Zakon o Skupštini u proceduri

Predlagač, odnosno 128 poslanika liste "Za evropsku Srbiju“, G17 plus, koalicije SPS-JS, poslaničke grupe manjina i PUPS-a, predložili su donošenje zakona po hitnom postupku polazeći od Ustavom utvrđene obaveze da se o parlamentu donese zakon i od činjenice da su zakoni o drugim državnim organima izvršne i sudske vlasti već doneti i usklađeni sa Ustavom.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović ranije je najavila da će sednicu na kojoj će poslanici razmatrati taj predlog zakona zakazati za utorak, 23. februar.

Predlagači su naveli i da donošenje zakona po hitnom postupku obezbeđuje normativne pretpostavke za usklađivanje Poslovnika o radu skupštine sa Ustavom, kao i donošenje drugih akata predviđenih zakonom, čime se omogućava nesmetano funkcionisanje i rad parlamenta.

Predloženim zakonom se parlament dovodi u ravnopravni ustavnosisistemski položaj u odnosu na organe izvršne i sudske vlasti, piše u obrazloženju zakona.

Novi zakon o Narodnoj skupštini predviđa niz novina, između ostalog i finansijsku samostalnost najvišeg zakonodavnog tela u državi, obavezu poslanika da posle potvrđivanja mandata polažu zakletvu, a jedna od njih je i intoniranje državne himne na početku i završetku redovnih zasedanja i postavljanje garde Vojske Srbije ispred ulaza u zgradu parlamenta.

Sredstva za rad parlamenta biće obezbeđena u budžetu Republike Srbije, a parlament će imati svoj račun i samostalno će raspolagati sredstvima za rad.

U predlogu je navedeno da sekretar parlamenta priprema predlog skupštinskog budžeta i upućuje ga na usvajanje nadležnom odboru, koji ga posle usvajanja šalje nadležnom ministru.

Kada se postigne saglasnost, predloženi skupštinski budžet se unosi u nacrt republičkog, a u slučaju da se ne postigne saglasnost vlada je dužna da u predlog zakona o budžetu Srbije uvrsti predlog skupštinskog budžeta usvojen od nadležnog skupštinskog odbora.

Kada je reč o poslaničkom mandatu, predlog zakona je predvideo da poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom u skladu sa Ustavom i zakonom kojim se reguliše izbor narodnih poslanika.

Poslanik, kako je navedeno, opredeljuje se, istupa i glasa po sopstvenom uverenju, a ne može istovremeno da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu dužnost koja je nespojiva sa poslaničkom. Primanja i druge naknade narodnih poslanika utvrđuju se posebnim zakonom, a navedeno je i da poslanik stiče pravo na penziju u skladu sa zakonom koji reguliše tu materiju.

Poslanik koji ostvaruje primanja u skupštini ima pravo na naknadu primanja po prestanku poslaničke funkcije, najduže šest meseci, a to pravo ne pripada poslaniku kome je prestao mandat usled pravosnažne sudske odluke kojom je osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.

Poslanik kome je prestala funkcija u vreme trudnoće i porođaja ima pravo na naknadu plate po prestanku poslaničke funkcije u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije, a najduže godinu dana.

Vreme primanja naknade se može produžiti do sticanja prava na penziju, ali ne duže od šest meseci, navedeno je u predlogu zakona.

U predloženom zakonu nema odredbe koju je prvobitna verzija zakona predviđala - o mogućnosti poslanika da na šest meseci stave u mirovanje svoj mandat i to u slučaju izbora i prihvatanja druge funkcije koja je nespojiva sa poslaničkom, školovanja i usavršavanja u inostranstvu, održavanja trudnoće i porodiljskog odsustva, kao i lečenja.

Navedeno je i da će parlament odredbe Poslovnika uskladiti sa odredbama zakona u roku od 120 dana od njegovog stupanja na snagu, a to je osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku“.