Umetnost koja je podigla prašinu

Iako se ta dela na različite načine obračunavaju sa stvarnošću, argumenti u prilog njihovoj zabrani su svuda gotovo identični.

Izložba „Ecce Homo“ Elizabet Olson Valin „odbranjena“ je pomoću dve hiljade policajaca, zabranjena je bioskopska distribucija domaćeg filma „Klip“ u Rusiji, a u protestima protiv filma (ili, što je još tužnije, trejlera) „Nevinost muslimana“ poginulo je više od 35 ljudi.

Zajedničko ovim ostvarenjima je uglavnom to da su pokušala da „izvrnu na postavu“ vrednosti, simbole i sliku stvarnosti koje smo držali za nepromenljive.

Problemi sa „Ecce Homo“ i „Svetom Cecom“

Fotografije E. O. Valin, na kojima je Isus u društvu LGBT osoba, nije jedini slučaj spora oko korišćenja religijskih simbola i predstava. Pre dve godine, grafički rad studentkinje Vladislave Đurić „Sveta Ceca“ izložen u jednoj osnovnoj školi u Nišu, doživeo je neočekivanu popularnost. Virtuelna javnost je tada burno i podeljeno reagovala na ikonu na kojoj je prikazana estradna umetnica Svetlana Ceca Ražnatović sa mikrofonom u ruci.

„Cilj izložbe 'Srbija brend- Suveniri Srbije' bio je da brendiramo Srbiju na onaj način na koji je doživljavamo i u kom svetlu želimo da je prezentujemo. 'Sv. Ceca' je ogledalo realnosti u kojoj se nalazimo poslednjih dvadeset godina. Ovde ljudi imaju potrebu da od poznatih ličnosti prave idole, slične nekadašnjim svecima kojima se klanjaju, dive i imitiraju ih praveći time od njih moderne svece”, objašnjava Vladislava Đurić.

Sličnost između “Svete Cece” i “Ecce Homo” je u tome što su umetnice iskoristile hrišćanske predstave kako bi kritikovale realnost u kojoj živimo. LGBT osobe na “Tajnoj večeri”, prema Elizabet O. Valin, trebalo je da uputi na to da je Isus propovedao ljubav prema svima. Vladislava Đurić, pak, ukazuje na to šta je ikona u savremenom društvu.

„Mislim da sam spojila dva naizgled nespojiva pojma, crkvu i estradu.  Iako na prvi pogled nemaju ništa zajedničko, budući da estrada spada u domen lake zabave, a crkva predstavlja tradicionalno uporište kulture našeg naroda, najčešće se baš taj estradni svet diči svojom verskom opredeljenošću. Sve dok je ta povezanost na perfidnom i ne toliko očiglednom nivou, ne pridaje joj se toliki značaj, a kad se ogoli i jasno prikaže, dolazi do burnih reakcija”, kaže ona.

Iako rad “Sveta Ceca” nije proizveo tako oštre osude kao izložba “Ecce Homo”, povodom tog studentskog rada oglasili su se pojedini predstavnici Srpske pravoslavne crkve, pa čak i sama estradna umetnica.

„Dosta toga je pogrešno protumačeno u mom radu. Neki ljudi su je shvatili bukvalno, smatrajući da ja zaista uzdižem Cecu kao sveticu, dok su drugi tumačili to kao direktni atak na samu crkvu i njene vrednosti. Ono što  vidim je nespremnost nekih ljudi da dozvole umetnosti da se slobodno bavi različitim temama.  Vidim represiju nad slobodom izražavanja koja je ključna pogotovo u umetnosti ”, navodi Đurić.

Trejler koji je potresao svet

Trejler „Nevinost muslimana“ koji su svetski mediji okarakterisali kao smešan,banalan i amaterski, izazvao je burne proteste u preko 20 zemalja. Protestanti su u Sudanu, Jemenu i Tunisu palili ambasade SAD-a, Nemačke i Velike Britanije, kao i simbole tih država. Povod za proteste je, kako se navodi, vređanje islama i proroka Muhameda. Filmski kritičar Aleksandar S. Janković smatra da je „čitav svet bure baruta više nego ikada“.



„Sve ovo mi izgleda jezivo, ali sam negde pročitao da se muslimanske manjine nisu bunile u zapadnim zemljama, što je indikativno. Tenzije zapadnog i muslimanskog sveta su na vrhuncu, ovo su samo nepotrebni okidači. Islam nikada nije bio konzervativniji. Kemal Ataturk kao da nikada nije postojao“, navodi on.

Slučaj „Nevinost muslimana“ postao je još bizarniji nakon vesti da sporni film, zbog koga je poginulo više od 35 ljudi,  najverovatnije ne postoji i da je trejler od 14 minuta sve što je Savet za muslimanske javne poslove uspeo da pronađe. 

Zanimljivo je, ako se vratimo domaćim prilikama, to da su i proteste protiv izložbe „Ecce Homo“ pokrenule fotografije sa interneta, a da je bilo gotovo nemoguće videti samu izložbu.

„Klip“ i zaštita maloletnika

Film Maje Miloš koji je i u Srbiji poneo epitet kontroverznog , u Rusiji je konačnom odlukom Ministarstva kulture zabranjen. Zabranjena je bioskopska distribucija „Klipa“, a odustalo se i od prikazivanja na peterburškom filmskom festivalu koji se, kako navode iz distributerske kuće, „ponosno naziva 'Poruka čoveku' “.

„Svaka zemlja ima svoju kulturnu politiku, kao što smo mi od 1946. zabranjivali holivudske filmove, tako i Rusija ima pravo da zabrani filmove za koje proceni da mogu da se ogreše o moral nacije. Ono što je problem je da je svaka zabrana kontraproduktivna, pogotovu u zapadnom društvu posle Drugog svetskog rata. Što je sistem represivniji, zabrane sistematski ostavljaju više posledica. Primera imate svuda po zemljama 'iza gvozdene zavese' tokom hladnog rata“, objašnjava Aleksandar S. Janković.

 

Obrazloženje Ministarstva kulture Rusije je da film sadrži scene sa psovkama, upotrebom narkotika i alkohola, kao i materijal pornografskog karaktera. Cilj zabrane je, zapravo, zaštita maloletnika. Ironično, film „Klip“ se upravo bavi kritikom navedenih pojava, a „pornografski sadržaj“ se, prema onome na šta upućuje, pre može nazvati anti-pornografskim. Ipak, kritičar Aleksandar S. Janković smatra da zaštita maloletnika, u ovom slučaju, nije samo izgovor.

„Svako ko je gledao film zna da ovo nije pravdanje. 'Klip' nije kritika društva već komentar društva. On je pravljen da bude subverzivan, kontroverzan, žestok i beskompromisan, štaviše, stvarnost je još gora nego u filmu.

Mislim da su odgovorni za prikazivanje filma i cenzuru procenili da je film previše eksplicitan (što i jeste) i da može da pošalje pogrešnu poruku mladima (što je istina). Za ovaj film treba imati evaluaciju dvadesetogodišnjeg propadanja sistema vrednosti, a ne biti razuzdani tinejdžer koji svaki dan izlazi na splavove. Ovaj film je opasan, umetnost treba da bude opasna“.