako zapisi kažu, u početku bili klasičan rok bend, ubrzo su shvatili da ovakva muzika ne ide baš najbolje u Temerinu i Bačkoj. Zato su počeli da sviraju ono što su zvali "lakodalmas rok“ – svadbeni rok. Električna muzika za ples na stolu i piće do zore, otprilike.

Postali su legende Temerina, pevajući širom Bačke na mađarskom, srpskom i engleskom jeziku.

Genijalna ideja

Prošlo je deset godina i momci su upoznali Janoša Hajduka, tada muzičkog producenta na novosadskom radiju. Takođe je svirao klavijature na nekim od njihovih pesama, postavši peti član, pa su promenili ime u 3 + 2.

Te 1986. godine vlasnik prodavnice ploča u Subotici im je predložio da negde snime svoje pesme. Odabrali su studio Gabora Lenđela, najpoznatijeg kao osnivača i klavijaturiste grupe Teška industrija. Gabor je bio prirodan izbor u svemu – i kao Mađar i kao muzičar koji je svoju karijeru gradio na spoju folka i roka.

Sad je samo taj materijal trebalo nekako i negde objaviti.

Mađari nisu hteli da čuju za njih

Znam da bi vama prva ideja bila da se snimka mađarskih svadbenih rokera pošalje nekoj mađarskoj izdavačkoj kući. To ne bi prošlo: tamošnje komunističke vlasti uvele su vrlo stroge kriterijume ko sme objaviti ploču. Između ostalog, muzičari su morali imati završenu barem srednju muzičku, što svadbeni veseljaci iz Temerina nisu nikada ni probali.

Stoga se ploča mogla objaviti samo u Jugoslaviji, a tu je prva adresa bila Jugoton.

U kojem, pogađate, nikada nisu čuli za 3 + 2 iz Jermenovca pa su objavljivanje ploče uslovili time da im neko garantuje barem 10 hiljada prodatih primeraka.

Onaj subotički trgovac bio je uveren da će svadbeni rokeri bez problema dostići tu brojku.

I ugovor je sklopljen, a Jugoton je i ne sluteći povukao svoj istorijski najbolji poslovni potez.

Bleda ruža jesenja

I tako je 1986. godine svetlost dana ugledao album Bleda ruža jesenja. Sada je to trebalo nekome da se proda. Genijalnost ove poslovne ideje je pre svega u njenoj jednostavnosti - bend veselih vojvođanskih Mađara prodavaće se u Mađarskoj, gde tako nešto nije moglo da se nađe u prodavnicama.

Ali nije bilo prepreka da Mađari dođu u Vojvodinu i tamo kupe ploče. Mnogi od vas se sećaju kako se devedesetih masovno išli preko granice po jeftiniju hranu. Godinama pre toga, Mađari su nam dolazili u velikom broju – da otkupe ploče svojih sunarodnika iz Temerina.

Urednici Jugotona nisu mogli a da se ne začude kada su videli tiraž ovog albuma. Zdravko Čolić je prvi prešao magičnu granicu od milion primeraka sa svojim albumom "Ako priđeš bliže". Nekoliko godina kasnije nadmašile su ga Lepa Brena i Slatki greh sa 1,1 milion.

A 3 + 2 su prodali svoj debitantski rad u milion i po primeraka. I tako postigao večiti rekord jednog jugoslovenskog benda i izdavača. Mađarima su se dopali ovi noviji aranžmani i slobodniji tekstovi. Ako znate da Mađarska ima nešto manje od 10 miliona stanovnika, onda ispada da su bledu jesenju ružu kupovali praktično svi koji su imali gramofon. Osim onih koji su završili srednju muzičku školu.

Gledaniji i od Tine Tarner

Ubrzo su 3 + 2 počeli svirati i po mađarskim gradovima, a na koncertima je vladala prava ludnica. Vrhunac turneje je bio u Sportskoj dvorani Budimpešta 1987. godine. Vlasti su bile spremne da zabrane koncert benda koji je previše pucao na zabavu, a premalo na umetnički dojam. Kulturni radnici su se zgrozili, što je poslužilo samo još kao dodatna reklama. Na kraju je koncert odobren jer je interes publike (a i mogući profit) bio nezapamćen.

Sve liberalnijom Mađarskom u to su vreme protutnjale i večne pop ikone poput Eltona Džona i Tine Tarner.

Svejedno, po prodaji karata nadmašili su ih junaci naše priče iz Temerina. Kažu da takkvu žurku Budimpešta nikada nije doživela.