Li Konic: Svedok istorije

Upravo taj čovek koji je muzički aktivan preko 60 godina, koji je učestvovao u snimanju preko 100 albuma, a sarađivao sa takvim imenima kao što su Majls Dejvis, Dejv Brubek, Bil Evans, Maks Rouč, Sten Kenton, Geri Maligan, Bred Meldau i stotine drugih, dolazi u Beograd 2013. godine. Na koncertu koji će se desiti u Domu omladine u petak 25. oktobra sviraće sa pijanistom Denom Tepferom.

Pored Čarlija Hejdena i Van Dajk Parksa, nikada pre nisam imao priliku da razgovaram sa nekim ko je bio aktivniji učesnik stvaranja muzičke istorije. Postoje neki razgovori koje ćete pamtiti do kraja svog života, a ovaj koji sam vodio sa gospodinom Lijem Konicom pre nekoliko dana, svakako spada među takve.

B92: Sa kim ćete svirati u Beogradu i kakav nas repertoar očekuje?

Li Konic: U Beogradu sviram sa mojim omiljenim pijanistom Denom Tepferom. On je jako talentovan mlad čovek u tridesetim godinama i naš način sviranja je toliko tečan da na momente podseća na pravu muzičku konverzaciju.

Imajući u vidu činjenicu da svirate preko 60 godina, zanima me da li postoji razlika u sviranju sa mladim muzičarima danas i sa bendovima sa kojima ste sarađivali pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka?

Uvek je drugačije, a to ponajviše zavisi od muzičara sa kojim sviraš, tačnije koliko su oni iskusni i spremni za saradnju. Den Tepfer je odličan primer – iako je u poređenju sa mnom jako mlad, sviranje sa njim je pravo uživanje. Legendarni pijanista Leni Tristano je veoma važan za Vašu karijeru…

Da, on je u stvari meni otvorio vrata džeza. On me je naučio nekim osnovnim stvarima, ohrabrio me je tako što me je uvrstio u svoj bend i to je po mnogo čemu jedno vrlo posebno iskustvo. Drago mi je da si me pitao za Tristana jer me ljudi obično prvo pitaju za Majlsa Dejvisa, a verujem da je to i zbog toga što mnogi od njih nikad nisu čuli za Lenija. Iskustvo sviranja sa Majlsom mi je takođe bilo jako vredno, ali ono sa Tristanom me je mnogo više oblikovalo da postanem muzičar kakav danas jesam.

Kada ste već pomenuli Majlsa, njega prati glas da nije bio lak za saradnju. Kakvo je Vaše iskustvo bilo sa njim?

To zavisi od toga sa kim je svirao. Prema meni je bio jako prijatan. Bili smo kao dobre kolege studenti – on je bio stariji od mene samo godinu dana. Njemu su se dopadale Tristanove ideje i ohrabrivao me je da nastavim koracima kojima sam krenuo zahvaljujući Leniju.

Sa Majlsom ste sarađivali na legendarnom “Birth of the Cool” albumu 1949. godine. Da li ste tada imali svest o kakvom važnom albumu se radi?

Ne, nisam imao pojma. Samo sam znao da je to lepa muzika i da će ljudi uživati. To je bila muzika Džerija Maligana, aranžmani Gila Evansa, a ja sam bio samo član benda, tako da nisam imao solo istupe.

Jedan od mnogih muzičara sa kojima ste svirali bio je pijanista Bil Evans..

Bil je bio veliki muzičar. Sa njim je nekada bilo pravo uživanje svirati, dok su takođe postojali momenti koji nisu bili tako veseli. Da li zbog toga što je bio umoran ili urađen, nekada je bio baš težak za saradnju. Ipak, ostao mi je u divnoj uspomeni i mislim da je po mnogo čemu poseban.

Da li preferirate improvizovanu muziku ili note?

Definitivno improvizaciju. Nikada nemam note ispred sebe na bini. Obično sviram melodije koje sviram ceo život, samo što svaki put pokušavam da ih odsviram na potpuno nov način, da im nešto dodam ili oduzmem. To je odličan način da održite muziku svežom. Prošle nedelje sam napunio 86 godina i ceo svoj život sviram manje-više iste pesme, ali zahvaljujući improvizaciji i danas svaki put uživam u njima kao pre mnogo godina.

Pogledaj na primer Čarlija Parkera. On je toliko dobro naučio pesme koje je svirao, da ih je tokom cele karijere sa tolikom preciznošću izvodio na isti način iznova i iznova, da bi na kraju umro u 34. godini. Naravno da je Parker bio genije, ali čini mi se da nije bio toliko fleksibilan u održavanju svoje muzike svežom.

Da li imate planove za snimanje nekog albuma u budućnosti?

Da, uskoro treba da bude objavljen drugi album koji sam snimio sa Čarlijem Hejdenom, Bredom Meldauom i Polom Mošnom. U stvari, na tom albumu će se naći muzika koju smo svirali u njujorškom klubu Birdland iste večeri kada je snimljen “Another Shade of Blue” album.

Šta slušate ovih dana?

Svašta slušam. Volim klasičnu muziku, Baha posebno. Volim Luja Armstronga, Kaunta Bejzija, Majlsa i Vejna Šortera. Posebno volim saksofonistu Vorna Marša, on mi je jedan od omiljenih muzičara.