Raskošna lirika Miloša Crnjanskog

Ovaj zbornik bavi se uglavnom poezijom, izostavljajući epske forme velikog srpskog pisca, među tumačima odavno privilegovane. Projektom poetičkih istraživanja rukovodio je profesor Jovan Delić, a urednik zbornika je Dragan Hamović, prenose Novosti.

- Mada je Crnjanski ostvaren u različitim žanrovima, a granice žanrova je kao avangardist neprestano pomerao, poezija je oblast u kojoj je najpre stekao ime i status književnog prevratnika. "Lirika Itake" bila je među prvim oglašenjima nove pesničke generacije, izašle iz strahota Prvog svetskog rata - kaže za "Novosti" Hamović.

Crnjanski je, po njegovim rečima, posle "Lirike Itake", težište svog pisanja preneo na prozu:

- Ona je bila prožeta neponovljivim lirskim činiocem, ali su njegova potonja lirska ostvarenja po pravilu imala status književnog događaja. A značila su i pomeranja u razvojnom putu njegove lirske poetike, u smeru postavangardnih odlika. Poeme i krug pesama objavljenih u periodici dvadesetih godina, predstavljaju prelaznu fazu između radikalizma "Lirike Itake" i pozne lirske sinteze koju oličava "Lament nad Beogradom". Novu dimenziju u sagledavanju poetičke samosvesti Crnjanskog omogućava nam izdanje "Itaka i komentari", ali i, iznad svega, opsežna esejistička zaostavština, svedočanstvo o pesnikovim književnim pogledima. Zaseban tematski prostor jesu i mesto i uticaj lirike Crnjanskog u periodu obnove modernizma posle Drugog svetskog rata, kada je, u procesu legitimisanja neoklasične koncepcije, bila na ozbiljnoj proveri. Zbornik je okupio ukupno četrdeset radova, čiji su autori tumači iz više zemalja i različitih naučnih naraštaja. Radovi su podeljeni u sedam segmenata. Razmatraju se poetička funkcija komentara uz liriku Crnjanskog, kontekst u kom je pesnik delovao, naročito prekretna zbirka "Lirika Itake", ključni tematski prostori i prožimanja sa drugim žanrovima, kao i pojedinačne poeme, uz komparativne i tekstološke teme.

Na pitanje kako danas doživljavamo i cenimo Crnjanskog, zauzima li ovaj pisac mesto koje zaslužuje, Hamović odgovara:

- Crnjanski ipak odoleva, jer je prvorazredna, nacionalna i univerzalna književna vrednost. Bez obzira na poznati nemar naše sredine spram velikana. Bez obzira na kulturne politike što bi da iskrive, razore našu već pomućenu samosvest. A Crnjanski je dugo bio na udaru i delio udes najboljih svoga naroda u podmuklo doba titoizma. Ali čitaoci i dalje reaguju na njegovu raskoš, svako ima svog privilegovanog Crnjanskog, i književna pravda se zbiva. Koliko je pak "srpsko stanovište" Crnjanskog ugrađeno u glavne tokove naših kretanja u vremenu drugo je pitanje - o čemu odavno govore upućeniji od mene.