Čepurin: Ne menjamo stav o Kosovu

"To je čvrst i pouzdan stav i to smo više puta dokazali", rekao je Čepurin na debati 'Od Kosova do Krima: jednostranosti i manipulacije u vezi sa pravom na samoopredeljenje".

On je dodao da Rusija "ovde podržava Srbe" i da će nastaviti i dalje to da čini.

"Stav Rusije je jasan i čvrst i to je tradicija koja se ne menja", rekao je ruski ambasador odgovarajući na pitanje pod kojim okolnostima bi Rusija mogla da prizna Kosovo.

Čepurin je naveo da "za sve u svetu postoji pravno obavezujuća Rezolucija SBUN 1244, a čija suština je da se Kosovo nalazi pod suverenitetom Republike Srbije".
"U skladu sa svim važećim međunarodnim dokumentima, Kosovo je deo Srbije", rekao je ruski ambasador i dodao, "odnos Beograda i Prištine predstavlja sasvim drugo pitanje".

Ruski ambasador rekao je da se proglašenje nezavisnosti Kosova i Krima znatno razlikuju i da je Kosovo "u skladu sa međunarodnim pravom" - deo Srbije.

"Kosovo nikada pre Drugog svetskog rata nije imalo teritoriju koju danas ima. Krim ima tradiciju državnosti još od 15. veka", rekao je Čepurin.

On je objasnio da je nekadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov Krim "poklonio" Ukrajini, ali da je to bilo u neskladu sa ustavom nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

"Albansko stanovništvo dobilo je 1988. godine referendum o autonomiji, u skladu sa ustavom SFRJ. Dakle, Beograd je bio spreman da Kosovu da autonomiju, dok Kijev nije poštovao to pravo Krima", rekao je on.

Prema njegovim rečima, u Kijevu se dogodio "državni udar", a nove vlasti nisu dobile podršku svih regiona u Ukrajini.

"Nove vlasti preduzele su jednostrane korake, koji su smanjivali autonomiju Krima. Nezavisnost je kasnije na referendumu podržalo 96 odsto stanovništva Krima", rekao je on.

Osim toga, istakao je ruski ambasador, u procesu proglašenja nezavisnosti Kosova "ogromnu ulogu "imao je spoljni faktor, što se za Krim ne može reći.

"Faktička nezavisnost Kosova bila je rezultat mešanja Saveta bezbednosti UN", naglasio je on.

Čepurin je podsetio na obavezujuću rezoluciju za sve zemlje kojom se predviđa da je Kosovo pod suverenitetom Srbije.

"Za Krim sličnog obavezujućeg dokumenta nema", rekao je Čepurin. Govoreći o rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, Čepurin je naglasio da se "ne radi ni o kakvoj vojnoj bazi i ni o kakvom centru špijunaže".

"Sporazum o centru potpisan je davno i ne radi se o tome da se potpisuje nešto novo, već je reč o aneksima", rekao je Čepurin i dodao da je predviđeno da do 2017. godine Rusija izdvoji 102 miliona dolara humanitarne pomoći za našu zemlju, a da bi to na godišnjem planu iznosilo 15-20 miliona dolara.

On je upitao zašto osoblju u tom centru ne bi bio ponuđen nekakav papir, dokument, ali je odbacio da bi to bilo davanje diplomatskog statusa ruskim stručnjacima.

"Zašto se ruska humanitarna pomoć prikazuje u negativnom svetlu", upitao je Čepurin i podsetio da je Rusija i ranije pomagala Srbiji u rešavanju problema deminiranja teritorije od bombi NATO-a i prirodnih nepogoda.

On je najavio da će 13. decembra biti predstavljen izveštaj o radu humanitarnog centra u Nišu u poslednjoj godini i da će tada biti prikazana kupljena tehnika i oprema.

"Sve je transparentno u centru, pozvao sam i mnoge ambasadore i svojim očima se uvere", zaključio je Čepurin.