"Goran Marković se čudio kako neko bez iskustva na polju erotike može da napravi takve scene"

"Svaka nagrada koju daje Kinoteka je važna, jer sam ja uvek mislio da je Kinoteka mesto gde ćemo jednog dana možda, mi koji se bavimo filmom, ako se pokaže da smo dobro radili, završiti", rekao je Grlić.

On je u razgovoru za Novosti rekao da čovek njegove generacije ima nostalgiju i emociju prema nekadašnjoj Jugoslaviji.

"I ja uvek govorim o tome, ali ne i prema tom režimu. Režimi su najmanje važni, oni prolaze, a ljudi ostaju. Jugoslavija je bila jedna zemlja u kojoj sam se ja dobro osećao, kao što se i danas dobro osećam u Beogradu, Skoplju, Ljubljani… To mi ne može uzeti nijedna politička vlast. Ona može menjati političke nazore ljudi, ali taj osećaj kulturnog prostora koji smo mi imali, i koji je ostao među vrlo malobrajnim pojedincima koji se nisu odrekli svoje prošlosti, nisu mogli da dekomponuju. Mi smo i dalje u kontaktu, sarađujemo", rekao je Grlić.

Foto: Tanjug / Tanja Valiè

On je rekao i da je svaki njegov film komad njegovog života.

“Svaki sam radio tri-četiri-pet godina, i on je petogodišnji komad mene. Neki je slab, neki je lepši, neki publika više voli, neki je osvajao nagrade, neki je lošije prolazio na bioskopskim blagajnama… Ali, ja ne delim filmove po tome da li su bili uspešni ili nisu. Inače, posle filma “Samo jednom se ljubi”, Goran Marković je govorio da sam ja Karl Maj jugoslovenskog filma. Čudio se kako neko, apsolutno bez ikakvog iskustva na polju erotike, može da napravi takve scene”, rekao je Grlić.

On je ispričao i kako je u Beogradu, uz prvi film Srđana Karanovića, proveo šest meseci, kao i da je ovde godinu dana bio u vojsci.

“Sa Beogradom imam neki dugi ljubavni odnos. Uvek sam dobro prolazio, pogotovu kod žena, što kaže Karanović, koji me je optužio da su ovde samo one moja publika. Lep je osećaj kada dođete negde gde vas ljudi znaju, znaju vaše filmove, i ja se u Beogradu uvek dobro osećam”, rekao je Grlić.