Biti Žilijet Binoš

Šarmantna Žilijet Binoš je francuska glumica koja već skoro tri decenije glumi u filmovima koji su joj doneli međunarodnu slavu. Ovom prilikom govori o svojim iskustvima na filmu i o njenom viđenju glumačkog poziva.

Pre par meseci Žilijet Binoš (Juliette Binoche) je iznenada „naletela“ na kolegu Žerara Depardjea (Gerard Depardieu) dok je kupovala na pariskoj pijaci. To je bio prvi susret ove dve velike zvezde francuske kinematografije od kada se Depardje prošle godine u jednom intervjuu o Binoševoj izjasnio kao o glumici koja je po njegovom mišljenju „niko“ i „ništa“.

Žilijet mu je tom prilikom prišla i pitala ga šta se sa njim događa, šta mu je ona učinila i zbog čega je tako agresivan prema njoj. On joj je odgovorio da je glup i da „ponekad samo tako brblja“. Kasnije je njegov agent pozvao agenta Binoševe i rekao da je Žerar veoma srećan što su se pomirili. Glumica objašnjava da nikada nije imala problem sa svojim kolegom i šaljivo dodaje da je možda trebalo da mu pošalje kritike njenog rada na filmu. Impresivan je podatak da je Binoševa snimila 48 filmova u toku svoje karijere koja traje već 28 godina.



Mišljenje kritičara o njenom glumačkom daru ne poklapa se sa Depardjeovom lošom ocenom. Gotovo je nemoguće naći bilo šta loše napisano o njoj. Čak i kada su filmovi u kojima je glumila bili loše ocenjivani, kritičari su se slagali da je jedina dobra stvar bila ta što se ona u njima pojavljuje. To se dogodilo sa filmom Certified Copy reditelja Abasa Kjarostamija (Abbas Kiarostami) koji je Binoševoj prošle godine doneo nagradu za najbolju glumicu na Kanskom festivalu. Takođe, isto se dogodilo i 1998. sa britanskom adaptaciom Pirandelovog (Luigi Pirandello) komada Naked (Vestire gli Ignudi). Glumica je ovu predstavu igrala u Londonu i dobila je dobre kritike dok je komad u celini ocenjen loše.

Kritičar Džon Hilpern (John Heilpern) napisao je za New York Observer povodom predstave Izdaja (Betrayal) rađene po istoimenom komadu britanskog nobelovca Harolda Pintera koja se 2000. igrala na Brodveju, da postoje tri veoma dobra razloga da publika pogleda predstavu: Žilijet Binoš, Žilijet Binoš i Žilijet Binoš. U vreme dok je glumila na Brodveju govorkalo se da je ostavila snažan utisak na tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona koji je izrazio želju da ga glumica poseti u Beloj kući, a kada je odbila predlog on je došao kod nje u pratnji Hilari.



Jedna od novijih uloga Binoševe je lik gospođice Julije iz istoimene Strindbergove drame iz 1888. godine. Ovu savremenu verziju komada na francuskom jeziku režirao je Frederik Fišbah (Frederic Fisbach). Glumica je očarala publiku emotivnim nabojem koji je "unela" u lik Julije. Binoševa je gotovo rođena u pozorištu. Njena majka je bila glumica i predavala je dramu, dok je njen otac bio pozorišni reditelj. Studirala je na jednom od najprestižnijih francuskih dramskih akademija, "Conservatoire National Superieur d’Art Dramatique" u Parizu.



Kada je imala samo 21 godinu dobila je ulogu u filmu Hail Mary čuvenog francuskog režisera Žana Lika Godara (Jean-Luc Godard). Ovaj film iz 1985. godine je savremena verzija priče o bezgrešnom začeću. Binoševa igra savremenu devicu Mariju, studentkinju koja igra košarku i radi na benzinskoj pumpi svog oca. Pomenuta uloga je bila veoma značajna za njenu filmsku karijeru.

Kada je u pitanju pozorište, uloga gospođice Julije predstavlja povratak glumice na „daske koje život znače“ nakon pauze duže od jedne decenije. Glumica je objasnila da se ne oseća kao da je ikada napuštala pozorište i da smatra da je radost koju oseća kada prisustvuje interakciji glumaca sa publikom do te mere senzualna da uživa u tim momentima.

Priznaje da je uloga u komadu Gospođica Julija za nju bio veliki izazov jer je želela da istraži suštinu Strindbergovih likova. Glumicu je zaintrigiralo i to što je Strindberg smatran koliko nihilistom toliko i mistikom, naučnikom ali i piscem. Binoševa naglašava da iako ovog dramaturga etiketiraju kao šovinistu, on nekad pokazuje i apsolutnu ljubav prema ženama. Isti slučaj je i sa njegovim likovima – jedno kažu na početku dok na kraju tvrde sasvim suprotno. Binoševa zaključuje da je i sama priroda emocija takva, one nisu nepobitne činjenice.



Za svaku ulogu koju treba da igra, ova popularna francuska glumica se priprema veoma intenzivno. Bukvalno je spavala na ulicama Pariza dok se pripremala za ulogu beskućnice u filmu iz 1991. Les Amants du Pont-Neuf. Mesecima je učila da svira violinu za ulogu u filmu Alis i Marten (Alice et Martin) iz 1998. Pre nego što se pojavila u jednom od njenih retkih holivudskih filmova, u Čokoladi (Chocolat) iz 2000. godine, koji je adaptacija romana Džoane Haris (Joanne Harris), nenajavljeno je došla u kuću ove spisateljice i provela sa njom čitav vikend.

U prošlosti Binoševa je izjavljivala da više voli da radi sa nezavisnim autorima kao što su Kjarostami, Kišlovski (Kieslowski) i Mihael Haneke (Michael Haneke), nego sa holivudskim režiserima. Nije joj se dopadao njihov način odabira glumica. Danas priznaje da je taj njen stav zastareo.



Kada je u pitanju činjenica da u filmovima ima malo glavnih uloga koje su poverene glumicama starijim od 40 godina, Binoševa smatra da se o tom problemu raspravlja godinama i da joj je to već dosadilo. Objašnjava da se taj problem samo još više stvara kada se o njemu toliko govori. „Ako budemo govorili o drugim stvarima ljudi će početi da razmišljaju drugačije i promeniće se stanje stvari”, izjavila je glumica, zaključivši da sve, bilo novinarke, glumice ili žene drugih profesija, treba da imaju misiju da, bez obzira na sve, nastave dalje.

Sebe ne smatra feministkinjom i svesna je svojih „muških“ i „ženskih“ osobina. Naglašava da takve podele na polove vode ljude ka stereotipnom načinu mišljenja. Za ovu glumicu su kreativnost i rad i konstantna aktivnost važniji od razmišljanja o pomenutim „razlikama“.



Činjenica je da je Binoševa svoje stavove dokazala i tokom svoje raznovrsne karijere. Osim što se oprobala u slikanju, ona je i naučila da pleše u periodu od samo četiri meseca. Naime, osmislila je specifičan „šou“ zajedno sa britanskim koreografom Akramom Kanom ( Khan). Ovaj spektakl pod imenom „In-i” prikazan je 2008. godine u londonskom Nacionalnom teatru (National Theatre). Povodom ove predstave kritičari su pisali da je Binoševa plesala impresivno ali da šou predugo traje. Prisećajući se tih predstava, glumica priznaje da London ume da bude grub, ali da joj je to iskustvo bilo veoma značajno. Binoševa je objasnila da što više glumi, to se više oseća živom i da njeno razumevanje života zahvaljujući glumi postaje sve jasnije i bogatije. To je poput ljuštenja luka, opisuje Binoševa glumački posao „ljuštite i ljuštite sve dok ne dođete do ogoljene suštine“.



Proteklih meseci glumica je intenzivno radila. Nakon Avinjona sa predstavom Gospođica Julija ide na turneju po gradovima Francuske. Nedavno je završila snimanje filma Cosmopolis. Režiser i scenarista je Dejvid Kronenberg (David Cronenberg), koji je adaptirao istoimeni roman Dona DeLila (Don DeLillo). Naslovnu ulogu igra Robert Patinson (Pattinson). Binoševa je najavila i da će naredne godine snimati film koji će režirati Bruno Dumont. To je priča o vajarki Kamil Klodel (Camille Claudel). Binoševa naglašava da su žene rođene da budu kreativci, ne samo zbog činjenice da rađaju decu već i zbog unutrašnje kreativne energije koju uvek prati ženski razoružavajući osmeh.



Zahtevno je govoriti o lepim i atraktivnim glumicama. Binoševa priznaje da se kaje zbog toga što se kao mlada glumica obnažila u filmu Nepodnošljiva lakoća postojanja (The Unbearable Lightness of Being) iz 1988. godine. U ovoj ekranizaciji Kunderinog klasika reditelja Filipa Kaufmana, glavnu ulogu igra Danijel Dej Luis (Daniel Day-Lewis).

Činjenica je da kritičari zasenjeni njenom aurom, koja zrači sa bioskopskog platna, često ne umeju da u svojim pohvalama razgraniče njen glumački dar od njenog zanosnog izgleda i seksepila. Šarmantna Žilijet Binoš se ne obazire na ovaj problem i objašnjava da se uvek svim srcem unosi u svaki projekat ne razmišljajući o tome kako izgleda i baš u tome, tvrdi ona, leži lepota njenog poziva.