U modi instant zadovoljstva

"Život je mnogo lepa pojava, ali meni nešto ne ide od ruke", konstatovala je jedna devetnaestogodišnja devojka, koja je u psihoterapijskom procesu pokušala da smiri talasanje mladosti u duši. Traganje za smislom u novoj adolescentnoj realnosti bilo je tema seminara, u organizaciji Odseka za adolescentnu psihijatriju KBC "Dragiša Mišović" koji je juče održan u beogradskom Domu omladine, uz učešće više od stotinu naših eminentnih psihijatara.

Život nikada ne izgleda tako divan i tako surov, tako inspirativan i tako tegoban kao u adolescenciji, i nikada se ne osećamo tako moćno i tako bespomoćno, tako sjajno i tako ništavno kao u ovom uzburkanom životnom dobu, ocenio je psihijatar dr Vojislav Ćurčić.

"Adolescencija predstavlja novu realnost za dotadašnje dete, koja nosi brojne promene i specifičnosti, a bavljenje telom i otkrivanje smisla telesnih promena postaje jedan od najvažnijih zadataka adolescenata. U ovom turbulentnom životnom periodu sve što je roditeljsko se prezire, a sve što je vršnjačko se idealizuje. Vršnjaci postaju uzor, ali i objekt kompeticije. Agresivnost je nešto što takođe ,boji’ ovo razvojno doba – oni su jednako kreativni u autodestrukciji i stvaralaštvu", podvukao je dr Ćurčić.

"Kada odrasli postavljaju pitanje smisla života, to obično znači da im smisao izmiče. Kad to rade adolescenti, to predstavlja njihovu sposobnost da sopstveno postojanje posmatraju sa distance. Mučna anksioznost koja uzdrmava realnost adolescenta označava ovu razvojnu fazu. Adolescenti moraju da trpe breme sopstvene nezrelosti. Neki stručnjaci smatraju da adolescenta ne treba lečiti, već ga pustiti da ga život spase. Izvesno je jedno – zdravog adolescenta leči vreme", ocenila je dr Ivanka Jovanović-Dunjić, psihijatar.

Govoreći o drogama koje predstavljaju put ka potpunom gubitku smisla i svrhe, dr Jasmina Tasić-Knežević ocenila je da savremeno društvo favorizuje instant zadovoljstvo, tako da je u poslednjoj deceniji sazrela generacija mladih navikla da bez truda i napora dođe do cilja i užitka. Alkohol i droge u službi su postizanja trenutnog zadovoljstva, a droga je u prethodnoj deceniji bila dostupnija od mnogih deficitarnih proizvoda. Sa problemom zavisnosti suočili su se i vrhunski sportisti, lekari, odlični studenti, psiholozi...

"U doba najveće ranjivosti, oni dolaze u kontakt sa moćnim farmakološkim supstancama, a prva iskustva sa drogom mladima donose fascinantno saznanje – da je moguće modelirati psihička stanja. A put od fascinacije drogama do psihofizičke zavisnosti veoma je kratak", zaključila je dr Jasmina Tasić-Knežević.