Polja lavande, šansa južne Srbije

Ova činjenica deluje gotovo neverovatno kada je poznato da je lavanda mediteranska biljka - a da Srbija nema more.

Međutim, zahvaljujući privatnoj inicijativi i preduzimljivosti prva berba na plantaži od 27 hektara se upravo privodi kraju.

Inicijativa Ljiljane Petrović, poznate menadžerke u muzičkoj industriji, dala je roda - u najsiromašnojoj opštini je nastala plantaža za organski uzgoj lavande.

Ideja je nastala u toku njenih mnogobrojnih putovanja po Italiji i Francuskoj, kada je pomislila kada mogu Francuzi, zašto ne možemo i mi, kaže Petrovićeva.

Klima između Suve i Stare planine jeste slična mediteranskoj, pa čak i bolja za uzgoj lavande. Topli vetrovi preko dana dolaze sa Egejskog mora, zemljište je siromašna crvenica prepuna kamena - a preko noći klima je planinska - temperatura vazduha pada, tako da se dragoceno eterično ulje ne razlaže.

U prvim otkosima srpske lavande zabeležen je apsolutni maksimum od 1,5 odsto eteričnog ulja. Lavanda odavde je kvalitetnija nego ona proizvedena u Francuskoj, Hrvatskoj ili Italiji.

"Ovo može da postane pravi srpski brend, lavanda je izvrsnog kvaliteta", kaže Novica Šutić, konsultant.

Osim male količine ukrasnih jastučića koji se prodaju u Srbiji - 95 posto sve lavande će se izvoziti - u vidu suvog cveta ili etarskog ulja. Ono što nedostaje ovde je pogon za ekstrakciju. Sada se sva lavanda vozi za Paraćin - tako da veliki deo ulja ispari.

"Nedostaje pogon za ekstrakciju, a planiramo i podizanje etno sela", kaže Petrovićeva, jedna od suvlasnica.

Za sada su vlasnici plantaže uložili preko milion evra u ovaj projekat. Od države nisu dobili nikakva podsticajna sredstva. Veruju da bi u južnoj Srbiji, u najsiromašnijim planinskim krajevima, mogle da niknu stotine hektara plantaža - na mestima gde praktično ništa drugo i ne može efikasno da se uzgaja.