Veličanstvene opsesije

Jer, komplikovanost i kompleksnost koju sobom nosi biografija ovog pionira avijacije, filma i biznisa s jedne, baš kao i njegovo večito hodanje na oštroj ivici između raja za plejboje i pakla za mentalno obolele na drugoj strani, svakako jesu temelji iz kojih je mogao da nikne jedan veliki i atraktivni bioskopski spektakl, ali su oni istovremeno i breme koje je - lišeno rediteljskog talenta i veštine krupnog kalibra - lako moglo povući takvu potencijalnu produkciju pravo u ponor zaborava.

Još od vremena kada je autentičnu, uličnu inspiraciju zamenio ambicioznim stilizacijama i epskim poduhvatima (napr. od mjuzikla ''Njujork, Njujork'' 1977. godine), Skorseze se nije libio sučeljavanja sa karakterno-biografskim izazovima zastrašujućih dimenzija, bez obzira da li su u pitanju bili stvarni (Džejk La Mota, Hrist, Dalaj Lama) ili izmišljeni protagonisti i epohe, pa se čini da ga je upravo dotična autorska odvažnost i učinila idealnim kandidatom za realizaciju Hjuzovog bioskopskog životopisa.

Teoretski, dakle, stvari su razložno postavljene u delikatnu ravnotežu - velika tema i još veća karijera su iziskivali i zasluženo dobili i velikog rediteljskog tumača, a preostalo je samo da i praksa neposredno potvrdi takav producentski pragmatizam i posledični sled poslovnih i kreativnih poteza.

Međutim, uprkos valjanom planu, dobrim namerama, iskrenoj inspiraciji i ogromnom budžetu, film ''Avijatičar'' koji su iznedrili Skorseze i njegovi saradnici je najlakše opisati kao plemeniti promašaj, odnosno kao delo u kojem je - i pored sjajnih glumačkih rola, moćnih rediteljskih rešenja i silno uverljivih pasaža - jednostavno nemoguće pronaći dovoljno opipljivih argumenata koji Hjuza čine istorijskim ili filmskim herojem posebne vrste.

Logično koncentrisan na svega dvadesetak godina iz Hjuzove burne životne priče (od 1927. do 1947. godine), Skorseze se - očigledno sledeći osobenost i metodologiju dobijenog scenarističkog preloška - odlučio da i sam izvede ''Avijatičara'' kao hronološki i događajno iscepkanu i gotovo teatarski fragmentizovanu pripovest u kojoj nije uvek jasno ni zašto je nešto postalo, a ni zašto je nešto ostalo deo njegovog silno razmahanog pogleda na Hjuzovu prebogatu biografiju.

Usled takvog strateškog opredeljenja, nedvosmislenu i donekle očekivanu efektnost pojedinih delova neprestano zamagljuje i osporava nedorečenost većine preostalih, dok sam Hjuz i njegove veličanstvene opsesije prečesto ostaju bez adekvatnog objašnjenja ili opravdanja. Ignorišući principe dramske geneze, Skorseze tako u ''Avijatičaru'' sa neuporedivo više strpljivosti i brižljivosti analizira i potkrepljuje Hjuzovo ludilo nego njegovu genijalnost, pa nije ni čudo što nakon bezmalo tri sata poniranja u ovu bizarnu ljudsku sudbinu neupućeni gledaoci mogu da kažu dosta toga o njegovoj teslijanskoj bolesti i skoro ništa o njegovom revolucionarnom inovatorstvu.

Isto ili slično - na žalost - važi i za druge karakterne aspekte koji su presudno uticali na veličinu Hjuzovog mita, ali dok su podrazumevanja i nejasnoće možda i prihvatljiva u njegovim odnosima prema prijateljima ili poslovnim partnerima i rivalima, identičan tretman njegovih slavnih afera sa najzanosnijim holivudskim divama predstavlja ogrešenje preko kojeg se ne može tek tako preći.

Iako je i sam već dovoljno zadužio američki i svetski film, kako svojim kreativnim vizionarstvom - tako i inspirišući druge, Hauard Hjuz u Skorsezeovom ''Avijatičaru'' ipak nije dobio potpuno savršenu biografiju kakvu bi sigurno priželjkivao i kakvoj bi izvesno i svim snagama težio.

Naravno, to nikako ne znači kako ovaj genijalni ludak ne bi umeo da ceni sve ono što su - ugrađujući se u ovu grandioznu posvetu ili epitaf - učinili različiti članovi Skorsezeovog tima, od zahuktalo inspirisanog Leonarda Di Kaprija do uvek neobično važne i korisne montažerke Telme Šunmejker.

Ali, svakako bi i sam bio posebno nezadovoljan skorašnjim ''oskarovskim'' porazom ovakvog ''Avijatičara'', potajno svestan da on nije bio nezaslužen.

Jer, Hjuz jeste bio fanatičan, beskompromisan i kompulsivan borac za savršenstvo u svemu čega se latio, no istovremeno je i pripadao jednom drugom vremenu u kom je viteštvo i dalje bilo ideal.

(''Avijatičar / The Aviator''; SAD i Nemačka, 2004; scenarista : Džon Logan; reditelj : Martin Skorseze; igraju : Leonardo Di Kaprio, Kejt Blančet, Kejt Bekinsejl, John C. Rejli, Alek Boldvin, Alan Alda, Ian Holm, Deni Hjuston, Gven Stefani, Džud Lou i drugi; distributer : Milenijum)