Reditelj Vasilije Nikitović za B92: “Izbacite iz sebe aždaju, važno da priča i emocija budu iskrene“

Scenario za film, koji će premijerno biti prikazan 3. decembra, je pisan pre deset godina, a u ostvarenju Vasilija Nikitovića, posle sedam godina, na filmskom platnu se pojavljuje i Dragan Jovanović. Reditelj kaže da nikada nije sumnjao da će film izaći i da je jedino kroz optimizam moguće doći do cilja. Za B92 govori da su ideje i likovi u filmu originalni, pa svaka sličnost namerna.

Film "Četiri ruže" јe krimi-drama sa elementima komediјe. Prikazuje urbani mozaik gradskih likova, koje u ispovesti jedne beogradske noći, povezuje neutoljiva želja za lakom lovom, dobrim provodom i bezbrižnim jutrom. Iza kulisa carstva poroka u noćnom klubu Četiri ruže, u centru mozaika, gde se vodi bespoštedna borba, često i sa one strane zakona, naći će se jedan običan čovek. U bezuspešnom pokušaju da od svega pobegne, shvata da će uspeti samo ako u pomoć pozove sve ono što je u međuvremenu izgubio.

Fotograf: Jelena Jovanov

Šta se desi kad neiskvareni ljudi dođu u pokvareni grad?

To vam je kao kad crvenkapica udje u šumu, pa je sačeka zli vuk, koji joj je usput pojeo i baku. Veliki grad ne bi bio veliki da nema svoj pokvareni deo, koji kao magnet upravo privlači naivne i neiskvarene ljude pune snova i naivnih želja. Beograd, London, New York će pokušati da vam pojedu baku. I upravo se tu dešava ključni momenat i u filmu i u životu - Da li ćete se u kritičnom trenutku vratiti sami sebi i setiti se šta vam je baka pričala. Ako se setite, pobedili ste, pobedila je ljubav, vera i iskrenost, a ne pokvareni grad.

U kojoj meri ovaj film oslikava naše sadašnje društvo?

Scenario je pisan pre 10 godina, a teme, ideje i likovi u filmu su originalni, a samim tim i univerzalni. Podjednako je sve primenljivo na Beograd, Šangaj ili Pariz. Da li će neko pomisliti da je baš on bio inspiracija za određeni lik ili događaj u filmu, siguran sam da hoće. Da li je to stvarno tako, neka ostane bez odgovora do premijere 3. decembra .

Koju simboliku nosi ruža, pa je film naslovljen “Četiri ruže”?

Kad smo radili poster filma, moja jedina instrukcija je bila da ne crtaju ruže. Ruže se ne pojavljuju u filmu. Četiri ruže je noćni klub, Četiri ruže je i preduzeće kojim rukovodi mafija, Četiri ruže su i četiri devojke koje dolaze u grad da proslave ugradnju silikona. U jednom trenutku sam pomislio da naziv filma promenim u 4 ružne, ali pošto su devojke stvarno lepe, onda to nije bilo moguće. Ne smem da lažem gledaoce.

Posle sedam godina vidimo Dragana Jovanovića na filmu, šta ima film „Četiri ruže“ što drugi nisu?

Film četiri ruže je bio film "otvorenog scenarija", to je novi princip koji sam ja patentirao. Glumci su učestvovali punim srcem i 100 odsto. Sami su učestvovali u smišljanju scena, vodili smo žustre i kreativne diskusije o svakoj izgovorenoj reči u filmu. Ja kao reditelj, od njih sam zahtevao, da ako ulaze u ovaj projekat udju i kao glumci i kao moji najbliži saradnici i kreatori ovog filma. Zato je tu Gagi Jovanović i zato su tu Miloš Samolov, Boris Milivojevic, ŽikaTodorović, Milutin Milošević, Gordan Kičić, Sonja Kolačarić, Nada Macanković, Dragana Dabović, Tihomir Stanić, Jana Milić, Marta Milosavljević, Jelena Jokić, Tara Toševski, Boris Kargotić... Poseban stil filma karakteriše muzika. Zbog čega je to bilo bitno ?
Radjeni su eksperimenti sa biljkama. Puštali su im razne vrste muzike. Na jednu vrstu muzike biljke su cvetale, na drugu su venule. Zamislite kako je s ljudima, a tek sa umetnošću.

Miša Radivojević je bio Vaš profesor, da li su neki njegovi filmovi uticali na Vašu rediteljsku vizuru i koji ?

"Dečko koji obećava" je remek delo. Taj film nema na koga nije uticao. Svaka sličnost junaka i emocija iz Mišinog filma sa junakom u filmu Četiri ruže je namerna.

Koji savet pamtite od Miše Radivojevića?

Izbacite na filmsko platno vašu priču, izbacite iz sebe aždaju, jer je važno da priča i emocija budu iskrene i deo vas, a ako ne možete da izbacite aždaju, izbacite malog ružičastog zeku. Samo da to bude vaš iskreni zeka.