Iako odbačena, stvorila je novu muzičku scenu i nije doživela 30

Odrasla je u gradu Port Artur i neposredno pred smrt Džoplinova je rekla da su je ismevanjem izbacili iz "odeljenja, grada i na kraju iz države".

Taj osećaj odbačenosti naveo ju je da se okrene bluzu i umetnicima poput Besi Smit i Ma Rejni, za koju je Dženis kasnije rekla da je inspiriše.

Sredinom šezdesetih u Ostinu je pokušala da bude solo umetnica, provela je nezanimljivu godinu na fakultetu, gde je radila u studentskim novinama kao hipi muzičarka amaterka.

U San Francisku je izgradila scenu koja će promeniti njen život, kao i savremenu muziku uopšte.

1963. doselila se u četvrt Hejt-Ašberi, koji je bio povezivan sa psihodeličnim rokom, međutim Džoplinova je snimila bluz pesme sa gitaristom Džormom Kaukonenom. Nažalost, postala je teška zavisnica od amfetamina, zbog čega je morala da se vrati u Teksas. U Kaliforniju je ponovo došla 1966. da bi nastupala sa bendom Big Brother and The Holding Company. Ubrzo je potpisala ugovor za ploču. Nakon godine prožete nezgodama u muzičkoj industriji, tokom koje je Džoplinova postala zavisnica od heroina, konačno je objavljen njen debi album u avgustu 1967.

Nakon toga je usledila svirka pred desetinama hiljada ljudi na pop festivalu u Montereju, koja će joj promeniti karijeru. Dženis Džoplin i Big Brother su zapali medijima za oko.

Možda je bila proglašena „najružnijim stvorenjem u studenjaku” od muških akademaca 1963, ali 1968. „Vog” ju je nazvao „najuzbudljivijom vodećom ženom roka”.

Da je bila šik, nije. Ali i takva, sa bakinim naočarima, neukrotivom grivom, tetovažama i nakitom, pokrenula je stvaranje nove scene.

1969. je napustila bend i krenula u solo vode. U tom trenutku, drugi album benda „Cheap Thrills” je već bio na prvom mestu top-lista i ostao tu dva i po meseca. Vodeći singl, „Peace of My Heart” stigao je do 12. pozicije na listi singlova. Bila je to obrada pesme soul pevačice Irme Frenklin iz 1967. ali je Džoplinova od nje stvorila veći hit zahvaljujući sirovom vokalu punom duše. Frenklinova je kasnije rekla da nije ni prepoznala Dženisinu verziju.

Prvi album Džoplinove kao solo umetnice sa pratećim bendom Cosmic Blues Band, I Got Dem Ol' Cosmic Blues Again Mama! (1969), nije dostigao uspeh njenih radova sa Big Brother, ali je dobio pozitivne kritike. Na evropskoj turneji nastupila je u Rojal Albert holu i izazvala nerede na koncertu u Frankfurtu kada su obožavaoci upali na binu.

Foto: Gettyimages

Uprkos velikim naporima njenih prijatelja i muzičara da je spasu, bili su to dani ispunjeni drogom za Džoplinovu. Prema rečima Pegi Kaserti, prijateljice i povremene ljubavnice Džoplinove, pevačica je 1969. uzimala svakoga dana dozu heroina u vrednosti od 200 dolara.

Krajem 1969. nastupila je na Vudstoku, nakon čega je usledila turneja po Kanadi. Vratila se u studio u septembru 1970. da snimi „Pearl”, ispostaviće se, njen posthumno objavljen album. Poslednji snimci bili su a kapelo verzija „Mercedes Benz” i rođendanska poruka Džonu Lenonu.

Dženis je pronađena mrtva u hotelskoj sobi 4. oktobra 1970, dana u kom je trebalo da snimi vokal za numeru „Buried Alive”. Veče pre toga trebalo je da se vidi i sa Kasertijevom i sa verenikom Setom Morganom, ali se oni nisu pojavili.

Umrla je 16 dana posle Džimija Hendriksa, takođe u 28. godini, koja je bila kobna i za Džima Morisona, Kurta Kobejna i Ejmi Vajnhaus.

Tragični završetak kratke karijere Dženis Džoplin, uz njen doprinos muzici, drže je čvrsto u mislima javnosti skoro 45 godina posle smrti. Njeni vokali - od osećajnog predenja do iskonske rike - izražavali su emocije, seksualnost i politiku kao odraz atmosfere jednog vremena. Čak i danas ona je mnogima uzela delić srca.